Chrise Island je ostrvo koje postoji samo u svom imenu. Poznat kao Lemnian Chrise, jer se nalazio u blizini ostrva Lemnos, pojavljuje se kod Homera i Sofokla i oba jasno izražavaju da se nalazi u Egejskom moru. Kada pogledamo mapu na mestu gde bi trebalo da bude Kriz ostrvo, ne nalazimo ništa. Da li je Homer izmislio ostrvo i ubacio ga u svoju geografiju? Pa, čini se da ni ovo možda nije slučaj. Ostrvo je očigledno nekada bilo pravo mesto, ali tragovi iz kasnijih tekstova sugerišu da mu se nešto dogodilo. ŠTA?

Znamo gde je Lemnos. Znamo gde je skoro sve ostalo što pominju Homer i Sofokle. Ali na prvi pogled bi se činilo da su drevni ljudi u svoju stvarnu geografiju ubacili izmišljenu zemlju: kada pogledamo mapu na mestu gde bi trebalo da bude Kriz ostrvo, ne nalazimo ništa.

Do drugog veka nove ere, istoričari su počeli da beleže da je ostrvo Kriz potonulo i da se više nije pojavilo. Poput druge Atlantide, ostrvo Kriz je očigledno pretrpelo neku katastrofu i potonulo ispod talasa.

Lice zemlje se stalno menja, a ostrva su male tačke okružene vodom sa svih strana, gole protiv strašnih sila univerzuma. Ali, može li čitavo ostrvo preći od postojanja jednog dana do potapanja pod vodom drugog dana zbog iznenadne prirodne katastrofe?

Šta je bilo Kriz ostrvo i šta se s njim dogodilo? I da li bi se takva katastrofa mogla ponoviti?

Legende o ostrvu Kriz

Na grčkom jeziku Chrise znači „zlatno“, što je grubi prevod Kriz ostrva „ostrvo zlata“. Za najznačajniju građevinu na ostrvu rečeno je da je veličanstveni hram Apolonu, bogu Sunca.

Ljudi veruju da je ostrvo Kriz dobilo ime kao počast zlatnim zracima Apolona koji su širili njegovu slavu na zemlji. Ali on nije bio jedini bog na ostrvu: Kriza je možda takođe bila nimfa ili boginja u grčkoj mitologiji, sa ostrvom nazvanom po njoj.

Ipak, nismo sigurni ko je ona bila. Mnogi veruju da je Kriz zapravo drugo ime Atene koja je čuvala ostrvo od svog oltara koji je bio prisutan na ostrvu. Kažu da se Filoktet, čuveni grčki strelac koji je krenuo ka Troji, zaustavio na ostrvu Kriz i da ga je boginja Kriza izmamila od svojih pratilaca.

Dok je ostrvo Kriz nestalo u moru u drugom veku nove ere, kaže se da je ovaj kraj ranije predvidelo poznato proročište tog vremena. Takva katastrofa bi objasnila zašto danas ne možemo da pronađemo ostrvo, ali bi zahtevala katastrofu ogromnih razmera.

Neki jednostavno odbijaju da prihvate da je ostrvo ikada bilo stvarno. Oni više vole jednostavnije objašnjenje da su drevni ljudi, pozajmljujući jedni od drugih, uključili izmišljeno ostrvo u svoju pravu geografiju, bilo slučajno ili namerno.

Ali ova greška je veoma rasprostranjena. Nisu samo helenski autori i usmena tradicija ono što prepoznaje ostrvo; Grčki istoričari potvrđuju da je Kriz zaista postojalo oko 73. godine pre nove ere. Za to vreme na Ostrvu je zabeležena i bitka između Rimljana i Mitridata Pontskog.

Prema ovim drevnim istorijskim tekstovima, ostrvo je bilo preplavljeno talasima Egejskog mora i nestalo u dubinama vode. Nakon ovoga, procenjene su samo verovatne lokacije ostatka ostrva Kriz. Prava lokacija ostrva do danas je nepoznata.

Ponovno otkriće ostrva Kriz

Bilo je mnogo istraživanja i ekspedicija da se pronađe prava lokacija ostrva Kriz. Za potopljeno ostrvo se tvrdilo da je ponovo otkriveno 1960. godine u blizini ostrva Lemnos. Rečeno je da potopljeno kopno postoji nekih 12 metara ispod površine mora kao ruševine ostrva.

Potopljeno kopno danas je poznato kao Kharos banka, kopno od 30 kvadratnih kilometara za koje se čini da još uvek ima znakove naselja i strukture na sebi. Neki blokovi od belog mermera pronađeni su na morskom dnu koji su mogli biti ruševine čuvenog Apolonovog hrama na ostrvu Kriz.

Ovo je verodostojna teorija jer grčka arhitektura koristi beli mermer i ima poseban stil kamenih i zidanih zgrada. Prisustvo građevinskih blokova na morskom dnu u tom području ukazuje da je dno nekada bilo naseljeno ostrvo na površini mora.

Iako ljudi veruju u teoriju da je Kharos Banka zapravo potopljeno ostrvo Kriz, nije bilo daljeg istraživanja i ispitivanja kojima bi se to potvrdilo, i ostaje samo teorija. Međutim, njegova blizina ostrva Lemnos, gde je moglo biti ostrvo Kriz, daje neku okosnicu ideji.

Postoji još jedna teorija koja se vrti oko današnjih ruševina ostrva Kriz. Mnogi istoričari i meštani veruju da ostaci Kriza postoje na malom ostrvu koje se nalazi pored obale Lemnosa. Ostrvo je udaljeno samo 70 do 80 metara od severne obale Lemnosa.

Mesto je danas poznato kao Varvara i još uvek je tu. Ostrvo izdaleka može izgledati beznačajno, ali ima znakove slavne istorije koja je usko povezana sa grčkom istorijom i mitologijom.

Postoje neki temelji antičkih građevina koje su mogle pripadati Apolonovom hramu ili Ateninom oltaru, gde je Filokteta ugrizla zmija koja ga je čuvala. Mnogi ukazuju i na činjenicu da se u Varvari nalaze i fragmenti ranogrčke keramike.

Ali šta je sa pričama o potonuću? Pa, iako nije bilo daljih iskopavanja koja bi potkrepila ove teorije, istoričari kažu da je Varvara nekada bila veća i da je smanjena u veličini zbog aktivnosti Zemljine tektonske ploče.

Zbog aktivnosti tektonskih ploča, delovi Varvare su potonuli i nestali u moru, slično ostrvu Kriz. Stoga je moguće da su Varvara i drevno ostrvo Kriz bili jedno te isto.

Samo dalje istraživanje u Varvari i iskopavanja mogu otkriti šta se nalazi ispod humke malog ostrva. Da li je postojao hram? Da li je postojao oltar posvećen Krizi ili Ateni? Legendu o Krizu oblikovale su lokalne priče i spisi koji su vijugali kroz mitologiju i grčku istoriju.

Da li bi se sudbina sa kojom se Kriz suočio mogla dogoditi i današnjem ostrvu? Nestanak Kriza i njegovog čuvenog hrama govori o prolaznosti ljudskog stvaranja i o tome kako je priroda moćnija od ljudi. To je gubitak, poput Atlantide, možda više metafora nego stvarnost.

Od moćnog hrama do nesrećnog Filokteta, ostrvo Kriz je videlo veliki deo rane helenske istorije. Dakle, trebalo je da definitivno pronađemo ostatke Kriza, to bi nam mnogo govorilo o ranoj grčkoj istoriji i mitologiji.

Mr. D. Tovarišić