Sputnjik 1 je bio prvi objekat koji je ikada probio Zemljinu atmosferu na kontrolisan način i prvi koji je postigao ono što se do te tačke samo teoretisalo: stabilnu orbitu, nekažnjeno putujući visoko iznad američke domovine. Ovo je bila katastrofa za zapad. Ali, šta je video gore i kakve je signale slao na Zemlju?

4. oktobra 1957. Sjedinjene Države su bile uzdrmane do same srži. Poslednji udarac u Hladnom ratu je zadat, a ovoga puta su Sovjeti bili ti koji su bili u prednosti.

Korejski rat je možda završio nelagodnim zastojem četiri godine ranije, ali je bilo dovoljno za SAD da opiše ishod kao delimičnu pobedu kod kuće. Ali sada se to nije moglo poreći: Sovjeti su uradili nešto što SAD nikada nisu. Postavili su veštački satelit u svemir.

Sputnjik 1 je bio prvi objekat koji je ikada probio Zemljinu atmosferu na kontrolisan način i prvi koji je postigao ono što se do te tačke samo teoretisalo: stabilnu orbitu, nekažnjeno putujući visoko iznad američke domovine. Ovo je bila katastrofa za zapad.

Šta je video gore? Da li je postojao dokaz raja, ili pakla, ili vanzemaljaca, ili nečeg potpuno neočekivanog. Sovjeti bi sigurno znali: u još jednom šokantnom preokretu Sputnjik nije ćutao. Prenosio je informacije posmatračima ispod.

Amerikanci su mogli da čuju poruku, ali nisu mogli da shvate šta su čuli. Neposredan prioritet je postao dešifrovanje poruke: šta je Sputnjik govorio Sovjetima?

Neočekivani naučni uspeh

Istina, Sputnjik je već dao svim naučnicima koji posmatraju neprocenjive informacije. Posmatrači sa zemlje su posmatrali kako lansirna raketa prolazi kroz gornju atmosferu i dobili ogromnu količinu praktične telemetrije i drugih podataka koji su mogli da se koriste u njihovim raketnim programima.

Sovjeti nisu ni pokušali da prikriju signal sa malog satelita. Svaki radio-amater mogao je čuti niz zvučnih signala koji se emituju iz svemira. Amerikanci, koji su sa izuzetnim interesovanjem posmatrali napredak lansiranja, uhvatili su svaku nijansu poruke.

Ovo je bio početak onoga što je postalo poznato kao „Sputnjikova kriza“. Amerikanci nisu mogli da veruju da je sovjetska tehnologija toliko unapredila njihovu sopstvenu, i da je zapadni svet bačen u krizu zbog ovog očiglednog jaza u znanju.

Ovo je bio početak Svemirske trke, koja je dovela do stvaranja NASA-e sledeće godine i započela lanac događaja koji će rezultirati sletanjem na Mesec (!?) nešto više od decenije kasnije. Američka javnost je na sličan način bila fiksirana ovim sovjetskim čudom, jer je Njujork tajms objavio 279 odvojenih članaka u oktobru 1957. na Sputnjiku, u proseku 11 dnevno.

Dakle, da li su Amerikanci ikada dešifrovali poruku? Njihovi najbolji umovi su se posvetili zadatku, ali izgledalo je da im suptilnosti sovjetskog kodeksa izmiču. Sputnjik je prenosio, ali Sjedinjene Države nisu mogle da dekodiraju poruku.

Proći će godine pre nego što tajna Sputnjika 1 bude otkrivena zapadu. Kada su konačno shvatili šta satelit šalje, Amerikanci su bili šokirani svojom nesposobnošću i svojim greškama.

Sputnjik, uopšte nije slao telemetriju. Sovjetski svemirski program je tokom većeg dela svoje istorije bio zasnovan na preuzimanju rizika i nepotpunom razumevanju tehnologije: bilo je mnogo važnije biti prvi nego biti pouzdan.

Sputnjik nije imao šta da kaže o univerzumu izvan Zemljine atmosfere. Serija bipova je jednostavno to, zvučni signal koji je svako mogao da čuje i koji je Sovjetima potvrdio da je njihova divlja raketna vožnja u svemir zaista uspela i da je satelit preživeo putovanje.

Sve što je Sputnjik hteo da kaže bilo je „EVO ME“.

Mr. D. Tovarišić