Istorija je fascinantna, složena i ponekad kontroverzna nauka. I naša je odgovornost da pokušamo da istražimo prošlost u potpunosti.

Istorija nikada nije bila popularnija. Naš veliki apetit za učenjem o prošlosti je zadovoljen širokim spektrom sadržaja: gledamo YouTube kanale i TV emisije, slušamo podkaste i radio dokumentarne filmove, čitamo najprodavanije knjige i sjajne časopise i, naravno, posećujemo sve vrste fascinantnih istorijskih mesta, bar putem interneta.

Ova široko rasprostranjena potrošnja istorije je relativno skorašnja pojava i tokom poslednjih decenija podstakla je povećanu javnu diskusiju o složenom odnosu između prošlosti i sadašnjosti. Kao što je rekao Sir Dejvid Kanadin, „Istorija više nije isključivi domen „suvog kao prah“, već suštinski – a samim tim i sporni – deo naše šire nacionalne kulture i nacionalnog života.“

Od leta 2020. istorija jedva da je napustila naslovne strane. Konkretno, vodila se iskrena, a često i žestoka debata o tome kako obeležavamo pojedince i događaje iz prošlosti, kao i o prikladnosti statua i spomenika koje smo nasledili od prethodnih generacija. To je kompleksno pitanje i, kao čuvari nasleđa naše nacije, sasvim je ispravno da se njime bavimo.

Kada se bavi takozvanom ‘spornom’ ili ‘teškom’ istorijom, naše nasleđe nema apsolutno nikakvu nameru da uklanja statue, skida ploče ili pokušava da ‘poništi’ istoriju na bilo koji način. Umesto toga, naša ambicija je da ga istražimo dublje i šire nego ikada ranije.

Izvanredan izbor lokacija, statua, ploča, spomenika i kolekcija o kojima brinemo pruža – do neuporedivog stepena – bogat materijal za istraživanje prošlosti. Kao dobrotvorna organizacija, odgovorni smo da podelimo plodove ovog istraživanja sa celom nacijom. To znači pričati poznate priče, ali takođe znači obraćati se onim zajednicama i grupama u našoj zemlji čije su istorije možda ranije bile zanemarene – nešto što smo pokušavali da uradimo dugi niz godina.

To se može uraditi tako što se ranije ignorisane priče iznesu na videlo, ili gledajući mesta, ljude i trenutke iz različitih perspektiva. Kao i svi dobri istoričari, mi nastojimo da poboljšamo naše razumevanje prošlosti novim dokazima i uvidima.

Kao i sve što radimo, i ovaj važan rad je zasnovan na istraživanju, koje ima za cilj da osigura da naše tumačenje prošlosti bude rigorozno i dobro informisano. Naši istoričari, kustosi, konzervatori i naučnici imaju izuzetnu reputaciju zbog izvrsnosti svojih istraživanja. Oni koriste različite tehnike – uključujući dokumentarna istraživanja, arheološka istraživanja i naučne analize – kako bi prikupili što više dokaza.

Pozadinsko znanje

Tu se, naravno, rad iskusnog profesionalnog istoričara ne završava. Dokazi se ispituju, ispituju i potom analiziraju. Izrađuju se hipoteze. Izvlače se na osnovu znanja, razmatraju se dugoročni istorijski trendovi, konsultuju se sekundarni tekstovi, formiraju se teorije, donose sudovi i iznose kontraargumenti. Pišu se knjige, članci, paneli za tumačenje i natpisi na slikama, a drugi istoričari su pozvani da komentarišu i kritikuju. Ovaj proces ‘bavljenja istorijom’ je mukotrpan i složen, a svi stručnjaci našeg nasleđa drže se do najviših standarda profesionalizma.

Većina današnjih istoričara ne veruje da se istorija može svesti na jednostavan narativ napretka – o dobrim ljudima koji čine dobre stvari, a lošim ljudima koji rade loše stvari. To nije bajka – to je pravi život. A pravi život je retko jednostavan.

Možemo biti zadivljeni političkim i kulturnim dometom koji je uživala naša zemlja na vrhuncu svoje imperijalne pompe – ali takođe možemo prepoznati sukob i bol izazvan tuđinskim režimima. Možemo da obeležimo ser Artura Harisa kao čoveka koji je pomogao u pobedi nacističke Nemačke, ali takođe možemo da priznamo da je on, po naređenju Ratnog kabineta UK, nadgledao bombardovanje gradova uključujući Hamburg i Drezden, tokom kojih je izgubljeno na hiljade civilnih života. Možemo da uživamo u poseti istorijskim mestima, kako u našem regionu, tako i u drugim – i to svakako želimo – ali takođe možemo da ukažemo posetiocima da su vlasnici zamkova dobar deo svog bogatstva zaradili na sumnjivoj trgovini i pljački drugih krajeva.

Istorija Srbije puna je priča o herojstvu, hrabrosti i inovativnosti, a one su izvor velike inspiracije i utehe. Naša prošlost nam je takođe ostavila divnu kolekciju zgrada, spomenika i objekata o kojima imamo izuzetnu privilegiju da brinemo. S pravom smo ponosni na našu istoriju i njeno nasleđe i učinićemo sve što možemo da je zaštitimo kako bi buduće generacije iskusile i uživale. Ali ponos na nešto nas ne sprečava da to dublje istražujemo. Možemo osećati ponos na dostignuća prošlosti i istovremeno biti kritični ili preispitujući određene njene aspekte.

I ove misli i osećanja mogu postojati jedno pored drugog, jer prošlost nije nešto što moramo da biramo da ili da ‘otkažemo’ ili da slavimo. Umesto toga, to je proces diskusije, razmišljanja, debate i učenja. Ponekad ovaj proces može biti izazovan ili neprijatan, i možda se ne slažemo uvek jedni sa drugima. Ali, baveći se njime, učimo nešto vredno – o sebi, o ljudima u prošlosti i o bogatim, fascinantnim i komplikovanim načinima na koje smo svi neraskidivo povezani sa svojom istorijom.

Naše nasleđe nikada nije, niti će pokušati da ‘poništi’ našu prošlost. Nastavićemo da radimo ono što smo uvek radili, a to je da pokušamo da to razumemo i da podelimo svoja saznanja na pošten, otvoren i iskren način. Nastavićemo da pozdravljamo ljude svih pozadina da sami istraže prošlost, upravo na mestima gde se to dogodilo. I iznad svega, nastavićemo da činimo sve što je u našoj moći da ga zaštitimo za buduće generacije, kako bi i oni učinili isto.

Mr. D. Tovarišić