Galen iz Pergamona je bio najuticajniji starogrčki lekar posle Hipokrata i smatra se ocem farmakologije i brojnih drugih medicinskih grana. Prvi je razvio medicinske alate za hirurgiju i disekciju i napisao mnoge tomove svojih otkrića i zapažanja, po kojima je bio ispred svih. Čak se smatra da njegova pisana dela predstavljaju skoro polovinu sve postojeće literature iz antičke Grčke. Bio je jedan od vodećih mislilaca u medicini. I, ne samo to…

Galen je prvi pokušao da formuliše klasifikaciju bolesti i simptoma sa snažnom anatomskom osnovom. Takođe je bio prvi koji je pružio eksperimentalni dokaz funkcije uretera. Među svojim otkrićima izdvojio je sedam pari kranijalnih nerava, opisao zaliske srca i uočio strukturne razlike između arterija i vena.

Rani život

Takođe poznat kao Elije Galen ili Klaudije Galen ili Galen (Γαληνος, 129-216 n.e.), rimsko-grčki lekar rođen je u Pergamonu, grčkom gradu u Anadoliji. Bio je lekar, pisac i filozof čiji je rad u velikoj meri uticao na svet medicine sve do sredine 17. veka, uživajući podjednako poštovanje Evropljana i Arapa.

Njegov otac, Nikon, bio je dobar arhitekta. Planirao je da njegov sin studira filozofiju ili politiku, tradicionalna nastojanja kulturne vladajuće klase u kojoj je rođen.

Međutim, dok je još bio u tinejdžerskim godinama oko 144.-145. godine n.e., Galen je postao terapeut ili ‘poslužitelj’ boga isceljenja Asklepija, čije je svetilište bilo važan kulturni centar ne samo za Pergamon, već i za celu rimsku provinciju Aziju.

Galen je rekao da je Asklepije u snu rekao Nikonu da dozvoli svom sinu da studira medicinu, a naredne četiri godine Galen je učio kod uglednih lekara koji su se okupljali u svetilištu boga medicine u Pergamonu.

Njegov otac je umro 148. ili 149. godine, a Galen sa 19 godina bio je bogat i nezavisan. Odabrao je putovanje i dalje medicinsko obrazovanje u Smirni, Korintu i Aleksandriji. Godine 157. vratio se u svoj rodni grad sa prestižnim imenovanjem: lekar gladijatora.

Od jeseni 157. do jeseni 161. grčki lekar je stekao dragoceno praktično iskustvo u traumi i sportskoj medicini, a nastavio je da se bavi studijama teorijske medicine i filozofije.

Do 161.god. Galen, koji tada ima 32 godine, odlučio je da je Pergamon, iako prosperitetan, i dalje provincijski grad koji ne može da ponudi mogućnosti koje zahtevaju njegovi talenti i ambicije. Otišao je u Rim gde je napravio slavnu karijeru u medicini.

Galenov rad u medicini i anatomiji

Jednom u Rimu, Galen se bavio medicinom i kada je izbila kuga, našao se na dvoru Marka Aurelija sa carem i njegovim sinom Komodom kao najslavnijim pacijentima.

Lečeći teške povrede gladijatora, unapredio je svoja znanja iz anatomije, fiziologije, traume i sportske medicine. Ali dok se ljudska disekcija nije razmatrala u njegovo vreme, Galen je vršio disekcije na životinjama pretpostavljajući da su ljudski organi identični.

Galen je smatrao anatomiju osnovom medicinskog znanja i često je secirao i eksperimentisao na životinjama kao što su berberski majmun, svinje, ovce i koze. Iako su njegova poređenja sa ljudskom anatomijom često bila neuspešna, mnoga od njih su bila tačna. Želeo je da eksperimentiše na ljudskim leševima, ali to je u njegovo vreme bilo tabu.

Međutim, zaključci koje je napravio o ljudskoj anatomiji na osnovu njegovih seciranja životinja često su ga dovodili do grešaka. Njegova anatomija materice, na primer, u velikoj meri je anatomija psa. Prema Galenu, krv se formira u jetri, a zatim se venama prenosi u sve delove tela, gde se troši kao hrana ili se pretvara u meso i druge supstance.

Njegovi precizni opisi i studije neuroloških funkcija i anatomije takođe su doveli do velikih otkrića. Koristio je disekciju da bi istražio anatomiju mozga i kičmene moždine, uključujući kičmene nerve.

Galen je takođe demonstrirao funkcije nerava, zajedno sa mnogim drugim aspektima ljudskog tela, uključujući oči, jezik, larinks i reproduktivne organe. Osim toga, njegovi eksperimenti sa bubrezima su pokazali da su oni funkcionalno povezani sa bešikom.

Galen je posmatrao telo kao sastavljeno od tri povezana sistema: mozga i nerava, koji su odgovorni za osećaj i misao; srce i arterije, odgovorni za životvornu energiju; i jetra i vene, odgovorne za ishranu i rast.

Koncept bolesti

Definicija bolesti koju je dao grčki lekar bilo je oštećenje telesnih aktivnosti. Ovo je bio temelj patologije, kombinujući fiziološku i anatomsku tačku gledišta.

Galen je napredovao u anatomiji oka razlikovanjem rožnjače, sklere, horoidee, kapsule sočiva i mrežnjače, kao i strukture koja pokriva mišiće oka i spaja pojedinačne elemente oka sa orbitalnom šupljinom i lobanjom.

Što se tiče vida, on je pretpostavio postojanje specifične životne sile zvane pneuma, koja do oka stiže iz mozga kroz male kanale u optičkom nervu.

Takođe je napravio napredak u ortopediji, a posebno u svojim zapažanjima na kičmi. Na osnovu svojih zapažanja, izvedenih iz disekcije i vivisekcije životinja, Galen je uspostavio pionirski model za proučavanje ljudske kičme. Njegovo istraživanje se završilo tačnim opisom kičmenog stuba i kičmene moždine. Takođe je opisao tok i raspored nerava koji izlaze iz kičme.

Još jedno od najvećih Galenovih pionirskih radova bila je njegova diskusija o tome kako pristupiti i tretirati psihološke probleme.

Ovo je bio Galenov rani pokušaj onoga što će se kasnije nazvati psihoterapijom. Pisao je o tome kako knjiga sadrži uputstva o tome kako pružiti savet osobama sa psihološkim problemima da ih navede da otkriju svoje najdublje strasti i tajne i na kraju ih izleče od njihovog mentalnog nedostatka.

Veliki korpus tekstova

Galen je možda proizveo više dela od bilo kog autora u antici.

Njegovi sačuvani tekstovi predstavljaju skoro polovinu sve postojeće literature iz antičke Grčke. Prijavljeno je da je grčki lekar angažovao dvadeset pisara da zapišu njegove misli. Možda je napisao čak 500 rasprava, a smatra se da ono što je preživelo predstavlja manje od trećine njegovih kompletnih spisa.

Vizantolozi su prepisali sve postojeće grčke rukopise Galena.

Posle 750. godine, arapski muslimani su prvi put počeli da se interesuju za grčke naučne i medicinske tekstove i dali su neke od tekstova grčkih lekara prevesti na arapski, često od strane sirijskih hrišćanskih naučnika.

Kao rezultat toga, neki Galenovi tekstovi postoje samo u arapskom prevodu, dok drugi postoje samo u srednjovekovnim latinskim prevodima na arapski.

Prema Galenovim rečima, grčka medicina je preneta narednim generacijama, čime je grčka medicinska praksa postala poznata svetu.

Galenizam

Galen je bio toliko uticajan da su njegove metode postale poznate pod nazivom galenizam. Da bismo se približili potpunom ili delimičnom opisu galenizma, bila bi potrebna obimna knjiga. Umesto toga, evo nekoliko tačaka o Galenskoj medicini koje su kasnije potvrđene ili opovrgnute, pri čemu treba znati da neke aspekte galenizma zapravo nije otkrio sam Galen – on je pripisao i druge naučnike.

Dokazani galenizmi:

  • Dijagnoza bolesti pažljivim praćenjem pulsa pacijenta.
  • Dijagnoza bolesti analizom pacijentovog urina.
  • Uklanjanje katarakte iz očiju pacijenata.
  • Dijagnoza fizičkih simptoma izazvanih psihičkim poremećajem.
  • Dokaz da se urin formira u bubrezima, a ne u bešici.
  • Otkriće da arterije nose tečnu krv, a ne, kako se ranije mislilo, gasoviti vazduh.
  • Identifikacija 7 od 12 kranijalnih nerava – kao što su optički nerv i akustični nerv.
  • Identifikacija dve vrste krvi – svetlo crvene i tamno crvene.
  • Otkriće da srce ima četiri zaliska i oni omogućavaju da krv teče samo u jednom pravcu.

Nepotvrđeni galenizmi:

  • Verovanje da su bolesti uzrokovane lošim vazduhom od trulih životinjskih i biljnih materija.
  • Verovanje da se tamna krv u venama proizvodi u jetri da bi je telo konzumiralo kao hranu.
  • Verovanje da jarko obojenu arterijsku krv stvara srce da isporučuje ‘vitalni duh’ telu.
  • Rutinska upotreba puštanja krvi kao terapije.
  • Verovanje da su arterije povezane sa venama finim krvnim sudovima kroz koje prolaze krv i vazduh.
  • Verovanje da mikroskopske pore u srčanom septumu povezuju levu i desnu stranu tog organa.
  • Upotreba Hipokratovog sistema ‘humora’ (raspoloženja ili stanja duha). Hipokrat je smatrao da neravnoteža u humoru crne žuči, krvi, sluzi i žute žuči uzrokuje bolest. Galen je dodao svoj doprinos četiri temperamenta, po jedan za svaki humor:
        – Crna žuč je odgovarala melanholiku, što je značilo depresivnost i malodušnost.
        – Krv se podudara sa sangviniku, što je značilo strastvenost i optimističnost.
        – Flegma je odgovarala flegmatiku, što je značilo neemocionalnost i apatičnost.
        – Žuta žuč je odgovarala koleriku, što je značilo naglost i tvrdoglavost.

Mr. D. Tovarišić