Današnje mađioničarske emisije su jedan od najpopularnijih oblika zabave. Vežbači kao što su Dejvid Koperfild, Kris Ejndžel i Dinamo izvode naizgled nemoguće, sa talentom i veštinom zbog kojih se mnogi ljudi zapitaju ‘kako je to uradio?’ Kao što ćemo otkriti, istorija mađioničarstva je bila vožnja rolerkosterom tokom prethodnih 5.000 godina, od Starog Egipta do današnjih dana.

 U svom najranijem obliku mađioničarske veštine su izazivale iznenađenje i čuđenje, dok su u drugim vremenima bile nešto mračno i strašno. Počevši od 19. veka, zahvaljujući brojnim ključnim ličnostima, magija se transformisala iz neortodoksne prakse u zabavnu umetnost koja danas privlači milione gledalaca.

Gde je počela magija?

Poznate su nam velike magijske predstave velikih razmera koje zahtevaju veliku pripremu. Jedan primer za to je razrađeni čin nestanka. Međutim, čak i iluzija koja počinje frazom „izaberi kartu, bilo koju kartu“ ima potencijal da zbuni, zadivi i inspiriše osobu iz publike. U stvari, još su Stari Egipćani ovu vrstu iluzione magije prikazivali u literaturi i, možda, na slikama grobnica, što znači da je istorija magije počela davno.

Oko 1823. godine, britanski avanturista, Henri Vestkar, nabavio je egipatski književni papirus (oko 2500. pre nove ere) koji prikazuje mađioničara po imenu Dedi koji izvodi trik odsecanja glave životinja za kralja. U priči, Dedi magično zamenjuje odsečene glave, a zatim pravi niz proročanstava kralju. Iako neki stručnjaci veruju da je priča samo izmišljena, drugi ističu da postoji veliki broj egipatskih priča koje opisuju mađioničare koji takođe rade proročanstva.

Još jedan mogući primer magijskog trika izvedenog u Egiptu prikazan je na slici sa zida grobnice Baketa III na groblju Beni Hasan iz 21. veka pre nove ere. Na slici dva muškarca sede oko stola sa obrnutim činijama. Neki ljudi ovo tumače kao prvu rutinu Cup and Balls, ili šibicarenja, dok drugi ističu da je možda u pitanju neka druga vrsta igre. Slika takođe prikazuje žonglere i druge igre i slobodne aktivnosti.

Roman Acetabularii

Acetabularii su bili grupa mađioničara koji su izvodili rutinu čaša i kuglica u starom Rimu otprilike 250 godina, počevši oko 50. godine nove ere. Naziv ove grupe nastao je po prvobitnoj iluziji u kojoj su koristili kamenje i male čaše od sirćeta. Pred kraj svog života oko 65. n.e., Seneka Mlađi iz Rima komentariše o uživanju u misteriji trika sa peharom i kockom i takođe povezuje spretnost ruku sa žonglerima u svojoj poslanici Luciliju 45. godine n.e.:

Ovakve prevare su jednako bezazleno varljive kao žonglerski pehar i kockice, u kojima je sama prevara ono što mi prija. Ali pokaži mi kako se taj trik izvodi, jer sam izgubio interesovanje za to.

Negativne percepcije u istoriji magije

U narednih hiljadu godina, magija je imala teške veze sa okultizmom i vradžbinama, i mnogi su je smatrali đavoljim delom. Prestao je da bude oblik nevine zabave kakav je nekada bio i postao je sve ređi spektakl. Tokom ovih neplodnih vekova, samo nekolicina odabranih je mogla da obavlja svoj zanat. Oni koji su bili na vlasti dozvolili su uličnim i cirkuskim izvođačima da zaslepljuju svoju publiku tradicionalnim trikovima koje su smatrali bezopasnim.

Englez Redžinald Skot je 1584. napisao  Otkriće veštičarenja kako bi pokazao svetu da ne postoji takva stvar kao što je veštičarenje. Ipak, knjiga je na kraju učinila više štete nego koristi za mađioničare. Iako je Skot razotkrio mnoge tajne zanata, knjiga je takođe oslikala mađioničare kao šarlatane i prevarante. Tako je negativna slika još više umanjila umetničku formu. Uprkos spaljivanju većine primeraka knjige početkom 17. veka, bilo je potrebno još 50 godina da se donekle popravi šteta.

Prelazak na modernu magiju

Francuski mađioničar Žan Eugen Robert Hudin, takođe poznat kao „otac moderne magije“, rođen je 1805. godine u centralnom francuskom gradu Bloa​i doživeo je možda najsrećniji trenutak u istoriji magije.

Nameravajući da krene stopama svog oca, tinejdžer Hudin je uštedeo novac da kupi primerak Traite de l’horlogerie (Traktat o izradi satova). Umesto dva toma knjiga o časovničarstvu, Hudinu je greškom poslat par knjiga o magiji. Međutim, umesto da ih vrati, počeo je da ih čita i počeo da vežba svaki budni trenutak.

Hudin je mogao nedovoljno da nauči iz svojih novih knjiga, pa je angažovao usluge lokalnog mađioničara kako bi naučio više. Njegov mentor, Maus, bio je lekar sa hobijem da nastupa na sajmovima i zabavama. Maus je naučio Hudina svim osnovama magije, spretnosti ruku i koordinaciji ruka. Možda najveća lekcija koju je Hudin naučio bila je da će, uz ponavljanje, uslediti neophodna spretnost. Da je Hudin dobio odgovarajuće naručene knjige, onda možda ne bi bio ključan u donošenju magije u pozorište. Pored toga, nije mogao da inspiriše tako velike naslednike kao što je Hari Hudini, majstor trikova za bekstvo koji je sebe nazvao po Hudinu.

Magični krug

Interesovanje za magiju je ponovo počelo da raste u drugoj polovini 19. veka. Mađioničari su izmišljali nove trikove, a publika je bila spremna da još jednom plati naknadu da bi videla predstave. Jednog letnjeg dana 1905.god. grupa od oko 20 mađioničara sastala se u restoranu Pinoli’s u centralnom Londonu. Hteli su da osnuju potpuno novi magični klub. Među ovom grupom je verovatno bio jedan od najvećih britanskih mađioničara svih vremena, Dejvid Devant. Grupa je u početku smatrala da je klub nazvan u čast nedavno preminulog mađioničara po imenu Martin Čapender, ali su na kraju odlučili da nazovu svoju grupu The Magic Circle.

Klub je svoj prvi sastanak održao u pabu zvanom Green Man u Sohou, ali su se kasnije obično sastajali u sobi na spratu crkve Svetog Đorđa na Langham Plejsu. Devant je postao inauguracioni predsednik Kluba, a njegova fraza „Sve urađeno sa ljubaznošću“ pojavila se na njihovim reklamnim posterima. Članstvo je raslo širom sveta, a lideri su doneli još jednu važnu odluku 1991. godine kada su odlučili da će po prvi put dozvoliti ženama da uđu u klub ako ispune kriterijume.

The Elite Inner Club

Ulazak ovako daleko u Krug zvuči kao napor, ali postoji klub unutar Kluba. Ovo je poznato kao Unutrašnji magični krug (The Elite Inner Club), a članstvo u ovom redu nikada ne prelazi 300. Kao i osnovno članstvo u Magičnom krugu, članovi mogu da dodaju naslov iza svog imena, „Član unutrašnjeg magičnog kruga (MIMC).“ Ulazak u ovaj još ekskluzivniji klub zahteva više od pukog znanja o magiji; visok stepen sposobnosti je neophodan. Članovi se zaklinju da nikada neće otkriti najpoštovanije magijske tajne. Ova mantra je najvažnija u motu Kruga Indocilis Privata Lokuy , što znači „nije sklon da otkrije nikakve tajne“. Svaki član koji bi bio uhvaćen na delu odmah se izbacuje iz Kruga.

Uticajni TV mađioničari

Od 1970-ih pa nadalje, magija je postala stalna na televiziji. Mađioničari iz Velike Britanije Dejvid Nikson, Tomi Kuper i Pol Danijels pomogli su da se promeni tok istorije magije unoseći magiju i iluziju u domove miliona gledalaca.

Dejvid Nikson

Nikson je uvek bio urban i ljubazan, a gledaoci su ga opisivali kao dedu sa strašću za magijom. Iako je bio fantastičan mađioničar, njegovo šarmantno držanje i artikulisan glas dobro su mu poslužili i kao pripovedaču i umetniku koji je slušao. Nažalost, 1975. godine lekari su mu dijagnostikovali rak. Tri godine se borio sa bolešću pre nego što je njegovo teško pušenje konačno uzelo danak.

Tomi Kuper

Tomi Kuper je, bez sumnje, bio jedan od najprepoznatljivijih mađioničara u istoriji magije u Velikoj Britaniji, a možda i u svetu. To je bilo zbog izgleda čoveka. Bio je visok 193 cm i retko je nastupao bez svog zaštićenog crvenog fesa. Koliko god bio briljantan sa svojom magijom, obožavaoci su ga voleli kao komičara. Na vrhuncu svoje slave 1970-ih, redovno je bio na televiziji u sopstvenoj magičnoj emisiji.

Dok su se drugi mađioničari predstavljali kao vešti i profesionalni, Kuper je dobro iskoristio svoj nespretan izgled. Pretvarao se da je amater koga je neko gurao na scenu da nastupi. Trikovi su redovno išli po zlu i Kuper je obično imao izraz da ne može da veruje šta se dešava oko njega. Do 1980-ih, Kuperova slava je počela da jenjava zbog sve većih zdravstvenih problema. Ali 1984. je dobio poziv za estradni šou uživo kao povratak. Nažalost, na polovini svog nastupa doživeo je veliki srčani udar i umro u 63. godini svog života. Posmrtno je čak dobio statuu u svom rodnom gradu Kerfiliju u Velsu.

Pol Danijels

Pol Danijels, koga su mnogi ljudi smatrali Kumom magije, bio je još jedan televizijski mađioničar koji je bio popularan tokom 1980-ih. Bio je artikulisan i profesionalan i bio je velika inspiracija mnogim nadolazećim mađioničarima. Kada je imao 11 godina, Danijels je uhvatio magičnu “bubu” i strastveno se upustio u hobi koji će kasnije prerasti u doživotnu karijeru. Nakon što je debitovao na televiziji u šou talenata, Opportunity Knocks, 1970. godine, Danijels se sporadično pojavljivao na TV-u. Producenti su bili toliko impresionirani da su mu dali sopstvenu emisiju 1979.god. Trajala je 15 godina zajedno sa svojom pomoćnivom i budućom drugom suprugom, Debbie McGee. Godine 1982. bio je prvi neamerički pobednik Mađioničara godine. Njegov sin iz prvog braka, Martin, nastavio je očevim stopama i postao mađioničar.

Razotkrivanje tajni

Jedna od najkontroverznijih od svih magičnih emisija trajala je dve sezone tokom 1997-1999. Foksova produkcija Breaking the Magician’s Code potpuno je razotkrila dugo držane tajne magije. Mađioničar svetske klase bi izvodio klasične iluzije kao što su Zig Zag dama, Uhvatiti metak između zuba i Metamorfoza. Zatim bi objasnio kako su mađioničari izveli trik.

Bio je poznat kao Maskirani mađioničar i nikada nije govorio na ekranu. Objašnjenja bi pružio glas Miča Pilegija, poznatog iz Dosijea X. Magični krug i njegovi članovi bili su van sebe kada su napravljena prva emitovanja. Međutim, Maskirani mađioničar se pretvorio u nešto poput ikone televizije kasnih 1990-ih. U poslednjem od specijala, Maskirani mađioničar je otkrio svoju najveću tajnu – svoj pravi identitet. Val Valentino je bio čovek iza maske. Zanimljivo je da je insistirao da je napravio emisije kako bi ponovo zapalio interesovanje za magiju.

Od mistika do zabavljača

U istoriji magije tokom proteklih nekoliko hiljada godina, umetnost je prešla iz nečeg mističnog u nešto paranormalno i strašno. Tek relativno nedavno evoluirao je u umetnost čuda i veštine. Danas magija prevazilazi sve univerzalne barijere i privlači sve, a ne samo decu. Kada željni fanovi plate da prisustvuju mađioničarskom šouu, postoji očekivanje – nada – da će im mađioničar pružiti šok i strahopoštovanje. Na kraju, zbrkanost i zaslepljenost najboljih emisija nas uvek ostavlja da zavrtimo glavom u neverici.

Mr. D. Tovarišić