Delfska proročica je bila važna grčka sveštenica i proricateljica koja je praktikovala gatanje u Apolonovom hramu u drevnom svetilištu u Delfima na planini Parnas. Takođe poznata kao Pitija, proročica je bila prava žena koju su pažljivo birali sveštenici svetilišta. Kada bi jedna Pitija umrla, druga bi zauzela njeno mesto kao prvosveštenica. Ponekad visoko na botaničkim biljkama ili otrovnim isparenjima koja su se dizala iz zemlje, proročica je ulazila u božanski trans i konsultovala boga Apolona da prorekbe budućnost. Iako je bilo drugih proročica širom sveta, Pitija iz Delfa bila je najlegitimnija.

Šta znači Proročiše (Oracle)?

Po definiciji, proročište može biti sveštenica ili sveštenik koji služi kao medij za pružanje proročanstava ili saveta od bogova. To takođe može biti mesto gde se takva proročanstva daju, ili može biti samo proročanstvo. Radi jasnoće, u ovom članku, reč proročište će se obično odnositi na sveštenicu, vidovnjakinju, proročicu, medijuma ili Sibilu. 

Kako je nastalo Proročište iz Delfa?

Smešten oko 160 kilometara severoistočno od Atine, Delfi su za Grke bili sam pupak ili centar sveta. U prvom veku naše ere, Plutarh je pisao o delfskom svetilištu kao da ima „reputaciju staru tri hiljade godina“. Međutim, dokazi to ne podržavaju. Mnogi stručnjaci se slažu da je između 1700. pre nove ere i 1400. pre nove ere, svetilište, koje se ranije zvalo Pito, počelo kao mesto obožavanja Gee (Hojl). Kao primordijalna boginja, Gea je bila Majka Zemlja koja je rodila bogove.

Na osnovu grčke priče, Gea je bila ta koja je prva naselila Delfe, a njen sin, Pito (ili Piton), moćna zmija ili zmaj, čuvao je mesto. Gea je postavila nimfu Dafnis (ili Dafne) za svoju proročicu — prvo Delfsko proročište. Dafnis je udahnuto ono što je pisac starogrčkog mita i religije Robert Grejvs nazvao „isparenja proročanstva“. Drugi kažu da je udahnula metan, miris truleži od leša ili zapaljeno lovorovo lišće.

Kasnije u mitu, Apolon je ubio Geu i njenog sina Pitona. Apolon je tada postao bog svetilišta u Delfima. Otprilike 1200. godine pre nove ere, sveta sveštenica je uputila Apolona za sva proročanstva. Veliki Apolonov hram podignut je u sedmom veku pre nove ere i postao je najvažnija građevina na akropolju u Delfima. Izgoreo je 548. pre nove ere, a kasnije je na njegovom mestu podignut novi hram.

Slava proročišta

Prestiž i moć Delfskog proročišta dostigli su vrhunac između šestog veka pre nove ere i četvrtog veka pre nove ere. Kraljevi i kraljice, generali i vojnici iz mnogih zemalja putovali su daleko da posete delfsku proročicu. U početku je postojala jedna sveštenica koja je predviđala budućnost samo na jedan dan u godini — na Apolonov rođendan. Kasnije, kako se popularnost proročišta širila, dve ili tri sveštenice su delile posao rotirajući većinu dana devet meseci u godini.

Tokom zime, kako su Grci verovali, Apolon bi napuštao Proročište u Delfima da provede sezonu u toploj mitskoj Zemlji Hiperborejaca. Bez svog boga svetlosti i proročanstva, proroci u Delfima nisu predviđali budućnost sve dok se Apolon ne vrati u proleće.

Iako je svako mogao da vidi Pitiju u Delfima po određenoj ceni — obično žrtvovanju životinja ili vrednom zavetnom prinosu — bogati ljudi i šefovi država bi dobro platili proročištu za povlašćeni tretman. Preko nje su čuli volju bogova o suštinskim stvarima, kao što su vojni pohodi ili povoljna mesta za osnivanje nove kolonije.

Zašto je Proročište u Delfima bilo važno?

Proročišta su bila važna za Grke zbog njihovog verovanja da bogovi komuniciraju sa ljudima direktno preko medija. Na osnovu grčke religije, tela proročišta su služila kao posude koje su bogovi mogli da poseduju da daju ljudima savet ili prenesu ishod rata ili nečiju sudbinu. Proročište u Delfima su posebno davali savete boga Apolona.

Kao centar sveta, Delfsko svetilište je takođe bilo sastavni deo grčke religije. Njihova mitologija nam govori da je mnogo pre nego što je Apolon došao, voljeni i svemoćni Zevs, Bog Otac starih Grka, pustio dva orla sa ivice sveta da pronađu sredinu. Posle dugog letenja, orlovi su ukrstili puteve u Delfima. Grci su mesto posvetili omfalosom, što u prevodu znači pupak, u vidu velike stene isklesane u ukrasnim motivima.

Oko svetog mesta u Delfima razvilo se čitavo naselje. Pored Apolonovog hrama, postojalo je Atinino svetilište, pozorište, atletska arena, groblja i riznice koje su čuvale vredne zavete i bogat ratni plen. Put Svetog puta povezao je sve u Delfima. Međutim, daleko su proročice učinile ovo mesto poznatim.

Druga proročišta širom sveta

Bilo je mnogo drugih, manje značajnih, proročišta širom sveta. Da pomenemo samo neke, kao na primer, u zapadnoj Turskoj, Didima  je postala drugo najistaknutije proročište u grčkom svetu, pre svega oko Mediterana. Mnogi visoki zvaničnici, carevi, pa čak i Aleksandar Veliki posetili su Didimejsku proročicu. Na veoma drevnoj grčkoj akropoli u Argosu, proročište bi okusilo krv jagnjeta pre nego što bi izdalo svoja proročanstva. U grčkom naselju Cumae na italijanskom poluostrvu bila je smeštena čuvena vidovnjakinja, kimska Sibila, koja bi uzletela u divljim ekstatičnim napadima da izgovori Apolonove reči.

Kako je funkcionisalo Proročište iz Delfa?

Molitelji su prinosili žrtve, ukrašene lovorovim krunama i filetima vune. Pripremivši se umivanjem i očišćenjem, Pitija uđe u svetilište, sa zlatnim ukrasima u kosi i raskošnim haljinama na sebi; pila je vodu sa česme Kasotis, koja se ulivala u svetilište, okusila plod starog lovora koji je stajao u odaji i sela na svoje mesto.

Proročica u Delfima sprovela je određene fizičke i duhovne rituale kako bi se pripremila da je Apolon zaposedne. Pročišćenje njenog tela je bilo od suštinskog značaja. Tako je postila pre gatanja i uzdržavala se od polnih aktivnosti. Na dan svoje proročanske sesije, umila bi se u svetom Kastalskom izvoru i obukla posebnu odeću.

Žrtvovanje koze ili ovce osiguralo je da je bogovi blagonaklono gledaju. Jugozapadni ugao Apolonovog hrama imao je posebnu prostoriju zvanu aditon, koja se nalazila ispod poda hrama i do nje se moglo doći nizom stepenica. Lovorov list je bio sveti simbol Apolona i visio je u prostoriji i takođe se palio kao tamjan. Vidovnjak je sedeo na pozlaćenom drvenom tronošcu postavljenom iznad otvora u zemlji iz kojeg su se dizale pare. Nedaleko od proročišta nalazio se kamen omfalos koji predstavlja centar sveta. Pitija bi počela izazivanjem njenog božanskog transa.

Da li je Pitija bila na drogama?

Prema različitim izvorima, proročište je možda koristilo posebne narkotičke biljke, kao što su oleander, opojna izvorska voda ili gasovi koji su se dizali iz pukotina u zemlji ispod njenog sedišta. To su verovatno bile supstance koje menjaju um. Jednom potpuno uronjena u stanje božanske ekstaze, ili manteje, sveštenica bi počela da prenosi reči Apolona.

Sokrat je rekao: „Poseban dar neba… . . proročanstvo je ludilo, a proročica u Delfima i sveštenica u Dodoni, kada su van svojih čula, pružile su velike koristi Heladi [Grčkoj], ali kada su u svojim čulima, malo ili nimalo“ (Klimo, 1998).

„Odgovori su često bili nejasni i zagonetni, i sačinjeni u dvosmislenim i metaforičnim izrazima, koji su sami po sebi zahtevali objašnjenje“, napisao je Oskar Sajfert u Rečniku klasičnih antikviteta, mitologije, religije, književnosti i umetnosti. Često je pored njih stajao sveštenik koji bi tumačio iskrivljene reči proročišta. Pred kraj poslednjeg milenijuma pre nove ere, sveštenice su prenosile poruke u obliku poezije, zvane daktilski heksametri, a sveštenici su zapisivali reči na listovima ili drugim predmetima.

Kerolajn Teti tvrdi da mnogi savremeni istraživači preteraju sa ponašanjem proročišta izazvanom lekovima. Ona ukazuje da postoji nekoliko opisa Pitije kao zdrave, staložene i smirene osobe tokom proročkih čitanja. Te žene, kaže ona, koristile su božansko nadahnuće, a ne lekove da predvide budućnost. Čak i u slučaju pomahnitale žene izazvane drogom, njena proročanstva, pod pretpostavkom da sadrže nešto istine, nisu mogla proizaći iz samih droga.

Šta su bile isparenja ispod Proročišta?

Istraživanja nam govore da se Apolonov hram u Delfima nalazio na mestu gde se dve pukotine u zemlji ukrštaju. Analize tla i stena ispod hrama ukazuju na prisustvo etilena, gasa slatkog mirisa, etana i metana. Ovi gasovi su izašli na površinu na ovom mestu i mogli su da dovedu do delirijuma i ekstaze. (Spiller et al.).

Plutarh (oko 46. ne-120. ne), grčko-rimski biograf, služio je kao sveštenik u Delfima 30 godina pre svoje smrti. On je izvestio da je Proročište iz Delfa obično izgledalo kao da je trčalo na trci ili plesalo ekstatičan ples. Prema njegovim rečima, ponekad se bacalo okolo i buncalo u delirijumu. Pored toga, povremeno je bilo svedok slatkog mirisa koji je izbijao iz orakularne odaje. Verovalo je da potiče od geoloških procesa u zemlji. (Spiller et al.).

Iako je vidovnjakinja ponekad možda bila nekoherentna zbog raznih opojnih sredstava, neki kažu da su proročanstva koje je izgovorilo često namerno bila dvosmislena. Nedostatak jasnoće i detalja pomogao je da se sačuva autoritet proročišta; možda bi bilo bolje biti neodređen nego potpuno pogrešiti. Ova strategija je možda zadržala Proročište u Delfima u visokom poštovanju dugi niz godina.

Proročanstva i citati Delfskog proročišta

• Oko 440. pre nove ere, proročica je izgovorila jednu od svojih najpoznatijih izjava. Rekla je da nema mudrijeg od Sokrata.
• Ona je inspirisala Likurga, poslanika Sparte iz osmog veka pre nove ere, da izradi nacrt ustava. Likurg je takođe uveo glomazne novčiće napravljene od gvožđa da obeshrabri pohlepu jer je proročica izjavila:

“Ljubav prema novcu i ništa drugo neće uništiti Spartu.”

• Krez, kralj Lidijana, održao je poseban test za proročanstva Grčke oko 560. pre nove ere, uključujući Pitiju u Delfima. Kada ju je zamolio da mu kaže šta je radio određenog dana, Delfska proročica je odgovorila:

„Brojim zrnca peska na plaži i merim more; Razumem govor nemih i čujem bezglasne. Osetio sam miris kornjače tvrdog oklopa koja ključa i žubori jagnjećim mesom u bronzanom loncu:
kazan ispod njega je od bronze, a bronza je poklopac.”

Bila je u pravu i postala je pobednica ‘takmičenja proročišta’. Krez ju je tada upitao da li treba da napadne Persiju. Ona je odgovorila da će veliko carstvo pasti ako on napadne. Dakle, Krez jeste napao, ali je njegovo sopstveno carstvo palo.

• Kada su Atina i Sparta dobile vest da će Darije iz Persije pokušati da osvoji Grčku, proročište je proreklo propast Atinjanima:

„Sada vaše statue stoje i lije se znoj. Drhte od straha. Crna krv kaplje sa najviših krovova. Videli su neophodnost zla. Izlazi, izlazi iz mog svetilišta i utopi svoje duhove u jadu.”

• Aleksandar Veliki je želeo da zna da li će osvojiti svet. Sveštenica je pokušala da ga odbije i rekla mu da se vrati drugi put. Aleksandar ju je, besan, izvukao iz proročišta za kosu. Ona je vrisnula: “Ti si nepobediv, sine moj.” Bio je zadovoljan i rekao: „Sada imam svoj odgovor.”

Kraj Apolona

Zahvaljujući Delfskom proročištu, svetilište je postalo natopljeno moći, slavom i bogatstvom. Iako je postao nezavisan grčki entitet, mnoge grupe su želele kontrolu nad Delfima. Tako su se od petog veka pre nove ere do prvog veka pre nove ere različite grupe borile za kontrolu nad lokalitetom. Konačno, 191. pre nove ere, Rimljani su zauzeli Delfe i držali ih skoro 600 godina. Međutim, 392. godine n.e., rimski car Teodosije I zabranio je svako pagansko bogosluženje širom carstva, a Rimljani su zatvorili i uništili svetilište. U svojim poslednjim rečima kao Delfsko proročište, Pitija je izgovorila: „Sve je završeno.”

Mr. D. Tovarišić