Tokom vekova, u potrazi za adekvatnim tretmanima, lekari su posezali za krajnje bizarnim sredstvima i, što je još čudnije, verovali u njihovu efikasnost. * Neki od njih se i danas koriste.

U 2012. godini urađeno je više od 6 miliona injekcija botulinum toksina tipa A, što je jedna od najčešćih estetskih operacija. Ali jednog dana, koji ubrzo dolaze, lјudi će se osvrnuti na sve te injekcije botoksa i odmahnuti glavom: „O čemu smo razmišlјali, ubrizgavajući sebi ovaj smrtonosni, paralizirajući toksin u pokušaju da povratimo svoju mladost!“ Pitaćemo se, odmahujući glavom, koliko varvarski zvuči ta ideja. Zvuči kao čudna stvar, na neki način kako se pušenje cigareta nekada smatralo tretmanom za astmu.

Posmatramo ove medicinske prakse i verovanja, bilo da su drevne, ili prilično skorašnje ideje koje su tek sada razotkrivene, kroz naše oči 21. veka, a ponekad to jednostavno ne shvatamo. Iako su stari Egipćani praktikovali ono što je u to vreme bila prilično napredna medicina, verovali su da mozak, na primer, hladi krv dok je srce odgovorno za inteligenciju i misao. Čak i Hipokrat, koji se smatra ocem moderne medicine, nije shvatio neke stvari kako treba, kao na primer, njegovo verovanje u „lutajuću matericu“. Ovde je samo nekoliko sa dugačke liste medicinskih praksi koje su nekada bile preovlađujuće, a sada izgledaju čudne.

Klistir duvanskim dimom

Ako je bilo potrebno hitno lečenje tokom 17. i 18. veka, često se koristio klistir na duvan. Postojao je čak i uređaj dizajniran za takav klistir – “komplet za reanimaciju” zajedno sa gumenim rektalnim cevima i parom mehova. Ideja je bila da duvanski dim zagreje skoro mrtvo telo i pokrene disanje. Dok je prvi put isproban na žrtvama davlјenja, duvanski klistir je postao moderan način lečenja svega, od prehlade, glavobolјe, kile, tifusne groznice, kolere, pa čak i same smrti. Nikotin u duvanu je bio u srcu ovog takozvanog leka. Nikotin, aktivni sastojak, deluje kao stimulans u telu, stimulišući nadbubrežne žlezde da proizvode adrenalin (hormon epinefrin). Ima smisla, osim što nije efikasan (ili zdrav) kada se koristi kao klistir. Do 1811. naučnici su otkrili toksične efekte nikotina na lјudsko srce, a kompleti za reanimaciju su odloženi sa strane.

Živa

Prvi kineski car Ćin Ši Huang sahranjen je u grobnici okruženoj rekama tečne žive, što je pomalo ironično jer je umro nakon što je uneo toksične količine teškog metala pokušavajući da postane besmrtan. Taj plan besmrtnosti očigledno nije uspeo – nije doživeo ni četrdesetu godinu.

Živa se koristila kao antiseptik i za lečenje kožnih obolјenja, a dodavana je u svakodnevnim proizvodima kao što su slani rastvori i kozmetika. Pre nego što je penicilin došao na scenu 1940-ih, lekar je verovatno lečio spolno prenosivu bolest sifilis živom, prepisavši živu u obliku masti, pilule ili napitka da izleči problem. Međutim, živa je uvela čitav niz problema, sve od gubitka zuba do oštećenja organa (često jetre i bubrega) i centralnog nervnog sistema do najvećeg problematičnog neželјenog efekta od svih: smrti.

Vrteće stolice

Stolica koja se vrti bila je deo pokreta sredinom 19. veka od prakse vezivanja i zaklјučavanja mentalno bolesnih u mračne, nehigijenske ćelije i ka humanijim (barem se smatralo da je tako u to vreme) metodama psihijatrijskog lečenja. Oni su takođe uklјučivali tuševe ili kupke sa ledenom vodom, purgative (laksative), terapiju insulinske kome, pa čak i frontalnu lobotomiju.

Stolica koja se vrti je upravo ono kako zvuči: to je bila stolica modifikovana sistemom opruge i poluga koja se koristi za okretanje pacijenata dok se ne onesvesti. Verovalo se da će sve to okretanje izlečiti stanja poput šizofrenije i drugih mentalnih bolesti mešanjem sadržaja mozga

Radioaktivna voda

Početak 21. veka doneo nam je pomamu za pićem kombuhe, ali tokom ranih 1900-ih sa polica je izletela radioaktivna voda. U medicinskoj zajednici smatralo se da leči mentalne bolesti, pa čak i sprečava starenje zbog svoje sposobnosti da stimuliše aktivnost ćelija. Bio je toliko popularan da ga je čak i američki generalni hirurg u to vreme smatrao legitimnim tretmanom za dijareju i malariju.

Radijum je počeo da se pojavlјuje ne samo u vodi, već i u infuziranim čokoladama, kontraceptivima, pasti za zube i supozitorijama. Posetioci banje počeli su da posećuju banje sa radijumom, koje su se ranije oglašavale kao „vrući izvori“ benignog zvuka, zbog svojih lekovitih pića i sokova.

Danas znamo da je izloženost zračenju smrtonosna i da, iako je telo u stanju da filtrira oko 80 procenata toksičnog radijuma koji možemo da unesemo, preostalih 20 procenata se skuplјa u kostima, krvi i tkivima. A ta sposobnost da se stimuliše aktivnost ćelija povećava šanse za rak (kao što je rak kostiju, leukemija i limfom) i druge zdravstvene probleme.

Urinoterapija

Ispostavilo se da Tang nije jedino piće koje se služi u svemiru. Posebno dizajniran sistem za reciklažu otpada od toaleta do česme omogućava astronautima da recikliraju svoj urin u gorivo i u – vodu za piće. Ali to je koristan sistem jer koristi ograničene resurse sa kojima putnici u svemir moraju da se bave, a ne zbog bilo kakvih navodnih zdravstvenih koristi.

Voda je glavni sastojak urina, ali nije sve voda. Sledeća značajna komponenta je urea, a smatra se da urea ima antimikrobna svojstva: antibakterijska, antifungalna i antivirusna. Uprkos tom troefektu lekovitog potencijala, nema dokaza da urin ima bilo kakve zdravstvene ili lekovite koristi. Međutim, bilo je vremena kada je medicinska zajednica smatrala da je pijenje urina ili primena obloga efikasan tretman za bolesti koje se kreću od akni i astme do migrene i raka. Neki i dalјe veruju da će čak i izbeliti zube. I iako verovatno nije opasno ako se pije u malim količinama, terapija urinom se ne preporučuje kao lek za bilo šta, a neće lečiti ni ubod meduze i, u stvari, može ga samo pogoršati.

Vibratori za lečenje ženske histerije

Bilo je vremena kada su svi sigurno znali da žene nemaju orgazam. Žene su, međutim, bile sklone patnji od psihijatrijskog poremećaja zvanog histerija, i njima je bio potreban njihov lekar da izvrši posebnu vrstu fizikalne terapije karlice kako bi postigla nešto što se zove “histerični paroksizam”. Današnjim jezikom, to je orgazam.

Masaže karlice bile su popularne vekovima, počevši od antičke Grčke kao rana metoda lečenja “lutajuće materice”, i opstala je u zapadnoj medicinskoj praksi do 1920-ih. Do kraja 19. veka procenjeno je da je 75 odsto američkih žena patilo od histerije. Tretman je bio toliko popularan, u stvari, da su lekari tražili brži i efikasniji način da izvedu tretman nego sopstvenim rukama. Prvi električni vibrator pojavio se na sceni kasnih 1800-ih, to je pre nego što je izmišlјen usisivač, što je smanjilo vreme tretmana sa čak sat vremena na samo 10 minuta.

Tokom 1920-ih, vibratori su počeli da se pojavlјuju u erotskim filmovima i to ih je dovelo u nemilost u ordinaciji lekara. Od početka 20. veka žene su mogle da biraju i kupuju sopstvene vibratore za 200 dolara.

Pijavice i puštanje krvi

Nekad davno pri poseti berberina moglo se izvaditi i truli zub ili, kad pođe po zlu, čak slomiti ruku. Berberi, tada poznati kao berberi-hirurzi, takođe su bili krvopije. Puštanje krvi se nekada praktikovalo kao način oslobađanja zlih duhova iz tela, a smatralo se i kao lečenje raznih stanja, od krvarenja iz nosa do upale pluća. To je takođe bila klјučna terapija u onome što je poznato kao humoralna medicina, što je lek zasnovan na četiri “humora” u telu: sluzi, žutoj žuči, crnoj žuči i krvi. Smatralo se da vađenje krvi pomaže u održavanju ravnoteže tih humora. Iako se puštanje krvi može pratiti unazad najmanje 3000 godina, većina verovatno misli na praksu u Viktorijanskoj Engleskoj krajem 18. i početkom 19. veka, kada je milione pijavica stavlјano u upotrebu umesto lanceta (ili, u drevnim vremenima, trna ili oštrog štapa za presecanje vene).

Danas puštanje krvi i dalјe postoji, iako je sada poznato kao terapija flebotomije. Koristi se u ograničenim slučajevima kao što je lečenje hemohromatoze (stanje gde se previše gvožđa nakuplјa u telu). Pijavice, koje se obično koriste u praksi puštanja krvi još od kada su ih drevni Egipćani koristili, takođe i dalјe imaju svoje mesto, iako takođe ograničeno, u modernoj medicini, a Svetska zdravstvena organizacija odobrava upotrebu medicinske pijavice, Hirudo medicinalis, kao medicinskog uređaja u hirurgiji ponovnog pričvršćivanja i presađivanja kože zbog njenih antikoagulansnih svojstava.

Morfijum i opijati

Morfin na bazi opijuma, nazvan po grčkom bogu snova, nekada je bio osnovni lek. I dalјe ima svoje mesto u modernoj medicini, u stvari, više od 230 tona samo u Americi se koristi za lečenje bolova na godišnjem nivou. I, iako je bilo skoro 200 godina medicinskog napretka otkako je uveden morfijum, opijat ostaje podjednako problematičan koliko i koristan. Stvara veliku zavisnost i ima neželјene efekte koji uklјučuju zatvor, svrab i jaku mučninu.

Morfijum ima jaku vezu sa medicinom na bojnom polјu, koji se u velikoj meri koristio za lečenje bolova u ranama tokom građanskog i svetskog rata. Pored upotrebe u vojnoj medicini, morfijum se nekada takođe često koristio kao kućni lek. Godine 1900. mogli su se kupiti opijati bez recepta, kao što je laudanum (mešavina alkohola i opijuma koja izaziva zavisnost), kokain, heroin, morfijum i patentirani lekovi na bazi opijuma za lečenje prehlade, nesanice, menstrualnih grčeva. i šta god vas je drugo moglo mučiti. Kompleti za injekcije morfijuma (i kokaina) prodavani su u katalozima. Čak i beba koja izbija zube mogla bi se umiriti da zaspi ako se ima pri ruci eliksir na bazi opijuma, kao što je umirujući sirup gospođe Vinslou bogat morfijumom.

Trepanacija

Bušenje rupe u lobanji pacijenta bez ikakve anestezije nekada se smatralo dobrim lekom. Trepanacija je jedna od najstarijih poznatih hirurških procedura, koja datira još iz doba mezolita, 10.000 godina pre nove ere, pre nego što su lјudi koristili metalne alate. To je bilo mnogo pre nego što su se medicinski pioniri Hipokrat u staroj Grčkoj i Galen u starom Rimu dočepali ove tehnike.

Arhaična medicina i lekovi težili su više mističnom i ritualnom nego naučnom, pa je praksa trepaniranja počela na ovaj način. Arheolozi teoretišu da je tehnika omogućila praktičaru da oslobodi zlog duha (demoni su smatrani korenom mentalnih bolesti) zaroblјenog u pacijentu. Postoje dokazi da se takođe koristio za lečenje migrene i epileptičkih napada, a tokom godina se razvijao kao neurohirurška intervencija za povrede glave kao što su prelomi lobanje i kontuzije kostiju.

Iako zvuči varvarski, postoje dokazi da su mnogi pacijenti preživeli proceduru. “Samo pazite da ne pritiskate previše kada lečite prelome lobanje”, upozorava Galen, ili „pacijent odmah izgubi svaki osećaj i postane nepokretan“. Iako bi to moglo zvučati očigledno u 21. veku, to zapažanje je bilo važno otkriće u anatomiji i lјudskom mozgu.

Kanibalizam

Današnja moderna medicina ponekad koristi telo da izleči telo, npr. davanje krvi i organa. Ali nekada je postojala takva stvar koja se zove lek za leševe. Drevni Egipćani su verovali da će mumija u prahu pomoći, i nekoliko vekova se još smatralo da se izmrvlјena lobanja koristi za lečenje migrene. Za bolove u mišiću smatralo se da treba utrlјati malo lјudske masti na licu mesta. Rimlјani su verovali da je ispijanje krvi gladijatora dovolјno moćno da izleči epilepsiju. Ljudski organi, salo, kosti, krv i mumificirani ostaci nekada su smatrani magijskim, a drevni iscelitelјi su koristili kanibalističke lekove sve do 18. veka. Opšta ideja iza ove prakse bila je da će pacijent koji prima tretman zapravo imati koristi od duše i duha davaoca (živog ili umrlog) i njegove iscelјujuće energije.

Lekari i dalјe smatraju crve zakonitim delom nege rana, posebno za uklanjanje mrtvog ili inficiranog tkiva iz rane. Kako se ispostavilo, terapija uklanjanja crvima zaista funkcioniše: održava rane čistima, ne šteti zdravom tkivu i čini se da je dobar način za borbu protiv superbakterija. Sve dok se ne dokaže drugačije…

Mr. D. Tovarišić