Kao jedno od najsušnijih, najnižih i najtoplijih mesta na zemlji, Dolina smrti je poznata kao mesto ekstrema. Ali to je takođe mesto puno iznenađenja, istorije, geoloških anomalija i, uprkos svom imenu, života. Dakle, bez obzira da li planirate da jednog dana posetite ovaj nadrealni pejzaž ili ste samo zaintrigirani, evo deset neverovatnih stvari koje možda ne znate o Dolini smrti.

10. Najviša zabeležena temperatura na svetu

Veliki deo slave Doline smrti potiče od njene reputacije kao jednog od najtoplijih mesta na Zemlji i jednog od najsušnijih u Severnoj Americi. A 10. jula 1913. najviša temperatura vazduha ikada zabeležena je u Furnace Creeku, kada je temperatura dostigla neverovatnih 57°C. Ta temperatura i dalje važi kao zvanični svetski rekord. Ali neke sumnje su bačene u pogledu pouzdanosti ovog merenja.

Kao da nije obeshrabrena i željna da ponovo potvrdi svoju tvrdnju da je najtoplije mesto na svetu, Dolina smrti od tada, posebno poslednjih godina, izbacuje potencijalne rekorde za najtopliju pouzdano zabeleženu temperaturu. Prvo, 16. avgusta 2020.god., temperatura u centru za posetioce Doline smrti dostigla je 54,4°C. Zatim, nešto manje od godinu dana kasnije, temperature su dostigle neverovatnih 54,4°C. Zamislite samo mesto gde prosečna mesečna temperatura ne pada ispod 39°C — u junu 2021. prosečna dnevna i noćna temperatura je bila 39,3°C.

9. Registrovanje cunamija i zemljotresa bilo gde u svetu

Đavolja rupa je geološka formacija ispunjena vodom u okrugu Naj. Godine 1952. zvaničnici su ovu izolovanu pećinu sa svojim geotermalnim bazenom pretvorili u odvojeni deo Nacionalnog spomenika Doline smrti. Učinili su to kako bi zaštitili svoje autohtone, drevne ribe koje se samo tamo nalaze. Ali pored retkih riba, postoji nešto neverovatno jedinstveno i čudno u toj vodi. To je nešto što ćete videti samo ako se pojavite u pravom trenutku.

Kako se ispostavilo, Đavolja rupa se pokazala kao neobičan indikator seizmičke aktivnosti širom sveta. Zaista, poznato je da veliki zemljotresi čak u Japanu, Indoneziji i Čileu uzrokuju da voda u Đavoljoj rupi „pljušti“ okolo, za razliku od vode u kadi. U nekim slučajevima, ljudi su prijavili da talasi prskaju i do 2 metra uz zidove, čisteći plitku policu tako ključnu za ribe. U suštini, zemljotresi širom sveta mogu stvoriti „cunami“ u Dolini smrti.

8. Brojni gradovi duhovi

Tokom 19. i ranog 20. veka, na desetine rudarskih gradova niklo je u Dolini smrti, od kojih su mnogi nastali usled zlatne i srebrne groznice. Ali od ovih mnogih gradova koji su iznikli, malo je bilo predodređeno da dugo traju. Zaista, neki od ovih gradova, poput Hlorid Sitija, postojali su jedva godinu dana. Danas su od ovih gradova ostali samo tragovi, poput limenih zgrada i cementnih temelja. Drugi su potpuno nestali.

Jedan od najozloglašenijih od ovih rudarskih gradova bio je Panamint Siti, koji su neslavno osnovali odmetnici koji su odustali od zločinačkog života nakon što su pronašli srebro u planinama Panamint. Ali dok je Panamint Siti imao 2.000 stanovnika u procvatu 1874. godine, srebrna groznica se završila za nešto više od godinu dana. A 1876. grad je uništila bujna poplava.

7. Kamenje koje se samo pomera

Ravan pustinjski teren poznat kao Trkačka staza je jedna od najneobičnijih karakteristika Doline smrti. To je zato što je dom mnogih velikih stena koje se pomeraju same. Ove stene, poznate kao „kamenje za jedrenje“, variraju u veličini od nekoliko unci do stotina funti. Iako ih niko lično nije video kako se kreću, kamenje ostavlja za sobom „tragove“, a primećeno je da se njihov položaj menjao. Ovo je navelo mnoge da veruju da se zaista kreću.

Misterija ovog pokretnog kamenja dugo je zbunjivala ljude. Ali, 2014. godine, grupa istraživača je prvi put snimila stene u pokretu koristeći time-lapse fotografiju. Iz ovoga su naučnici zaključili da su čudni pokreti rezultat smrzavanja kišnice i nakupljanja iza kamenja. Pokrenut laganim vetrovima, ovaj led zatim polako gura stene napred.

6. Najniža nadmorska visina u Severnoj Americi

Kao da nije dovoljno impresivno da bude najtoplije i najsušnije mesto u Severnoj Americi, Dolina smrti takođe polaže pravo na najnižu nadmorsku visinu. Ova najniža tačka nalazi se u basenu Bedvoter, koji se nalazi na nekih 86 metara ispod nivoa mora. Nekada dom drevnog jezera, slane površine koje dosežu preko 518 kvadratnih kilometara sada pokrivaju sliv, što rezultira čudnim i nadrealnim pejzažom.

Iako je jezero odavno nestalo, možete pronaći mali bazen sa izvorima i šetalište. Legenda kaže da je basen Bedvoter dobio ime po tome što je mazga odbila da pije iz ovog bazena. Naravno, s obzirom na to koliko je voda slana, ne čudi što je mazga odbila.

5. Nazvana tako od ranih pionira

Gledajući po sušnom pejzažu Doline smrti, možda je malo čudo što je ovo mesto dobilo svoju morbidnu titulu. Ali postoji i zanimljiva legenda u vezi sa imenom oblasti, koja je ukorenjena u zaista istinitoj priči.

Početkom 1800-ih, grupa pionira se izgubila duž Stare španske staze nakon što je prekasno napustila da bi prešla poznatiju rutu preko planina Sijera Nevada. Ono što je usledilo pokazalo se užasnim i dugotrajnim iskušenjem, a grupa je preživela samo umiranje od žeđi zahvaljujući snežnoj oluji. Ali, zapanjujuće, grupa je uspela da prođe sa samo jednom žrtvom, uglavnom zahvaljujući tome što su dva njihova člana obučena kao izviđači. Legenda kaže da se, dok su napuštali dolinu, jedan od muškaraca okrenuo i proglasio „zbogom dolino smrti“, a ime se od tada zadržalo.

4. Obilje života usred ekstremnog pejzaža

Pomislili biste da malo šta može da preživi na mestu tako neprijateljskom kao što je Dolina smrti. Ali uprkos svom imenu, Dolina smrti je dom svih vrsta života, uključujući kojote, ptice trkačice, pse, planinske lavove, velikoroge ovce, guštere, krastače, pa čak i pustinjske kornjače. Takođe, postoji više vrsta ptica i slepih miševa i nekoliko stvorenja koja su endemska za ovo područje, uključujući prethodno pomenutu ribicu i nekoliko vrsta buba i puževa.

Iako na ovom mestu nalik pustinjskoj vrućini ima peska, dine čine samo mali deo Doline smrti. Iznenađujuće, tu se mogu naći i planine prekrivene snegom, krševiti kanjoni i otvorene livade. Nekoliko godina, kada su uslovi pogodni, dolazak proleća izaziva neverovatno cvetanje divljeg cveća. Ovi cvetovi pretvaraju obično sušna brda i doline u mora ljubičastih, zlatnih, ružičastih i belih cvetova koje bujaju od života.

3.  Scene iz Ratova zvezda

Radovi zvezda su možda smešteni u dalekoj, dalekoj galaksiji, ali neke od lokacija koje vidite u klasičnim filmovima snimane su u Dolini smrti. To je zato što su se kanjoni i sušni pejzaž Doline smrti pokazali kao veoma pogodna lokacija za snimanje scena smeštenih na surovu pustinjsku planetu Tatuin, poznatu fanovima kao dom Luka Skajvokera.

Dva filma iz originalne trilogije, Ratovi zvezda: Nova nada iz 1977. i Povratak Džedaja iz 1982., prikazuju scene koje su snimane u Dolini smrti. I, ako znate gde da tražite, ove lokacije su i danas ostale relativno nepromenjene. Kao rezultat toga, mnogi fanovi su počeli da kreiraju obilaske i hodočašća na ove lokacije, što je možda najbliže što možete da budete unutar svemira Ratova zvezda.

2. Drevna vulkanska eksplozija

Krater Ubehebe je veliki vulkanski krater, dubok oko 183 metra i prečnika od 0,8 kilometara, koji je možda nastao pre 2.000 godina. Indijancima Timbiša Šošone, krater je poznat kao „Tem-pin-tta Vo’sah“ i važan je kulturni lokalitet. Takođe je primećeno da je divno mesto za posetu pri zalasku sunca, gde šareni slojevi stena postaju izraženiji.

Krateri poput Ubehebea su rezultat vulkana Maar. Maar vulkani nastaju usled eksplozija pare i gasa do kojih dolazi kada vruća magma dospe u podzemne vode. Magma zagreva vodu u paru koja stvara pritisak dok konačno ne izbije i eksplodira kroz zemlju iznad.

1. Skotov zamak

Jedna od najpopularnijih atrakcija u Nacionalnom parku Doline smrti je Skotov zamak, dvospratna španska vila u kanjonu Grejpvajn (Vinova loza). Ali uprkos svom imenu, to nije ni zamak niti je u vlasništvu Skotija. Iako je čovek koji je tom mestu dao ime možda naterao da verujete drugačije.

Zgradu od 2.972 kvadratna metra sagradio je 1927. Albert Džonson, bogati direktor osiguranja u Čikagu. Albert je bio prijatelj sa čovekom po imenu Valter E. Skot, prevarantom i švindlerom, koji je postao ozloglašen među meštanima zbog besramnog laganja i samoreklamiranja. Iako je Skot živeo u „zamku“, čovek nikada nije finansirao ni posedovao to mesto. Ali Skot je uspeo da ubedi mnoge druge da jeste. Toliko da je Džonson morao da se potrudi da dokaže da je on, a ne Skot, vlasnik vile kada su mnoge bivše žrtve Skotovih prevara došle da ga tuže za vlasništvo.

Godine 2015. zamak je bio skoro potpuno uništen zbog poplave, pošto je Dolina smrti primila kišu u količini od godinu dana u jednom popodnevu. Dvorac, koji je sada u vlasništvu Službe nacionalnih parkova, se renovira sa planovima da se ponovo otvori za posetioce.

Mr. D. Tovarišić