Da li je kineska civilizacija starija nego što se mislilo?

Za kinesku civilizaciju se tradicionalno kaže da je nastala u centralnoj Kini, pored Žute reke, kada je prva dinastija Sja vladala regionom pre oko 4.000 godina. Međutim, najnovije studije su otkrile da je kultura zasebnog naroda Hongšan na severoistoku prethodila prvoj kineskoj dinastiji Sja punih 2.400 godina i da je živela širom Kine, a ne samo u ograničenom prostoru, kako se do sada mislilo.

Za kinesku kulturu se kaže da je nastala u krajevima Žute reke, dok se verovalo da je Hongšan udaljena kultura na severoistoku zemlje. Ali, istraživači su pronašli dokaze da se Hongšan širio šire nego što se mislilo. Takođe su pronašli dokaze o brzoj dezertifikaciji zemljišta u oblastima u kojima su živeli. Ovo ih je moglo naterati da migriraju na jug, što znači da su mogli da odigraju formativnu ulogu u razvoju kineske civilizacije

Do sada se Hongšan kultura nije smatrala izvorom kineske civilizacije jer se smatralo da je bila mala, udaljena i samostalna kultura kilometrima udaljena od reke.

Tradicionalno se kaže da je kineska kultura i civilizacija nastala oko Žute reke (na slici) kada je prva dinastija Sja vladala regionom, ali nova istraživanja sugerišu da kompleksna civilizacija ne samo da je nastala oko 2.400 godina ranije, već je možda bila ukorenjena širom Unutrašnje Mongolije

Prvi dokazi o kulturi Hongšan, uključujući grnčariju i žad, pronađeni su u regionu Čifeng Ši, severno od Pekinga. Ali istraživači sa Instituta za geohemiju Kineske akademije nauka želeli su da vide da li se kultura više širila.

U pokušaju da otkrije više o malo poznatim ljudima, tim je proučavao sedimente i pustinjske zemlje u Hunšandakeu, u Unutrašnjoj Mongoliji. Oblast je udaljena oko 300 km od mesta gde su napravljena prva otkrića u Hongšanu i deo je kineskog pustinjskog pojasa – regiona sušnih i peščanih predela.

Tokom iskopavanja, arheolozi su pronašli dokaze o keramici Hongšan i kamenim artefaktima koji sugerišu da je u regionu nekada bila smeštena velika populacija naroda Hongšan. Ovo sugeriše da je kultura bila mnogo šire nego što se mislilo, i možda je bila složenija.

Tim je takođe proučavao promene životne sredine u poslednjih 10.000 godina analizirajući obrasce i depresije u peščanim dinama.

Istraživači su proučavali pustinjske zemlje u Hunšandakeu, Unutrašnja Mongolija (na slici). Oblast je udaljena 300 km od mesta gde su napravljena prva otkrića Hongšana, a tokom iskopavanja, arheolozi su pronašli dokaze o artefaktima iz Hongšana koji sugerišu da je u regionu nekada živela velika populacija ljudi iz Hongšana.

Tim je takođe proučavao promene životne sredine u Hunšandakeu (ilustrovano) i otkrio je da je ovo područje nekada bilo prekriveno rekama i jezerima, što ga čini idealnim za život naroda Hongšan. Međutim, kada je ova voda presušila, narod Hongšan je možda migrirao i igrao formativno ulogu u uspostavljanju kineske civilizacije

Otkrilo je da je ovo područje nekada bilo prekriveno rekama i jezerima, pre između 5.000 i 9.000 godina, a stabla breze i smreke su poređala ove vodene puteve. Ovo ga je učinilo idealnim okruženjem za život naroda Hongshan. Međutim, ova voda je presušila i područje je postalo sušnije pre oko 4.200 godina.

Stručnjaci spekulišu da je ovo moglo da primora narod Hongšan da napusti ovo područje i migrira na jug ka reci, što znači da su možda odigrali formativno ulogu u uspostavljanju kineske civilizacije.

Hongšan je poznat po izrezbarenim artefaktima, zmajevima od žada (primer na slici) i figuricama. Otkriće takvih artefakata u Hunšandakeu sugeriše da je bilo šire i složenije nego što se mislilo

„Prvi put, koliko znamo, predstavljamo slučaj dezertifikacije koji je uglavnom izazvan promenama povezanim sa klimatskim promenama“, objasnili su istraživači. „Naše istraživanje o interakcijama u Hunšandakeu sugeriše da bi kineska civilizacija mogla biti ukorenjena u marginalnim oblastima na severu, pre nego u srednjem toku Žute reke.“

Studija je objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Tokom odvojenog iskopavanja, kineski arheolozi su iskopali relikvije muzičkih instrumenata iz kompleksa grobnica u gradu Zaojang, Hubei. Žičani instrument, poznat kao Se, i okvir za držanje zvona bili su među predmetima iskopanim na grobnom mestu. Rečeno je da je Se najraniji ikada pronađen u Kini i da će pomoći stručnjacima u proučavanju muzičkog razvoja od Zapadne dinastije Žu do perioda Zaraćenih Država.

Takođe, Hongšan je poznat po rezbarenim artefaktima, zmajevima od žada i glinenim figuricama. Otkriće takvih artefakata u Hunšandakeu sugeriše da je kultura bila široka i složenija nego što se mislilo.

Mr. D. Tovarišić