U slovenskom paganskom folkloru lik Žar ptice oličavao je magični i natprirodni duh nebeske ptice koju su osvetljavale užarene vatre. Verovalo se da je Žar ptica došla sa nebesa ili dalekih zemalja i da je simbol blagoslova ili pretnje propasti za osobu koja se usudi da je uhvati, kao da bi se 50/50 vaš život poboljšao ili biste užasno stradali.

U ovom članku govorimo o vatrenoj ptici, liku koji se u brojnim slovenskim narodnim pričama pojavljuje kao magična ptica sa zlatnim perjem i kristalnim očima. Neke verzije priča uključuju sina ruskog cara, princa Ivana.

Prva zapisana verzija priče

Sredinom 19. veka, ruski slavista i etnograf koji je stvorio jednu od najvećih zbirki folklora na svetu (sa skoro 600 ruskih bajki i narodnih bajki), napravio je prvi zapis jedne od priča o Žar-ptici. Priča se zvala „Žar-ptica, konj moći i kneginja Vasilisa“, herojska potraga, popularna među čitaocima slovenskih narodnih priča.Ova priča je bila jedna od mnogih u kojima je prikazana mitska Žar-ptica.

Mitologija i simboli Žar ptica: Vatra i mudrost

Žar ptica gori grandioznim plamenom koji sija tako jako da osvetljava sve što je okružuje. Legenda o Žar ptici govori o pticama koje donose sreću, ali i propast (opet, velika razlika, kao da je ova vatrena ptica ćudljiva ptica). 

Ukratko, Sloveni su verovali da ognjena ptica označava početak dugog i mukotrpnog puta.

U navedenoj bajci i nekoliko verzija narodnih priča gde je žar-ptica osnovni mitološki lik, pojavile su se i druge životinje moći. Životinje poput sivog vuka ili konja sa zlatnom grivom, za koje se smatralo da su blagoslovena stvorenja prirode.

Žar ptica i magične zlatne jabuke

U ovoj verziji bajki Žar ptica, Žar-ptica krade magične zlatne jabuke iz carske bašte. Car se naljutio i zamolio je svog najmlađeg sina Ivana da mu pomogne da uhvati pticu, obećavajući da će mu zauzvrat dati svoje carstvo. Ivan je pronašao čarobnog sivog vuka koji mu je pomogao da uhvati vatrenu pticu. Dok su dečak i sivi vuk bili u potrazi, sreli su prelepu princezu i konja sa zlatnom grivom.

Dva brata Ivanova bila su ljubomorna na njegovu sreću. Zato su ga ubili i odveli princezu i konja. Vuk je pronašao Ivana i vratio ga u život kako bi sprečio brata da se oženi princezom.

Kada je njihov otac saznao šta se dogodilo, zaključao je svoja dva sina i pustio Ivana da se oženi princezom.

Žar ptica i dvorska bašta

U drugoj od ovih narodnih priča, Ivan hvata ognjenu pticu u vrtu zamka, ali je pušta u zamenu za magično pero od vatrene ptice. Iz vrta se pojavilo trinaest lepih princeza i reklo Ivanu da zli mag poseduje zamak i da ljude pretvara u kamen.

Ivan se zaljubio u najlepšu princezu i odlučio da se suoči sa magom i njegovim zlim demonskim saputnicima. Čarobno pero je zaštitilo Ivana, a ognjena ptica je očarala demone.

Žar ptica je donela Ivanu jaje i rekla mu da se u njemu nalazi duša maga. Ivan ga je slomio i tako ubio maga i oslobodio princezu.

Pouke iz priče o Žar ptici

Knez Ivan je glavni lik u većini folklornih priča o Žar-ptici, međutim, svaka priča ima poruke i pouke o svakodnevnom životu običnih ljudi.

U nekim od ovih priča, ognjena ptica ispušta bisere iz kljuna, dok leti iznad seljačkih sela, kako bi siromašnim seljanima dala novac za hranu.

Osim toga, druga priča predstavlja pticu kao stvorenje koje krade od bogatih (kao zlatne jabuke), a plodove daje siromašnim seljacima.

Da sumiramo, žar-ptica je u slovenskom folkloru predstavljena kao neka vrsta narodnog heroja (uglavnom u ruskoj tradiciji).

Ključne teme i simboli Žar ptice

U slovenskom folkloru, ova ptica simbolizuje blago koje je teško pronaći i posedovati. Stoga je ptica opisana kao stvorenje čije je telo napravljeno od zlata i čije oči liče na drago kamenje.

Njena moć leži u svakom od njenih magičnih pera, koje su zlatne jer zlatna boja ukazuje na bogatstvo i magične moći.

Feniks i slovenska Žar ptica

Iako je legendarna ptica iz mitologije, Feniks se često pominje kao sličan ili sinonim za Žar pticu. Važno je istaći činjenicu da su ovo dvoje različita bića u svetu mitologije.

Ono što im je zajedničko je vatra. Za razliku od Žar ptice, glavni element Feniksa je njegova besmrtnost. Kada bi ove magične ptice osetile da im se život završava, spalile bi se u pepeo samo da bi se ponovo iz njega rodile.

Feniks je drevno legendarno stvorenje. Veruje se da potiče iz drevne Afrike. Etiopljani su prvi proširili legendu u Egipat (a odatle sve do Grčke, južne i zapadne Evrope).

Žar ptice su stvorenja slovenske mitologije, uglavnom prisutna u starim ruskim i ukrajinskim bajkama. Predstavljali su ih kao ptice napravljene od žive vatre ili svetlosti. 

Pronalaženje pera vatrene ptice značilo je da ste pronašli večnu magičnu svetlost koja nikada neće prestati.

Moderna fantazija i urbani folklor

U takozvanoj modernoj fantaziji ili urbanoj mitologiji, legende o antičkim vremenima rekonstruišu i revidiraju savremeni autori. Tako su Žar ptica i Feniks na kraju postali isti. Međutim, to je uglavnom zbog kulturne dominacije lika Feniksa nad likom slovenske vatrene ptice.

Feniks je poznat u srednjovekovnoj Evropi, čiji su građani znali za grčke i egipatske mitove, dok slovenski folklor i legende nisu bili toliko rasprostranjeni.

Žar ptica kao inspiracija u umetnosti

Narodne priče o Žar-ptici inspirisale su klasičnog ruskog kompozitora Igora Stravinskog da napiše balet pod nazivom „Žar ptica” 1910. godine.

„Žar ptica“, poznata i kao „Rajska zlatna ptica“, što znači „Nebeska zlatna ptica“ je balet koji je napisan za kompaniju Ballets Russes iz Pariza.

Igor Stravinski je sarađivao sa koreografom Mišelom Fokinom i scenaristom Aleksandrom Benoa. Scenario je zasnovan na ruskim bajkama o žar-ptici, sa fokusom na kontrastu blagoslova i prokletstva.

Premijera je bila u Pariskoj operi 25. juna 1910. Balet je odmah postao poznat i Igoru Stravinskom doneo međunarodnu popularnost.

Balet je bio kombinacija narodne priče i ruske legende o „Besmrtnom Košeju“, čiji je glavni lik Besmrtni Košej, arhetipski muški antagonista u ruskom folkloru. Balet se fokusira na potragu za princom Ivanom i magičnim, a opet zlim svetom Besmrtnog Košeja čija duša leži u magičnom jajetu skrivenom u kovčegu u šumi.

Za štampu i kritičare organizovani su privatni pregledi „Žar-ptice“. U jednoj od tih prilika, francuski kritičar Robert Brussel je napisao:

Kompozitor, mlad, vitak i nekomunikativan, nejasnih meditativnih očiju i usana čvrsto postavljenih u lice energičnog izgleda, bio je za klavirom.Ali u trenutku kada je počeo da svira, skromna i slabo osvetljena kuća zasijala je blistavim sjajem. Do kraja prve scene bio sam osvojen: do poslednje sam bio izgubljen u divljenju.

Mr. D. Tovarišić