Na brdima u blizini Mačadodorpa u provinciji Mpumalanga u Južnoj Africi, može se naći niz struktura nalik lavirintu. Ovde, među zabačenim padinama i pašnjacima, leže ruševine Bakoni. Mačadodorp se takođe naziva eNtokozveni, što znači „mesto sreće“, a područje, iako udaljeno, svakako je mirno. Zatvoreni kružni kameni zidovi i linearni putevi mirno leže u pejzažu već nekoliko vekova, a neki arheolozi smatraju da su građevine stare 250.000 godina. Neki, takođe, smatraju da su kameni zidovi i kameni krugovi nekada činili električnu energetsku mrežu.

Veruje se da su ruševine strukturni ostaci koje su stvorili Bakoni koji su živeli u tom regionu tokom 16. veka. Međutim, neki veruju da je kultura daleko starija, da potiče iz vremena „Mitohondrijske Eve“.

Smatra se da je ovaj hipotetički predak modernih ljudi živeo u tom području, a ruševine mogu čak biti i dokazi ostavljeni iza ove zaboravljene i nemoguće drevne kulture. Privučeni ovom intrigantnom mogućnošću, brojni istraživači i arheolozi su naveli da istraže, a možda i da ponovo razmisle o poreklu čovečanstva. 

Promena pejzaža za poljoprivredu

Narod Bakoni u oblasti prvenstveno je koristio okolinu u poljoprivredne svrhe, što je izgleda bilo glavni fokus njihovog načina života. Prema dr Aleksu Šomanu, arheologu, i profesoru Piteru Delijusu, istoričaru sa Univerziteta Vitvotersrand, ruševine Bakonija su dokaz naprednih poljoprivrednih i tehnoloških inovacija. 

Narod Bakoni je izvršio izmene u okolini, zajedno sa drugim inovacijama kao što su plodored i gajenje stoke, kako bi poboljšali poljoprivredne prinose na ovim travnjacima. Ali kada su izgradili ove lavirinte sa kamenim zidovima, sa terasastim poljima, imanjima i mrežom puteva, predmet je mnogih debata.

Neki identifikuju kamene ograde kao relativno skorije, datirajući ih ne više od pre nekoliko vekova. Drugi veruju da bi ovo mesto moglo biti dokaz daleko starije kulture koja radikalno datira poljoprivrednu revoluciju u paleolitskim ljudima, što sugeriše da su strukture koje su mnoge izgrađene pre čak 250.000 godina.

Kamene zidine su svakako smatrali korisnim od strane onih koji su ih gradili, jer su se nalazili širom provincije. Toliko ih je potrebno pronaći da istraživači tek treba da ih u potpunosti dokumentuju, a sve tajne koje su skrivene u strukturama tek treba da budu pronađene.

U nedostatku kompletnog arheološkog pogleda na ruševine, mnogo toga što je poznato potiče iz usmene istorije tog područja. Ruševine dozvoljavaju mnoga tumačenja i zbog svoje misteriozne prošlosti postali su poznati kao „ Izgubljeni grad” Južne Afrike.

Ukroćenje pejzaža

Najdirektnije tumačenje je i najprozaičnije: da su ovi lavirinti ograđeni prostori za stoku. Tokom noći, stoka je držana u objektima, a danju je puštana na ispašu na okolne travnjake.

Prema profesoru Delijusu, ovaj intenzivan južnoafrički sistem poljoprivrede je stoga bio jedinstven po svojoj sofisticiranosti i svom pristupu u to vreme. Štaviše, poznato je da je uspešno usvojen na širokom području, postajući najveći sistem intenzivnog uzgoja u celoj istočnoj i južnoj Africi. 

Dokazi takođe pokazuju da su Bakoni takođe ugradili terase u pejzaž. Ovo pokazuje svest da intenzivne poljoprivredne prakse mogu dovesti do degradacije zemljišta i erozije, pri čemu bi poljoprivreda na terasama bila u stanju da se odbrani od toga i održi prinose useva.

Za obradu su korišćeni i kameni zidovi terasa koji su okruživali male njive Bakonija. Istraživači veruju da sve terase nisu izgrađene odjednom. Umesto toga, veruje se da bi za stvaranje kamenih zidova bilo potrebno mnogo godina.

Pored kamenih zidova, grnčarija se nalazi i širom regiona. Ovo je najverovatnije korišćeno za skladištenje hrane, jer još uvek nije pronađeno drugo očigledno rešenje za održavanje tako intenzivnog gajenja useva. 

Odakle su oni došli?

Kao i u pogledu starosti ruševina, bilo je mnogo debata o poreklu ljudi koji su ih izgradili. Na primer, dr Ćiril Hromnik veruje da su kamene ruševine, kao i terase, izgradili potomci Dravidskih naroda drevne Indije.

Verovao je da su ovi narodi migrirali iz basena Kunga i Inda i naselili se u Africi. On takođe veruje da ruševine uopšte nisu bile poljoprivredne, već su to drevni astrološki satovi. 

Drugi su tvrdili da ruševine Bakonija imaju sličnosti sa lokacijama na kojima se pominju sumerske legende o stvaranju. Kao i sa Hromnikovom teorijom, ovo bi zahtevalo masovnu ponovnu procenu rane ljudske istorije, kako u smislu evolucije tako i migracionih obrazaca.

Postoje i još radikalnije interpretacije ruševina. Majkl Telinger, južnoafrički autor, veruje da kameni krugovi pronađeni u Južnoj Africi uopšte nemaju veze sa narodom Bakoni i poljoprivredom.

Prema njegovim rečima, kameni krug zrači moćne elektromagnetne talase kao i zvučne frekvencije. Tvrdio je da su kameni zidovi i kameni krugovi nekada činili električnu mrežu koja je pokrivala celu Južnu Afriku. On je verovao da su drevni ljudi koristili električnu mrežu kako bi pretvorili rezonantnu zvučnu frekvenciju majke Zemlje u oblik energije koji se koristio za iskopavanje zlata. 

Ovo zaista izgleda čudno i, u stvari, Telingerove teorije nisu dobro prihvaćene od strane arheološke, naučne ili istraživačke zajednice. Štaviše, on nije izneo nijedan dokaz koji bi podržao ove teorije koji su naišli na opšte prihvatanje, a njegovi nalazi se smatraju pseudoarheologijom bez osnova za činjenice.

Vreme ističe

Međutim, vreme možda ističe da se reši zagonetka ruševina Bakoni. Zbog zanemarivanja, čudne strukture se polako gube erozijom i vremenom, iako su neke spasili privatni vlasnici zemljišta i preduzetnici.

Prema profesoru Delijusu, važnost ruševina za nasleđe Južne Afrike treba što pre prepoznati. Proglašavanje za nacionalnu lokaciju može pomoći u sprečavanju bilo kakvog manipulisanja ili oštećenja nalazišta. 

Prema predlozima profesora Delijusa, moguće je sačuvati antičke lokalitete ako država više ulaže u razvoj turističke privrede. Ne samo da će sačuvati ruševine Bakonija, već će ih i učiniti svesnim među ljudima. Štaviše, to takođe može stvoriti turističke prilike i značajno podstaći lokalnu ekonomiju. 

Možda će ovo savremeno rešenje obezbediti očuvanje ovih udaljenih kamenih ruševina, a arheološkoj zajednici dati vremena da u potpunosti razume ko ih je izgradio, iz kog razloga i kada.

Mr. D. Tovarišić