Razgovor o dinosaurusima može biti veoma zanimljiv, jer pojam pokriva širok spektar životinja iz različitih grupa i podgrupa. Tendencija je da se misli da su potpuno izumrli, ali u okviru grupe dinosaurusa, deo je preživeo i evoluirao u različite vrste ptica, među kojima su, prema ovoj teoriji, i kokoške.

Među karakteristikama koje su zajedničke za npr. galinaceusa i tiranosaurusa, je da su oba imala šuplјe kosti i po tri prsta na svakoj nozi. Ali to nije sve.

Naučnici Džon M. Rensenberger i Mahito Vatabe uradili su veoma važan posao u analizi podele dinosaurusa između onih zatvorenih u volijere i one koji nisu. U istraživanju ovog dvojca otkrili su da ptice nemaju cevčice koje prenose hranlјive materije do koštanih ćelija, za razliku od sisara. Kada su skrenuli pažnju na dinosauruse, neke od njih imale su šaru kostiju veoma sličnu onoj modernih ptica, kao što su kod kokoški.

Koliko nauka zna, dinosaurusi su polagali jaja, baš kao i kokoške i druge ptice. Neki dokazi još uvek nedostaju, ali u naučnoj zajednici postoji konsenzus da su se svi dinosaurusi razmnožavali na ovaj način. Da su još uvek živi, verovatno bi nosili u proseku 20 jaja odjednom, i to pre nego što napune godinu dana života. Kuriozitet je da su bebe dinosaurusa, u zavisnosti od vrste, rasle u proseku i do 700 kilograma godišnje.

Iako se perje povezuje sa letom, ono pomaže ptici da leti, ali nije presudno. U stvari, perje se u početku koristilo za toplotnu izolaciju, komunikaciju i zaštitu od vode. Avijarski, a i neki neavijarni, dinosaurusi su takođe imali perje. Dobar primer je sličnost između pilića i dinosaurusa arheopteriksa, pernatog stvorenja veoma sličnog nekim vrstama modernih ptica.

Za razliku od prikazanih filmova o parku dinosaurusa, Velociraptor nije bio veličine blizu noja, već je verovatno više ličio na kokošku. Još jedna sličnost između ove dve vrste može se naći ako se analiziraju njihova stopala. Dinosaurusi su imali po tri prsta na svakoj nozi, kao kod modernih ptica. Analize fosilizovanih otisaka stopala dinosaurusa pokazale su da je čak i način hodanja bio veoma sličan. Zanimljivo, izveštaji ranih otkrivača otisaka dinosaurusa pokazuju da su verovali da su pronašli tragove ptica.

Boja perja – Svaka knjiga, film i serija obično predstavlјaju relativno monotone verzije dinosaurusa kada su u pitanju njihove boje perja. Važno je zapamtiti da nisu svi dinosaurusi bili, recimo, jednobojni. Neke vrste su bile pune perja i bile su veoma upadlјive i šarene, kao kod ptica koje danas vidimo. Istraživači su već pronašli fosilizovane melanozome, to jest, intracelularne korpuskule koje obrađuju i skladište melanin i daju boju životinji. Nјihove studije su omogućile naučnicima da precizno odrede boju ili kombinaciju boja dinosaurusa, dovolјno da pokažu sličnost sa kokoškama.

Pošto su njihove pneumatske kosti, vazdušni jastuci i muskulatura manje razvijeni od drugih ptica, kokoške ne mogu da lete. Krila su im nastala iz kratkih prednjih ruku koje su životinje koristile za hvatanje sitnog plena. Gledajući ih, moguće je videti da je to skup prstiju spojenih i savijenih uz kost „ruke“, veoma sličnih prstima avelociraptora.

KOKOŠKA KOJA JE ŽIVELA 18 MESECI BEZ GLAVE – Godine 1945., farmer je šokirao Sjedinjene Države tako što je organizovao predstavu o upravlјanju zemlјom predstavlјajući svoje pile bez glave. Majk, kako su pile krstili Lojd Olsen i njegova supruga Klara, živeo je na farmi u gradu Fruita u Koloradu i uspeo je da preživi 18 meseci bez glave. Uprkos tragičnom kraju godinu i po dana kasnije, priča o malom piletu postala je legendarna, prožimajući živote potomaka farmera. Majk i Lojd dospeli su na naslovne strane vodećih časopisa u zemlјi, sa pravom na esej u vodećoj foto-novinarskoj publikaciji Lifemagazina 20. veka.

Kako je pile Majk izgubilo glavu?

Majk je (loše) odsečen tokom pripreme pilića sa porodične farme Olsen za potrošnju i preprodaju. Prema priči koja se prenosila sa oca na sina, bilo je jutro 10. septembra 1945. godine, kada su par Lojd i Klara bili na svojoj farmi u gradiću Fruita u Koloradu i ubijali kokoške.

Prema izveštajima, jedan od pilića, nakon što je izgubio glavu, ostao je živ šetajući s jedne na drugu stranu. Uplašeni, par je uzeo životinju i držao je u kutiji sa jabukama, zamišlјajući da bi to mogao biti ostatak života ili tako nešto. Sledećeg jutra, Lojd je video da je kokoška još uvek živa.

Iako zaintrigiran, farmer je stavio Majka u vagon i provozao se po susednim gradovima, u potrazi za promenom – ili čak i pivom. Tvrdio je da je vlasnik žive piletine bez glave, a lјudi su platili da je vide izbliza.

Zalјubio se u životinju, dao mu je ime Majk i razvio ishranu zasnovanu na mleku i vodi, koju je učio pomoću kapalјke, kao i sitnih zrna kukuruza.

Kako bi kokoška mogla da preživi bez glave?

Stručnjaci koji su imali kontakt sa životinjom istakli su da Olsen nije u potpunosti odrubio glavu ptici, što joj je omogućilo da ostane živa, iako u početku nije mogla da stoji. Sekira koja je korišćena za uklanjanje glava pilića i pilića sa farme odsekla je veći deo ptičje lobanje, ali je sačuvala netaknute uvo, jugularnu venu i bazu mozga, odgovorne za motoričku funkciju. Vremenom su se izveštaji o Majku proširili širom regiona, čineći porodicu Olsen poznatom.

Tako je Houp Vejd, poznata producentkinja emisije, postala svesna piletine bez glave. Zamišlјajući da bi tamo mogao biti dobar izvor prihoda, predložio je Lojdu da naprave emisiju da pokažu Majka. Pošto je farma bila mala i porodica je ponekad prolazila kroz potrebe, Olsenovi su došli na ideju.

Od slave do smrti

Tokom sledeće godine, Olsenovi su priredili dobro poznatu emisiju. Lojd, Klara i Majk su putovali kroz nekoliko država i gradova u Sjedinjenim Državama, posebno Kaliforniju i Arizonu. Kada su morali da se vrate na farmu, ostavili su pile pod brigom biznismena Houp Vejd, koji je lutao jugoistočnim Sjedinjenim Državama sa Majkom.

Međutim, u proleće 1947. Majk nije odoleo i na kraju je umro. Navodno se ugušio tečnošću koju su mu ponudili kao hranu. Dok su bili na putu, porodica je zaboravila špric koji su koristili za čišćenje sluzi iz grla i kokoška se na kraju ugušila.

Porodica i dalјe vodi dnevnik u kome je Klara opisivala avanture sa piletinom bez glave. Ali mimo evidencije, Majkovo nasleđe održava u životu The Headless Chicken Festival, događaj koji se slavi od 1999. godine u Fruiti, Kolorado, sa raznim aktivnostima koje uklјučuju kokoške, jaja i piliće.

Mr. D. Tovarišić