Problem sa Biblijom, kao istorijskim tekstom, je nedostatak potkrepljujućih istorijskih dokaza. Čini se kao da se mnoge priče ispričane u Bibliji jednostavno nisu dogodile u stvarnom svetu. Ili, bar, do sada nisu nađeni adekvatni artefakti. S druge strane, drugi delovi Biblije, naročito Novog zaveta, su sasvim očigledno istorijske činjenice. Između te dve strane leži ogromna siva zona gde nije jasno gde legenda prelazi u stvarnost i obrnuto. Takva je i priča o zemljotresu kralja Ozija.

Za neke delove Biblije je skoro očigledno da se nisu dogodila. Malo vernika će pokušati da vas ubedi da je priča o Adamu i Evi, ili o Rajskom vrtu bukvalno istinita. Drugi delovi Biblije, tipično iz Novog zaveta, mogu se prikazati u prepoznatljivom i istorijskom kontekstu: rimska okupacija Judeje u prvom veku.

Međutim, između njih dvoje leži ogromna siva zona i nije jasno gde legenda ustupa mesto činjenicama. Određivanje istoričnosti onog dela Biblije, sa Davidom i Solomonom i hebrejskim hramom, pokazalo se izuzetno teškim.

Stoga su svi tragovi koji dokazuju istoričnost ovih knjiga Biblije veoma dragoceni. Oni obično imaju oblik svedočenja konkurentskih i istovremenih civilizacija, kao što su Stari Egipat ili Asirija. Retko takvi dokazi dolaze iz Judeje ili samog Izraela: na primer, čini se da Jerihon nije imao svoje zidine uništene kao što je opisano u Bibliji, barem ne u odgovarajućem vremenskom periodu.

Međutim, nedavno su u arheologiji pronađeni dokazi o jednom takvom događaju iz Biblije. Novo istraživanje u Jerusalimu sugeriše da je biblijska priča o kralju Oziji i zemljotresu možda zaista bila istinita.

Biblijska priča

Priča o zemljotresu kralja Ozije odražava posledice podrivanja božanskog prisustva Boga. Zemljotresi su relativno česti na Bliskom istoku. Međutim, priča o kralju Oziji je prikazana kao izuzetak, gde je božanska intervencija dovela do zemljotresa.

U Amosovoj knjizi, titularni prorok govori o ogromnom zemljotresu koji je pogodio Jerusalim. On napominje da se njegovo prvo proročanstvo dogodilo dve godine pre zemljotresa, a implikacija je da je ovo poznat događaj i koristan referentni marker za njegovu publiku.

Sada su arheolozi otkrili dokaze o velikom zemljotresu u Jerusalimu pre skoro 2.800 godina. Čini se da je zemljotres koji je Amos spominjao bio stvarni događaj.

Kralj Ozija je bio jedan od najpoznatijih kraljeva drevnog kraljevstva Jude. Viljem F. Olbrajt mu je vladavinu smestio u period 783. pne.-742. pne., dok mu je E. R. Tile vladavinu smestio u period 767. pne.-740. pne. Kako Biblija kaže, popeo se na presto Judeje sa 16 godina i vladao je 52 godine. U prve 24 godine svoje vladavine, bio je saradnik svom ocu i vladao je kao jedini vladar Judeje nakon očeve smrti. Napominje se da mu je vladavina bila “najblagodarnija nakon Jehošafata od vremena Solomona.” Smatrao se vrednim i sposobnim vladarom, koji je bio pod uticajem proroka Zaharije. Bio je u početku i pobožan te poštovao Jahvea. U Jerusalimu je na kulama napravio mašine pomoću kojih se moglo ispaljivati strele i bacati stene na napadače. Kralj Ozija je bio uspešan i slavan vladar i njegove sposobnosti su rasplamsavale osećanja konačne nadmoći nad svojim podanicima i svetom. Ozija je pokorio Arape i Filistejce, pored toga što je svoju zemlju ojačao organizovanom i dobro opremljenom vojskom.

Priča o zemljotresu kralja Ozije uvek je bila istorijski dvosmislen deo biblijskog narativa. Povrh svega, provera istinitosti istorijskih izveštaja napisanih pre milenijuma je izazovan zadatak. Na primer, teško je ukazati na tačan uzrok uništenja drevnih kraljevstava i značajnih lokaliteta.

Priča o zemljotresu i kralju Oziji se u stvari spominje u knjigama Amosa, Jezekilja i Zaharije, koje sve svedoče o zemljotresu u 8. veku pre nove ere. Ovaj zemljotres je uključen u biblijski narativ jer se smatralo da je poslat od Boga.

Biblija, naime, tvrdi da je s vremenom postao gord i prestao poštovati Gospoda. Došao je u Hram paliti tamjan, što mu je visoki sveštenik Azarija zabranio, a zatim mu se i fizički suprotstavio. Tada je Hram pogodio potres, zidovi su se razdvojili i sunčeve zrake pale na kraljevo lice, pogodivši ga s tzaraatom odnosno leprom, zbog koje je do ostatka života morao provesti osamljen u “izdvojenoj kući” (2 Kraljevi 15:5, 27; 2 Chr. 26:3).

Dakle, u svom pokušaju da oda počast samom Bogu, kralj Ozija je pokušao da negira božanski zaređenu ulogu sveštenika koji prinose tamjan na oltaru. Prkoseći žalbama sveštenika na njegovu akciju, kralj Ozija je zapretio da će ih ubiti i za Božju kaznu desio se veliki zemljotres i jarki zraci sunca probili se kroz pukotinu koja se pojavila na krovu hrama. Očigledno, sunčevi zraci su kralju odmah dali gubu i on je morao da proživi ostatak života u izolaciji. 

Stvarnost

Intrigantna premisa priče o zemljotresu kralja Ozije pokazuje kako čak i najmoćniji kraljevi moraju da se poklone božanskom biću. Jedan od najranijih dokaza o biblijskom zemljotresu je Amosova knjiga, za koju se pretpostavljalo da je napisana dve godine pre zemljotresa.

U svojoj knjizi, Amos predviđa snažan zemljotres koji će zadesiti Jerusalim i prepoloviti planinu Karmel. Postoje i drugi biblijski izveštaji o zemljotresu, uključujući Zaharijinu knjigu, koja predviđa još jedan veliki zemljotres sličnih razmera u budućnosti.

Arheološki dokazi o zemljotresu otkriveni su na različitim lokacijama širom regiona, kao što su Tel Agol, Hazor, Tel es-Safi i Gezer. Nedavno otkriće dokaza o zemljotresu kralja Ozije u Jerusalimu dokazuje da je zemljotres možda imao ogroman uticaj na samu prestonicu Judeje.

Arheolozi su otkrili dokaze da je zemljotres iz 8. veka naneo ozbiljnu štetu Jerusalimu. Dokazi o ovom oštećenju su sačuvani u blizini brda hrama i u zidu iz doba Prvog hrama.

Prvi sprat u južnom uglu antičke zgrade pokazao je tragove uništenja, ali bez ikakvih znakova požara. Bez ikakvih dokaza o šteti od požara, bilo je jasno da do uništenja mesta nije došlo usled bilo kakve ratne invazije.

Kamenje u gornjem delu severnih zidova se srušilo i razbilo niz posuda ispod. Šta god da je ovo uradilo očigledno je imalo moć da pomeri planine.

Prema direktorima iskopavanja Izraelske uprave za antikvitete, sloj uništenja datira iz 8. veka pre nove ere u Jerusalimu. Sličnosti u vremenu zemljotresa utvrđene arheološkim dokazima i biblijskim izveštajima pomogle su da se potvrdi da se zemljotres dogodio za vreme vladavine kralja Ozijea. 

Zaključak

Nedavno otkriveni dokazi o zemljotresu kralja Ozijea u Jerusalimu skreću pažnju na moguću verodostojnost biblijskih događaja. Možemo li takve nalaze povezati sa drugim biblijskim događajima?

Arheološka otkrića mogu pomoći da se utvrde stvarni uzroci i vremenske linije biblijskih događaja. Zamislite da otkrijete da su se proročanstva pastira pokazala istinitim hiljadama godina kasnije.

Kako novi arheološki dokazi o biblijskim dokazima dolaze u prvi plan, istraživači mogu utvrditi verodostojnost tvrdnji iznetih u Bibliji. Na primer, istraživači su istraživali drevni grad Megido, koji se nalazi oko 129 km severno od Jerusalima.

Istraživanje je takođe otkrilo dokaze o istom zemljotresu tokom perioda kralja Ozijea. Pored toga, arheolozi su takođe identifikovali lokacije sa slojevima razaranja koji datiraju iz sredine 8. veka pre nove ere. Povrh svega, istraživači su takođe koristili datiranje ugljenikom C-14 za organsku materiju kako bi otkrili dokaze o zemljotresu u regionu Mrtvog mora.

Priča o kralju Oziji i nedavnom otkriću arheoloških dokaza o zemljotresu tokom njegove vladavine stvaraju novu perspektivu na biblijske događaje. S obzirom na, možda, preterivanje u pojedinim biblijskim izveštajima, teško je pretpostaviti da se sve što je napisano u verskim tekstovima dogodilo bukvalno u stvarnom životu.

Naprotiv, dokazi o velikom zemljotresu istaknuti u drevnim tekstovima podstiču radoznalost o istinitosti biblijskih događaja. Da li je kralj Ozija kažnjen zbog podrivanja Božjeg prisustva? Da li je zemljotres bio slučajan prirodni fenomen koji se dogodio u nesrećno vreme za kralja Oziju?

U svakom slučaju, izgleda da se to stvarno dogodilo i još jedan deo biblijskog narativa može biti predstavljen u stvarnosti.

Mr. D. Tovarišić