Godine 1872. radnici koji su iskopavali stub ograde u blizini jezera Vinipesauki u Novoj Engleskoj (SAD) iskopali su grumen gline, 180 cm ispod zemlje, koji je obuhvatao artefakt u obliku jajeta. Poznat kao ‘Misteriozni kamen’, ovaj artefakt je među manje poznatim, ali intrigantnim relikvijama Nju Hempšira. Više od jednog veka, i amateri i profesionalni arheolozi su razmišljali o poreklu ovog neobičnog artefakta, ali nisu pronađeni konačni odgovori.

Vrsta stene od koje je artefakt napravljen nije poreklom iz Nju Hempšira, a nikakvi drugi predmeti sa sličnim oznakama ili dizajnom nisu pronađeni u Sjedinjenim Državama. Zamršeno umeće sugeriše da ga je možda stvorio neko iz udaljenog mesta i vremena, jer ništa sličnog kvaliteta nije viđeno u radu lokalnih indijanskih plemena.

Misteriozni simboli na Misterioznom kamenu jezera Vinipesauki 

Kameno jaje je dugačko oko 10,2 cm, debljine 6,4 cm, teško je 510,3 grama i ima tamnu nijansu. Čvrst kao granit, po veličini i obliku veoma podseća na guščije jaje.

Kamen je varijanta kvarcita, potiče od peščara ili milonita, sitnozrnaste stene nastale pomeranjem slojeva stena duž raseda. Na oba kraja kamena izbušene su rupe, od kraja do kraja alatima različitih veličina, a površina je uglačana.

Pored neobične konstrukcije i dizajna, kamen krase i neobične rezbarije koje uključuju astronomske simbole i ljudsko lice. Jedna strana sadrži nešto što izgleda kao obrnute strelice, tačkasti mesec i spirala. Na drugoj strani je klas sa 17 zrna. Na donjoj strani je krug koji sadrži tri figure, od kojih jedna podseća na nogu jelena, a druga na životinju sa velikim ušima. „Treća“ strana prikazuje tepi (prenosivi konusni šator napravljen od kože, tkanine ili platna na okviru stubova, koji koriste severnoamerički Indijanci u oblastima ravnica i Velikih jezera) sa četiri stuba, ovalom i ljudskim licem. Lice je udubljeno sa nosom koji ne viri preko površine jajeta i usnama koje kao da daju smislen izraz.

Artefakt su otkrili radnici zaposleni kod Seneke A. Lada, lokalnog biznismena. Nakon prvog otkrivanja, časopis American Naturalist označio ga je kao „izvanrednu indijansku relikviju“. Zapisi i novinski članci otkrivaju da je Seneka Lad posedovao „jaje“ do 1872. godine, i da je bilo dovoljno značajno da bude uključeno u knjigu istorije okruga do 1885.god. Nakon Ladove smrti 1892. godine, jedna od njegovih ćerki, Frensis Lad Kou, donirala je kamen Nju Hempširskom istorijskom društvu u Konkordu 1927.god. Tamo je kategorisan odvojeno od indijanskih artefakata iz 1800-ih i predmeta od savremenog interesa.

Da li bi misteriozni kamen mogao biti „kamen rođenja“ Indijanaca?

Istoričari su godinama pokušavali da utvrde namenu kamena, ali do definitivnog odgovora nije došlo. Rane interpretacije su počele sa najjednostavnijom hipotezom. U novembru 1872, American Naturalist je predložio da je kamen „pomen ugovora između dva plemena“. Ova teorija je, međutim, bila kratkog veka i kasnije je zamenjena pretpostavkom da je kamen bio drevno oruđe.

Postojale su i teorije koje sugerišu keltsko ili inuitsko poreklo jajeta. Godine 1931., u pismu Nju Hempširskom istorijskom društvu sugerisano je da je to „kamen groma“, obrađeni kameni objekat za koji se veruje da je pao sa neba, a koji se često povezuje sa bogom groma. Pisac pisma je primetio da se takvi predmeti često čine kao da su ručno ili mašinski obrađeni i da se često nalaze duboko u zemlji, umotani u grudve gline ili čak obavijeni čvrstim kamenjem ili koralima.

Džo Gravelajn, autohtoni istoričar, predložio je jedinstvenu svrhu za Misteriozni kamen. U intervjuu za Greenfield Recorder 2018. godine, sugerisao je da bi to mogao biti kamen rođenja Indijanaca. Prema Greenfield Recorder-u, porođajni kamen je „kamen koji babice zagrevaju i stavljaju u trudnicu kako bi opustili mišiće tokom teških porođaja“.

Gravelajn misli da bi ovaj specifičan kamen imao poseban status, a koristila ga je babica Indijanaca da pomogne majci u porođaju deteta koje je predodređeno da postane poštovani duhovni ili državni vođa bilo kojeg pola. On takođe tvrdi da se verovatno radilo o grobnoj žrtvi, a da su radnici kopali malo dalje, pronašli bi kosti.

Precizno izbušene rupe

Značajan aspekt konstrukcije Misterioznog kamena je par rupa izbušenih na oba kraja sa bitovima različite veličine, svaka rupa je ravna i nije sužena. Analiza državnih zvaničnika Nju Hempšira 1994. godine otkrila je ogrebotine u donjoj rupi, što sugeriše da je postavljena na metalnu osovinu i uklanjana više puta. Državni arheolog Ričard Bojsvert smatra da su ove rupe izuzetno ujednačene:

„Video sam brojne rupe izbušene u kamenu pomoću tehnologije koju biste povezali sa praistorijskom Severnom Amerikom. Postoji određena doza neravnina i ova rupa je bila izuzetno pravilna. Ono što nismo videli bile su varijacije koje bi bile u skladu sa nečim što je bilo staro nekoliko stotina godina.”

Sa žaljenjem zbog nedostatka kontekstualnih detalja o otkriću kamena, Bojsvert je naveo da su rupe verovatno izbušene pomoću električnih alata, a ne tradicionalnih indijanskih metoda. On je sugerisao da su rupe mogle biti izbušene u 19. veku, što bi moglo da implicira da je artefakt manipulisan. Ovo je navelo neke da teoretišu da misterija kamena Vinipesauki nije ništa drugo do razrađena prevara.

Čini se da je jedina tačka slaganja da je artefakt stvoren korišćenjem nekog oblika mašinerije. Međutim, ostaje realnost da niko ne zna ko je napravio predmet, ni kada je i zašto je napravljen.

U jednom trenutku, Misteriozni kamen je zaokupio naučnu zajednicu, sa Smitsonijan institutom u Vašingtonu koji je ponudio da pošalje mapu Seneki A. Ladu da napravi odlivanje jajeta.

Trenutno je misteriozni kamen jezera Vinipesauki izložen u kutiji u Muzeju istorije Nju Hempšira, sa ogledalima koja ga okružuju kako bi istakli njegove jedinstvene i zagonetne karakteristike.

Mr. D. Tovarišić