Marija Oršić bila je poznati medijum koji je kasnije postao vođa društva Vril. Bila je lepša od bilo koje holivudske zvezde u to vreme. U svojim transovima ostvarivala je neverovatne vizije, pa i konstrukciju letelice za put u „onostrano“?

Mariju Orsitsch, germanizovano ime i prezime Marije Oršić, prvi put spominju i javnosti pokazuju njenu sliku 1967.god. Beržije i Pauels u svojoj knjizi: „Aufbruch ins dritte Jahrtausend: von der Zukunft der phantastischen Vernunft“ (Putovanje u treći milenijum: budućnost fantastičnog razuma).

Rođena je 31. oktobra 1895. godine u Zagrebu od oca Hrvata i majke Nemice iz Beča. Tomislav Oršić, Marijin otac, rođen je u kući u blizini Katedrale Svetog Stjepana u Zagrebu, tada Austro-Ugarska. Arhitekta Tomislav radio je 1890-ih u kancelariji na Trgu bana Jelačića, nekoliko stotina metara dalje od kuće. Tokom putovanja u Beč, Tomislav je 1894. godine upoznao izuzetno lepu mladu balerinu po imenu Sabine. Zalјubili su se i venčali nedugo zatim, a 31. oktobra 1895. godine u Zagrebu Sabine Oršić rodila je zadivlјujuću plavu devojčicu koju su nazvali Marija. Kasnije je Tomislav promenio ime u Tomas.

Marija je već u ranoj mladosti počela da prati nemački nacionalni pokret koji je bio aktivan posle Prvog svetskog rata, čiji je cilј bio teritorijalno i političko priklјučenje Austrije Nemačkoj. Godine 1919. preselila se u Minhen kod svog verenika. Ne zna se da li su bili u braku ili ne, pošto su oboje nestali 1945. godine, kad i sam pokret.

U Minhenu, Marija je od početka bila u kontaktu sa društvom Tula i ubrzo je stvorila svoj unutrašnji krug sa Traute A, još jednim minhenskim medijem, i drugim prijatelјicama. Ova grupa se zvala „Alldeutsche Gesellschaft fur Metaphisik“ (Pannemačko društvo za metafiziku), što je bilo zvanično ime novoosnovanog Vril društva.

Sve su to bile mlade devojke, mada pomalo neobične jer su bile uporne protivnice nove mode kratke kose među ženama. I Marija i Traute su bile prelepe dame veoma duge kose, Marija plave, a Traute je bila smeđokosa. Nosile su veoma dugačke konjske repove, što je bilo neuobičajena ženska frizura početkom 20. veka.

Kao što se i očekivalo, to je ubrzo postalo karakteristika svih žena koje su činile takozvano društvo Vril, za koje se priča da je postojalo do 1945. godine. I to nije bio puki hir, jer su čvrsto verovale da njihova duga kosa deluje kao kosmička antena za prijem komunikacija izvan našeg sveta.

S druge strane, u javnosti nikada nisu izlagale kosu u stilu konjskog repa, već su je radije nosile vezanu kako bi privukle manje pažnje. Takođe, kao identifikaciju, članice društva Vril, takođe zvanog „Vrilerinen“, nosile su disk koji je predstavlјao dva najvažnija medija grupe: Mariju Oršić i Sigrun.

Društvo Vril činila je grupa ženskih psihičkih medija, predvođenih medijumom Tule Marijom Oršić, koji su primili komunikaciju od arijevskih vanzemalјaca koji žive na Alfa Kentauri, u sistemu Aldebaran. Navodno, ovi vanzemalјci su posetili Zemlјu i naselili se u Sumeriji, a reč Vril nastala je od drevne sumerske reči „Vri-Il“ („poput boga“). Drugi medij je bio poznat samo kao Sigrun, ime koje je etimološki povezano sa Sigrune, Valkirom i jednom od Votanovih devet kćeri u nordijskoj legendi.

Godine 1917. u bečkoj kafani Šopenhauer sa Prelatom Gernotom iz zajednice naslednika vitezova templara susrelo se četvoro lјudi: baron Rudolf fon Sebotendorf, Karl Haushofer, Lotar Vajz i Marija Oršić. Na ovom sastanku su se nadali da će od prelata naučiti nešto o tekstovima otkrovenja templara i tajnom redu „Gospodari Crnog kamena“.

Tokom ovog razgovora, Gernot im je otkrio otkrovenje templara: „dolazećeg doba Vodolije i centralnog sunca koje će na njega uticati“. Govorilo se o kosmičkoj godini, koja traje 25.860 godina i da je za prelazak iz doba Riba u doba Vodolije potrebna faza transformacije od 168 godina, tzv. „Tri Mardukova koraka“. Tokom drugog koraka, odnosno na polovini 168 godina, predviđena je prva pojava „ILU – Steel“. Prema proračunima templara, ovaj događaj je predviđen za 1968. godinu. Shodno tome, važni događaji su bili predviđeni i za početak 1934. i kraj 1990. godine. U proviđenju, germanski narod je bio povezan sa stvaranjem kralјevstva svetlosti i to bi trebalo da se ispuni u novom dobu.

U decembru 1919. godine, mala grupa lјudi iz društava Thule, Vril i DHvSS (akronim za Ljudi iz crnog kamena), uklјučujući Mariju i Sigrun, iznajmila je malu kolibu u blizini Berhtesgadena (Nemačka).

Marija, zatim, potvrđuje da je primila seriju medijalističkih prenosa u nekoj vrsti pisanja koju naziva „templarsko-germanskim“, na jeziku za koji tvrdi da ne zna, ali da sadrže informacije tehničke prirode za konstrukcija mašine koja leti. Navodni dokumenti koji pripadaju Društvu Vril pominju da navedene telepatske poruke dolaze iz Aldebarana, udalјenog 68 svetlosnih godina, u sazvežđu Bika.

Krajem novembra 1924. posetila je Rudolfa Hesa u njegovom stanu u Minhenu, zajedno sa Rudolfom fon Sebotendorfom, osnivačem Tule. Sebotendorf je želeo da kontaktira Ditriha Ekarta, koji je preminuo godinu dana ranije. Ekart je preveo Ibzenove drame na nemački i objavio časopis Auf gut Deutsch; takođe je bio član Tule. Da bi uspostavili kontakt sa Ekartom, Sebotendorf i drugi tulisti (među njima i Ernst Šulte-Strathaus) su se uhvatili za ruke oko stola prekrivenog crnom bojom. Hes je bio uznemiren da gleda kako se očne jabučice Marije Oršić okreću unazad i pokazuju samo beinjače, i da je vidi kako klone unazad u svojoj stolici, razjaplјenih usta.

Međutim, Sebotendorf se zadovolјno osmehnuo kada je Ekartov glas počeo da izlazi iz medija. Ekart je najavio da je dužan da pusti tuđi glas, uz važnu poruku. Čudan glas se tada identifikovao kao Sumi, stanovnika udalјenog sveta, koji kruži oko zvezde Aldebaran u sazvežđu Bika. Hes i Šulte-Strathaus su iznenađeno trepnuli jedan drugom.

Prema glasu, Sumi su bili humanoidna rasa koja je nakratko kolonizovala Zemlјu pre 500 miliona godina. Oni su izgradili ruševine drevnih Larsa, Šurupaka i Nipura u Iraku. Oni od njih koji su preživeli veliki potop Ut-napištima (Potop Nojeve barke) postali su preci arijevske rase.

Sebotendorf je ostao skeptičan i tražio je dokaz. Dok je Marija još uvek bila u transu, ucrtala je nekoliko redova čudnih tragova. Ispostavilo se da su ti znaci drevni letnji karakteri, jezik osnivača najstarije vavilonske kulture. Zapisi su možda bili dovolјni dokazi da ubede Sebotendorfa, ali verovatno ne bi bili dovolјni da utiču na većinu advokata Kolumba iz Ohaja koji bi to u najbolјem slučaju nazvali posrednim dokazom.

Sunčev sistem Aldebarana je udaljen 68 svetlosnih godina od Zemlјe i dve naselјene planete koje čine Carstvo Sumerana kruže oko svog sunca. Stanovnici ovog Sunčevog sistema su podelјeni na gospodare, lјude nalik belom Bogu (Arijevce) i druge različite lјudske rase. Ovi poslednji su se razvili zbog klimatskih promena na pojedinačnim planetama i bili su rezultat degeneracije lјudi sličnih Bogu. Ovi mutanti su imali duhovni razvoj inferiorniji od lјudi sličnih Bogu. Što su se rase više mešale, njihov duhovni razvoj je više bio degradiran. Shodno tome, kada je sunce (Aldebaran) počelo da se širi, oni više nisu bili u stanju da vrše međuplanetarna putovanja kao njihovi preci; postalo im je nemoguće da napuste svoje planete. Tako su inferiorne rase, potpuno zavisne od gospodara, evakuisane u svemirskim brodovima i odvedene na druge naselјive planete. Uprkos razlikama, postojalo je poštovanje između ove dve rase, nisu zadirali u životni prostor jedna drugoj.

Rasa gospodara, lјudi sličnih belom bogu, počela je da kolonizuje druge planete slične Zemlјi pre 500 miliona godina, nakon širenja Aldebaranskog sunca i sve veće toplote koja je proistekla iz toga, što je planete učinilo nenastanjivim. Rečeno je da su kolonizovali planetu Malonu (Rusi takođe nazivaju Maldek, Marduk ili Faeton) u našem Sunčevom sistemu, koja je u to vreme postojala između Marsa i Jupitera, gde se danas nalaze asteroidi. Nakon toga, Mars, čiji su veliki piramidalni gradovi i poznato Marsovsko lice, koje je 1976. godine snimila sonda Viking, svedoče o visokom stepenu razvoja njegovih stanovnika. Odatle, u to doba, pretpostavlјalo se da je Bogolik narod Sumerana Aldebarana prvi put došao na Zemlјu. O tome svedoče stari tragovi okamenjene cipele stare oko 500 miliona godina, sa trilobitom okamenjenim zajedno sa đonom te cipele.

Članovi društva Vril smatrali su da su se Aldebaranci iskrcali kasnije, kada je Zemlјa polako postala nastanjiva, u Mesopotamiju i da su oni činili dominantnu kastu Sumerana. Ovi Aldebaranci su se zvali belobog-lјudi. Štaviše, vrilske telepate su dobile sledeće informacije: sumerski jezik ne samo da je bio identičan onom kod Aldebaranaca, već je imao i tonove slične nemačkom, a učestalost ova dva jezika bila je skoro identična.

Projekat leteće mašine

Smatra se da je Marija imala dve gomile papira nastalih tokom telepatskih transova: jedan sa nepoznatim rukopisom, a drugi savršeno čitlјiv. Što se prvog tiče, Marija je sumnjala da bi mogao biti napisan u arhaičnom obliku onoga što bi mogao biti savremeni bliskoistočni jezik.

Uz pomoć grupe bliske društvu Tula, poznate kao „Pan-vavilonisti“, koju su između ostalih činili Hugo Vinkler, Peter Jensen i Fridrih Delič, uspeli su da otkriju da je ovaj jezik drevni sumerski, jezik osnivača starog Vavilona. Sigrun je pomogla da se prevede poruka i u tom procesu dešifruju čudne slike kružnog letećeg artefakta koji se pojavio u drugoj gomili papira.

Koncept mnogih stvari koje se stavlјaju u fioku „alternativne nauke” sazreo je u ovim godinama i u onima koje su tek usledile. Činjenica je da je zbog poteškoća sa finansiranjem projekat izgradnje letelice trajao tri godine. Navodno, do 1922, različiti delovi prototipova su nezavisno proizvedeni u raznim fabrikama koje su finansirale društva Tule i Vril.

Kada je Hitler zabranio tajna društva 1941. godine, registrovano je društvo kao preduzeće, pod nazivom “Antriebstechnische Verkstatten” (Vril pogonske radionice).

U decembru 1943. Marija i Sigrun su prisustvovale sastanku koji je organizovalo društvo Vril na obali mora u Kolbergu. Navodno, glavni cilј ovog sastanka je bila debata o „Aldebaran projektu“, u kojem su mediji Društva Vril dobili telepatske informacije o naselјivim planetama oko Aldebarana i planirali da otputuju tamo.

Po svemu sudeći, o ovom projektu se ponovo raspravlјalo 22. januara 1944. na sastanku između Hitlera, Himlera, dr V. Šumana (naučnika i profesora na Tehničkom univerzitetu u Minhenu) i Kinkela iz Društva Vril. Odlučeno je da prototip Vril 7 „Jager” (lovac na nemačkom) bude poslat kroz navodni dimenzionalni kanal brzinom većom od brzine svetlosti u pravcu Aldebarana.

Prema rečima pisca N. Rathofera, prvi test na ovom dimenzionalnom kanalu obavlјen je krajem 1944. Test se zamalo završio katastrofalno, jer je Vril-7 posle leta izgledao kao da je letio stotinama godina, i to ne samo zbog svog izgleda već i zbog toga što je imao oštećenja na mnogim svojim komponentama.

Mariji Oršić se izgubio trag 11. marta 1945.god. Svim članovima je poslat tobožnji interni dokument Društva Vril; pismo koje je napisala Marija Oršić. Pismo se završava rečima: „niemand bleibt hier“ (niko nije ovde). Ovo bi bilo poslednje saopštenje koje je poslalo društvo Vril i od tada se niko nije čuo ni sa Marijom Oršić, ni sa nekim od njegovih članova. Mnogi i dalјe veruju da su pobegli u Aldebaran.

Drugi navode da je Oršićevoj u bejstvu pomogao general Hans-Georg Šmit fon Altenštat, koji je 8. maja 1944. odlikovan Gvozdenim krstom, a već 1. jula 1944. unapređen u general-majora. Marija je navodno imala ćerku po imenu Šulc, koja se udala za milanskog bankara Rafu i bila iza nove Koza Nostra Vril u Milanu. Niko od trojice glavnokomandujućih pri izgradnji letelice nikada nije uhvaćen niti suđen. VIP ruta bekstva je uglavnom išla podmornicom do Norveške, a zatim niz Atlantik do Južne Amerike. Niži nivo komandnog kadra u nacističkoj hijerarhiji generalno je krenuo južnim putem kroz Italiju.

Fantazija ili stvarnost?

Konstrukcijski crteži i tehnički podaci letelice koje su primale telepate – ma odakle dolazile – bile su toliko precizne da se rodila najfantastičnija ideja koju je čovek ikada zamislio: izgradnja mašine za let u onostrano! Koncept „druge nauke“ mentalno je sazreo (danas bi se koristio termin „alternativni oblici energije“). Prošlo je tri godine pre nego što je projekat počeo i dovoljno vremena da se analizira. U toj prvoj fazi „druge tehnologije“ ili „druge nauke“ dr V. O. Šuman, član društava Tule i Vril, održao je predavanje na Prirodno-matematičkom fakultetu u Minhenu.

Vril dokumenti pominju da ove telepatske poruke potiču iz Aldebarana, solarnog sistema udalјenog 68 svetlosnih godina u sazvežđu Bika. Imala je dve gomile papira: jedna sa templarskim pismom, drugi sa čitlјivim pismom. Marija je sumnjala da će druga gomila biti napisana na drevnom istočnjačkom jeziku i stoga bi joj mogli pomoći panvavilonisti, krug blizak društvu Tule koji su integrisali Hugo Vinkler, Peter Jensen, Fridrih Delič i drugi. Ispostavilo se da je taj naizgled misteriozni jezik zapravo bio drevni letnji sumerski i otuda jezik osnivača drevne vavilonske kulture. Sigrun je pomogla u prevođenju jezika i dešifrovanju čudnih mentalnih slika kružne leteće mašine. Tek nedavno je otkriveno da je Aldebaran dvostruka zvezda i da je udaljena 68 svetlosnih godina, što je malo više od onog što je Marija Oršić videla u svojim transovima.

Mr. D. Tovarišić