Bio je alhemičar koji je, kako se veruje, otkrio tajnu večnog života. Tokom više vekova viđale su ga brojne poznate ličnosti i uvek je imao oko 45 godina. Ko je (bio) grof de Sen Žermen?

Da li je moguće da čovek postigne besmrtnost — da živi večno? To je zapanjujuća tvrdnja istorijske ličnosti poznate kao grof de Sen Žermen. Zapisi datiraju njegovo rođenje u kasne 1600-te, iako neki veruju da njegova dugovečnost seže do Hristovog vremena. Pojavlјivao se mnogo puta tokom istorije – čak i nedavno 1970-ih i uvek izgleda kao da ima oko 45 godina. Poznavale su ga mnoge od najpoznatijih ličnosti evropske istorije, među kojima su Kazanova, gospođa de Pompadur, Volter, kralј Luj XV, Katarina Velika, Anton Mesmer i drugi.

Ko je bio ovaj misteriozni čovek? Da li su priče o njegovoj besmrtnosti samo legenda i folklor? Ili je moguće da je zaista otkrio tajnu pobede nad smrću?

Poreklo

Nije poznato kada je rođen čovek koji je prvi put postao poznat kao Sen Žermen, iako većina izveštaja kaže da je rođen 1690-ih. Genealogija koju je sastavila Ani Bezant za svoju koautorsku knjigu, “Grof Sen Žermen: Tajna kralјeva”, tvrdi da je on rođen kao sin Ferenca (Franje) II Rakocija,  princa od Transilvanije 1690.god. Ferenc II bio je sin Ferenca I Rakocija i Jelene Zrinski Rakoci, ćerke Petra Zrinskog. Drugi izveštaji, koje većina shvata manje ozbilјnim, kažu da je bio živ u vreme Isusa i da je prisustvovao venčanju u Kani, gde je mladi Isus pretvorio vodu u vino. Takođe se priča da je bio prisutan na saboru u Nikeji 325. godine.

Međutim, ono oko čega se gotovo jednoglasno svi slažu jeste da se Sen Žermen ostvario u umetnosti alhemije, mistične „nauke“ koja teži da kontroliše elemente. Najvažniji cilј ove prakse bilo je stvaranje “projekcionog praha” ili neuhvatlјivog “kamena mudrosti”, za kojeg se tvrdilo da, kada se doda u rastoplјeni oblik baznih metala kao što je olovo, može da ih pretvori u čisto srebro ili zlato. Štaviše, ova magična moć bi se mogla koristiti u eliksiru koji bi dao besmrtnost onima koji ga piju. Grof de Sen Žermen, veruje se, otkrio je ovu tajnu alhemije.

Udvaranje Evropskom društvu

Sen Žermen je prvi put postao istaknut u visokom društvu Evrope 1742. Upravo je proveo pet godina na dvoru šaha Persije gde je izučio zlatarski zanat. Prevario je kralјevske i bogataše svojim ogromnim poznavanjem nauke i istorije, svojim muzičkim sposobnostima, svojim lakim šarmom i brzom duhovitošću. Tečno je govorio mnoge jezike, uklјučujući francuski, nemački, holandski, španski, portugalski, ruski i engleski, i bio je upoznat sa kineskim, latinskim, arapskim — čak i starogrčkim i sanskritom.

Možda je njegova izuzetna učenost navela poznanike da vide da je on izvanredan čovek, ali anegdota iz 1760. najverovatnije je dala povod za ideju da bi Sen Žermen mogao biti besmrtan. U Parizu te godine, grofica fon Đorđi je čula da je grof de Sen Žermen stigao na večeru u kuću gospođe de Pompadur, lјubavnice francuskog kralјa Luja XV. Starija grofica je bila radoznala jer je poznavala grofa de Sen Žermena dok je bila u Veneciji 1710. Kada se ponovo srela sa grofom, bila je zaprepašćena kada je videla da nije ostario i pitala ga je da li je to njegov otac koga je ona upoznala u Veneciji.

„Ne, gospođo“, odgovorio je on, „ali sam sam živeo u Veneciji krajem prošlog i početkom ovog veka; tada sam imao čast da vam se udvaram.“

„Oprostite, ali to je nemoguće!“ reče zbunjena grofica. „Grof de Sen Žermen koga sam poznavala tih dana imao je najmanje četrdeset pet godina.“

„Gospođo, ja sam veoma star“, rekao je sa znalačkim osmehom.

„Ali onda mora da imaš skoro 100 godina“, rekla je začuđena grofica.

„To nije nemoguće“, rekao joj je grof ozbilјno, a zatim nastavio da ubeđuje groficu da je on zaista isti onaj čovek koga je upoznala, sa detalјima njihovih prethodnih susreta i života u Veneciji pre 50 godina.

Zauvek prisutan, nikad ne stari

Sen Žermen je mnogo putovao širom Evrope u narednih 40 godina – i za sve to vreme kao da nikada nije ostario. Oni koji su ga upoznali bili su impresionirani njegovim brojnim sposobnostima i osobenostima: Umeo je da svira violinu kao virtuoz, bio je uspešan slikar i gde god je putovao, postavio je složenu laboratoriju, verovatno za svoj alhemijski rad.

Izgledao je kao čovek velikog bogatstva, ali nije bilo poznato da ima bankovne račune. (Ako je to bilo zbog njegove sposobnosti da transformiše obične metale u zlato, nikada nije izveo taj podvig pred posmatračima.)

Često je večerao sa prijatelјima jer je uživao u njihovom društvu, ali retko je viđen da jede hranu u javnosti. Preživeo je, pričalo se, dijetom od ovsene kaše. Prepisivao je recepte za uklanjanje bora na licu i za farbanje kose. Voleo je dragulјe i veliki deo njegove odeće, uklјučujući i cipele, bio je optočen njima.

Usavršio je tehniku slikanja dragulјa. Tvrdio je da može da spoji nekoliko malih dijamanata u jedan veliki. Takođe je govorio da može da učini da biseri rastu do neverovatnih veličina.

Čuveni filozof Volter, i sam poštovan čovek nauke i razuma, rekao je za Sen Žermena da je on „čovek koji nikada ne umire i koji sve zna“.

Bio je povezan sa nekoliko tajnih društava, uklјučujući rozenkrojcere, masone, Društvo azijske braće, vitezove svetlosti, iluminate i red templara. Tokom 18. veka, grof de Sen Žermen je nastavio da koristi svoje naizgled beskrajno poznavanje sveta u politici i društvenim intrigama evropske elite: 1740-ih postao je diplomata od poverenja na dvoru francuskog kralјa Luja XV, obavlјajući tajne misije za njega u Engleskoj.

Godine 1760. obavlјao je sličnu funkciju u Hagu, gde je upoznao zloglasnog lјubavnika Đakoma Đirolama Kazanovu. Kazanova je kasnije rekao za Sen Žermena: „Ovaj izvanredan čovek… rekao bih na lak, siguran način da ima 300 godina, da je znao tajnu Univerzalne medicine, da je vladao prirodom, da je mogao da rastopi dijamante… sve je to za njega bila samo sitnica.”

Godine 1762. otputovao je u Rusiju gde je navodno bio saučesnik u zaveri koja je postavila Katarinu Veliku na presto. Kasnije je savetovao komandanta carskih ruskih vojski u ratu protiv Turske (u kojem su oni pobedili).

Godine 1774. vratio se u Francusku kada su Luj XVI i Marija Antoaneta zauzeli presto. Navodno ih je upozorio na revoluciju koja će doći za 15 godina, kao što se i desilo.

Godine 1779. otišao je u Hamburg u Nemačkoj, gde se sprijatelјio sa princom Čarlsom od Hesen-Kasela. Sledećih pet godina živeo je kao gost u prinčevom zamku u Ekernferdeu. I, prema lokalnim zapisima, tamo je Sen Žermen umro 27. februara 1784. godine.

Vratio se iz mrtvih

Za svakog običnog smrtnika ovde bi bio kraj priče. Ali ne i za grofa de Sen Žermena. Nastaviće da se viđa tokom 19. veka i 20. veka. Godine 1785. viđen je u Nemačkoj sa Antonom Mesmerom, pionirskim hipnotizerom. Neki tvrde da je Sen Žermen taj koji je Mesmeru dao osnovne ideje za hipnozu i lični magnetizam.

Zvanični zapisi masonerije pokazuju da su izabrali Sen Žermena za svog predstavnika na konvenciji 1785.

Nakon zauzimanja Bastilјe u Francuskoj revoluciji 1789. godine, grofica d’Ademar je rekla da je imala dug razgovor sa grofom de Sen Žermenom. Navodno joj je pričao o bliskoj budućnosti Francuske, kao da je znao šta sledi. Godine 1821. napisala je: „Ponovo sam videla Sen Žermena, svaki put na svoje zaprepašćenje. Videla sam ga kada je kralјica Antoaneta bila ubijena, 18. Brumera, na dan posle smrti vojvode d’ Enžiena, januara 1815. i uoči ubistva vojvode de Berija“. Poslednji put ga je videla 1820. godine. I, svaki put je izgledao kao muškarac ne stariji od svojih 40-ih.

Posle 1821. Sen Žermen je možda preuzeo drugi identitet. U svojim memoarima, Albert Vandam je pisao o susretu sa čovekom koji je upadlјivo podsećao na grofa de Sen Žermena, ali koji se zvao major Frejzer. Vandam je napisao:

„Zvao je sebe major Frejzer, živeo je sam i nikada nije aludirao na svoju porodicu. Štaviše, bio je rasipan sa novcem, iako je izvor njegovog bogatstva za sve ostao misterija. Posedovao je izvanredno znanje o svim zemlјama u Evropi u svim periodima. Nјegovo pamćenje je bilo potpuno neverovatno i, začudo, često je svojim slušaocima davao do znanja da je svoje učenje stekao negde drugde osim iz knjiga. Mnogo puta mi je, sa čudnim osmehom, govorio da je siguran da je poznavao Nerona, razgovarao sa Danteom i tako dalјe.”

Major Frejzer nestao bez traga.

Između 1880. i 1900. Sen Žermenovo ime je ponovo postalo istaknuto kada su članovi Teozofskog društva, uklјučujući čuvenu mističarku Helenu Blavacki, tvrdili da je on još uvek živ i da radi na „duhovnom razvoju Zapada“. Navodno, postoji čak i originalna fotografija Blavacke i Sen Žermena zajedno. A 1897. slavna francuska pevačica Ema Kalve posvetila je svoj portret sa autogramom Sen Žermenu.

Najnovije pojavlјivanje čoveka, koji je tvrdio da je Sen Žermen, bilo je 1972. godine u Parizu kada je čovek po imenu Ričard Čenfraj objavio da je on legendarni grof. Pojavio se na francuskoj televiziji, a da bi dokazao svoju tvrdnju, očigledno je pretvorio olovo u zlato na peći pred kamerama. Čenfraj je kasnije izvršio samoubistvo 1983. godine.

Pa, na kraju, ko je bio grof Sen Žermen? Da li je bio uspešan alhemičar koji je otkrio tajnu večnog života? Da li je bio putnik kroz vreme? Ili je bio veoma inteligentan čovek čija je reputacija postala fantastična legenda?

Mr. D. Tovarišić