Tokom istorije, status i značaj žena varirao je u zavisnosti od kulture i perioda. Neke grupe su održavale visoko matrijarhalnu kulturu u određenim vremenima, dok su u drugim vremenima bile pretežno patrijarhalne. Isto tako, uloge žena u starom Egiptu i njihova sposobnost da se popnu na položaje moći varirale su tokom istorije. Ipak, tokom većeg dela istorije, Egipćani su imali jedinstven stav o ženama. Saznajte kakav!

Malo se zna o ženskom statusu tokom ranog dinastičkog perioda (oko 3000. pre nove ere). Međutim, tokom prvog i drugog srednjeg perioda (2100. pre nove ere – 1550. pre nove ere), Novog kraljevstva (1550. pre nove ere – 1200. pre nove ere), i svakako tokom Ptolemejskog perioda (300. pre nove ere – 30. pre nove ere), Egipćani su imali jedinstven stav o ženama.

Uspon i pad žena u Egiptu

Ne samo da su žene u starom Egiptu bile odgovorne za negovanje i upozorenje dece, već su takođe mogle da rade u trgovini, poseduju i vode posao, nasleđuju imovinu i dobro prođu u brakorazvodnim postupcima. Neke žene radničke klase su čak postale prosperitetne. Obučavale su se u medicini kao i u drugim visokostručnim poduhvatima. U sveštenstvu su bile ženske verske vođe, ali u ovom slučaju one nisu bile jednake muškarcima. U starom Egiptu, žene su mogle da kupuju nakit i finu posteljinu. Ponekad su vladale kao poštovane kraljice ili faraoni.

Uloga žena u starom Egiptu se smanjila tokom kasnog dinastičkog perioda, ali se ponovo pojavila unutar dinastije Ptolomeja. I Ptolomej I i II stavili su portrete svojih žena na novčiće. Kleopatra VII je postala veoma moćna figura na međunarodnom planu. Međutim, nakon njene smrti, uloga žene se značajno smanjila i ostala je praktično podređena sve do 20. veka.

Kako je Mesec oblikovao ulogu žene u starom Egiptu

Kroz istoriju su postojala jaka patrijarhalna društva kada se obožavalo sunce i vremena kada je postojalo matrijarhalno društvo kada se obožavao mesec. Tokom većeg dela egipatske istorije, ljudi su obožavali i mesec i sunce, što je dovelo do nastanka i matrijarhalnih i patrijarhalnih društava. Uglavnom, i sunce, Ra, i mesec, Konsu, bili su vitalni deo religije starog Egipta. Možda je glavna zamerka Amenhotepu IV bila to što je naglašavao obožavanje samo sunčevog diska na račun boga meseca. Veliki deo tradicionalnog egipatskog društva odbacio je ovaj novi koncept i želeo je ravnotežu između sunca i meseca.

Primeri moćnih Egipćanki

Hatšepsut

Sredinom 15. veka pre nove ere, jedna od najvažnijih osoba koja se pojavila na egipatskoj sceni bila je jedna žena. Zvala se Hatšepsut. Ona je došla na vlast u veoma kritičnom periodu u egipatskoj istoriji. Mnogo godina Egiptom su vladali Hiksi, stranci koji su osvojili Egipat i pokušali da unište mnoge važne aspekte egipatskog društva. Godine 1549. pre nove ere pojavio se snažan vođa po imenu Ahmose I, osnivač 18. dinastije koji je isterao osvajače.

Egipat je ponovo vraćen u svoju slavu kada je njegov naslednik, Amenhotep I, postao faraon. Njegova unuka, Hatšepsut, postala je peti faraon 18. dinastije 1478. godine pre nove ere nakon što je umro njen bolešljiv muž i faraon Tutmozis II. Vladarka je bila graditelj, organizovala je izložbe, gradila brodove, uvećavala vojsku i predstavljala Egipat kao značajnu državu u međunarodnoj areni. Takođe je koristila usluge drugih kvalifikovanih žena u različitim državnim kapacitetima. Zanimljivo je da je Egiptom vladala kao kraljica i kao kralj, a njene statue je često prikazuju kao čoveka sa bradom. Nakon njene smrti, Tutmozis III je izgradio Hatšepsutine jake temelje, što je rezultiralo najvećim egipatskim carstvom koje je svet ikada video.

Tije

Amenhotep III je nastavio da unapređuje Egipat i da svojim ljudima obezbeđuje bolji život nego što su ikada znali u prošlosti. Za to vreme pojavilo se nekoliko žena velikog talenta koje su mogle da daju mnogo doprinosa. Njegova kraljica se zvala Tije. Ona je možda bila prva u ovoj hijerarhiji kraljevih savetnika, koja je verovatno oblikovala faraonovo razmišljanje o državnim i religijskim pitanjima i pružila mu snažnu podršku.

Nefertiti

U to vreme se pojavila još jedna poznata i važna žena. Zvala se Nefertiti i postala je žena sina Amenhotepa III i kraljice Tije. Čovek je u istoriji bio poznat i kao Amenhotep IV. a kasnije i kao Ankenaton. Sada znamo da je Nefertiti možda bila moćnija i uticajnija osoba od svog muža.

Status žene u drevnom egipatskom društvu bio je od tolikog značaja da je pravo na samu krunu prešlo na kraljevske žene, a ne na muškarce. Sve ćerke kraljeva su bile važne.

Nefertari

Tokom vladavine Ramzesa II (oko 1279–1213. p. n. e.), njegova omiljena žena i kraljica, Nefertari, je podignuta na status kraljevske žene i kraljevske majke. U hramu Abu Simbel u južnom Egiptu, njena statua je velika kao faraonova statua, pokazujući na taj način njenu važnost, dajući im jednak status, što je takođe pomoglo da se ojača uloga i status žena u starom Egiptu.

Takođe je zanimljivo napomenuti da je Ramzes II obnovio hram Hatšepsut u Deir el Bahriju. U mnogim drugim slučajevima, on je ili uništio svedočanstvo o postojanju svojih prethodnika ili uzurpirao njihove kreacije, ali je sa ovom slavnom ženom učinio mnogo da joj prizna postojanje i zaštiti uspomenu na nju.

Kleopatra VII

Kleopatra VII je bila sedma Kleopatra i poslednja od grčkih ili polemičkih vladara Egipta. Njen sin, Ptolemej XV možda je vladao nekoliko nedelja nakon njene smrti, međutim, ona je bila poslednji od značajnih egipatskih vladara. Bila je poslednja od moćnih žena u starom Egiptu, a posle njene smrti Egipat je pao u ruke Rimljana.

Kleopatra je bila školovana u nauci, politici i diplomatiji i bila je zagovornik spajanja kultura Grčke i Egipta. Takođe je znala da čita i piše na staroegipatskom jeziku.

Egipatsko klasno društvo

Egipat je od početka bio klasno društvo. Postojala je izražena linija razlikovanja koja se održavala između različitih slojeva društva. Iako su sinovi imali tendenciju da prate zanat ili profesiju svojih očeva, to nije uvek bio slučaj, a bilo je čak i slučajeva kada su ljudi takođe mogli da napreduju bez obzira na njihov status rođenja.

Žene u starom Egiptu su, kao i njihove muške kolege, bile podvrgnute sistemu rangova. Najviša među njima bila je kraljica, a za njom su išle žene i kćeri prvosveštenika. Njihove dužnosti su bile vrlo specifične i podjednako važne kao i dužnosti muškaraca. Žene u kraljevskoj porodici obavljale su dužnosti slične onima koje danas vidimo u ulozi dama koje čekaju englesku kraljicu. Pored toga, uloga žena kao učitelja i vodiča za svoju decu bila je veoma istaknuta u starom Egiptu.

Sveštenstvo i netradicionalne uloge

Bilo je svetih žena koje su imale i dostojanstvo i značaj. Što se tiče sveštenstva, a možda i drugih profesija, u tim poduhvatima su se obučavale samo žene višeg ranga. I muški i ženski sveštenici uživali su velike privilegije. Bili su oslobođeni poreza, nisu koristili deo sopstvenog prihoda ni za jedan od troškova vezanih za svoju kancelariju, a bilo im je dozvoljeno da poseduju zemljište na sopstveno pravo.

Žene u starom Egiptu imale su autoritet da upravljaju poslovima u odsustvu svojih muževa. Imale su tradicionalne dužnosti kao što su šivenje, predenje, tkanje, briga o životinjama i razne kućne poslove. Međutim, preuzele su i neke netradicionalne uloge. Prema Diodoru, video je slike koje prikazuju neke žene kako prave nameštaj i šatore i bave se drugim poslovima koji bi muškarcima mogli izgledati prikladnije. Čini se da bi žene na svim socio-ekonomskim nivoima mogle da urade poprilično ono što bi muškarac mogao da uradi, možda sa izuzetkom da budu deo vojske. To je bilo očigledno kada bi muž umro; žena bi preuzela i bavila se bilo kojim poslom ili zanatom kojim se on bavio.

Brak i porodica

I muškarci i žene mogli su da odluče za koga će se udati. Međutim, starešine su pomagale da se međusobno upoznaju odgovarajući muškarci i žene. Nakon venčanja, muž i žena su registrovali brak. Žena je mogla da poseduje imovinu koju je nasledila od svoje porodice, a ako se njen brak završi razvodom, mogla je da zadrži svoju imovinu i decu i mogla je da se ponovo uda.

Žene su imale izuzetno važnu ulogu žene i majke. U stvari, egipatsko društvo je visoko poštovalo žene sa mnogo dece. Muškarac bi mogao uzeti druge žene da žive u njegovoj porodici, ali primarna žena bi imala krajnju odgovornost. Deca drugih žena imala bi jednak status kao i deca prve žene.

Mudrost vekova

Visoki položaji za žene u starom Egiptu su zastale nakon Kleopatre. Grčko-makedonski Ptolomej se popeo na egipatski presto počevši od 323. pre nove ere nakon što je Aleksandar Veliki umro. Ovo je označilo trajnu i duboku promenu od egipatske kulture u kulturu grčko-egipatskog uticaja. Kao rezultat egipatskih osećanja koji nisu domorodci, uloge žena su nastavile da opadaju tokom ovog vremena i u rimskom periodu. Dobro poznata činjenica da je Kleopatra VII postala tako snažan vladar svedoči o upornosti domorodaca Egipćana da zadrže svoje kulturne stavove. Pored toga, osvojili su ih njen pronicljiv intelekt, lukave veštine izgradnje odnosa i želja da podrži egipatski narod. Danas se Kleopatra pamti kao poslednji faraon i, što je još važnije, poslednja žena koju su Egipćani ikada doveli do tog nivoa.

Mr. D. Tovarišić