U nacističkoj Nemačkoj, pojmovi arijanstva, ili rasne superiornosti, doživeli su nekoliko metamorfoza. SSSR je neko vreme postao mesto gde su nacisti pokušavali da pronađu ono što su verovali da je najubedlјiviji dokaz sopstvene izuzetnosti. Šta su pronašli!?

„Nemamo ništa zajedničko sa lјudima koji nacizam shvataju samo kao zbirku legendi i mitova. […] Sada ovi lјudi počinju da sprovode istraživanja na osnovu mitske kulture Atlantiđana!“ rekao je Adolf Hitler 1936. godine, godinu dana nakon stvaranja Ahnenerbea (prevedeno kao „nasleđe predaka“). Bio je to praktično čitav nemački „istraživački institut“ koji je proučavao okultne prakse i legende. Kako je takva organizacija mogla legitimno da postoji pod Firerom?

Odnosi između Hitlera i okultista raznih vrsta bili su složeni i pretrpeli su brojne transformacije. Pre 1920. godine, on i njegovi drugovi iz buduće Nacionalsocijalističke partije delili su istinsko interesovanje za mistične aspekte porekla Nemaca. Nekada su se pojavlјivali u različitim društvima (kao što je društvo Tule) koja su proučavala paganizam i drevne germanske kultove. Da damo jedan primer, Alfred Rozenberg, koga je 1934. godine, uprkos negodovanju Crkve, Hitler optužio da nadgleda intelektualno i ideološko obrazovanje u partiji, bio je neopagan. Ipak, Hitlerovo interesovanje za okultiste je kasnije splasnulo. A sve se završilo njegovim otvorenim napadima na njih u njegovoj knjizi Mein Kampf. 

Ali uprkos svemu tome, Ahnenerbe je opstao do 1945. U nemačkoj eliti je bilo mnogo onih koji su i dalјe sa entuzijazmom podržavali njene ideje. Vrlo brzo nakon svog stvaranja, Ahnenerbe je zvanično postao deo SS-a. Više od 300 istraživača organizacije nastavilo je potragu za nasleđem i tradicijom takozvane „nemačke rase“. Istina je da su u stvarnosti često tražili veoma bizarne predmete širom sveta, kao što su mač kralјa Artura ili Sveti gral. Okultisti su sve takve stvari smatrali „blagom Arijevaca“. I verovali su da su neki od njih na Kavkazu u Sovjetskom Savezu.

Ulaz u prebivalište Atlantiđana

Prema nekim nacističkim teorijama, Tibet je možda bio kolevka arijevske rase. Godine 1938. članovi Ahnenerbea predvođeni zoologom Ernstom Šeferom, koji je bio iz Hitlerovog bliskog okruženja, krenuli su u ekspediciju na Himalaje gde su, pored naučnog rada, tražili tragove „arijevske” proto-religije i Atlantiđana– smatrani su precima „Arijevaca“.

Verovalo se da Atlantiđani još uvek postoje i da se kriju duboko u pećinama Tibeta. Očigledno, istraživači nisu dobili nikakvu informaciju o ulazu u takve pećine od lokalnih lama, ali to nije bio kraj njihove potrage. Nametnuta je teorija da postoji „stražnji ulaz“ u tibetanske pećine i da se može naći preko Kavkaza.

„Operacije Ahnenerbea na Kavkazu su dobro poznata činjenica“, kaže Igor Vasilјev, doktor istorijskih nauka, „Verovatno su nemački okultisti mogli da vide Kavkaz kao, da kažemo, pristupačniju verziju Tibeta, i tamo su išli da traže razna ‘čuda’.“

U avgustu 1942. elitna brdska divizija Vermahta, sa pripadnicima Ahnenerbea, osvojila je vrh planine Elbrus u Kabardino-Balkariji i istakla nacističku zastavu. Operacija je bila pod šifrovanim nazivom „Operacija Edelvajs“ i, prema ekspertima, nije mogla biti opravdana bilo kakvim vojnim cilјevima: nacisti su samo morali da prodru u Zakavkaz da bi preuzeli kontrolu nad crnomorskim lukama i naftom u Bakuu, i nisu imali potrebu da se penju na vrhove. 

Štaviše, prema memoarima Alberta Špera, ministra za naoružanje i ratnu proizvodnju Nemačkog Rajha, Hitler je bio besan: „Danima kasnije, govorio je o ‘ovim ludim alpinistima’ koji ‘potpadaju pred vojni sud ‘. Tamo su se bavili svojim idiotskim hobijima usred rata… zauzimajući idiotski vrh, iako je on naredio da svi napori moraju biti koncentrisani na Suhumi.” (Albert Šper, Unutar trećeg Rajha, 1970, str. 239.) 

Vrh je ipak zauzet, a baza je uspostavlјena nedaleko odatle. 2015. godine, u okolini Elbrusa, četa trupa divizije Edelvajs otkrivena je zatrpana lavinom. Nedaleko od ovih krajeva, u pećini od 78 metara u planinskom lancu Khara-Khora, nalazila se mala smeđa torbica za nošenje sa obeležjima Ahnenerbe. Sadržala je lobanju i neke kosti, za koje se pokazalo da ih je izuzetno teško identifikovati.

Lobanja i kosti

„Tim koji su poslali Ahnenerbe predvođen Herbertom Jankunom, arheologom i profesorom dobro poznatim u Nemačkoj u tom periodu, je zaista delovao u ovoj oblasti“, potvrđuje Konstantin Zaleski, istoričar Trećeg rajha, „Prvo je bilo na Krimu, a onda je stiglo do Kavkaza. O tome postoje dokumentarni dokazi – štitile su ga SS vojne jedinice. Tim se isklјučivo bavio lovom i plјačkom arheoloških artefakata.“

Verovatno je da je lobanja bila jedan od artefakata namenjenih za isporuku u Nemačku, prema Zaleskom. Nјegov izgled sugeriše da je stvorenje imalo neobično velike oči, nozdrve i dve izbočine nalik na rog, ali bez otvora za usta.

Nikolaj Ovodov, paleontolog i viši naučni saradnik Instituta za arheologiju i etnografiju Sibirskog ogranka Ruske akademije nauka, kaže da su nacisti lobanju mogli da posmatraju kao nešto mistično. Ali to može biti samo ovčja lobanja. „To je verovatno lobanja koja je neko vreme provela u tekućoj vodi sa peskom i šlјunkom i koja je promenila oblik tokom godina“, smatra on.

Dolmeni

Dolmeni – građevine od kamenih ploča sa okruglim otvorom na boku – raštrkane su po jugu Rusije (pronađene su i u Francuskoj, Španiji, Koreji, Kini i severnoj Africi), a takođe su privukle pažnju Ahnenerbea. Nacisti su verovali da su ovi misteriozni dolmeni povezani sa Atlantiđanima i da su podignuti na anomalnim mestima. „Izgleda da su Nemci tražili potvrdu da su ovi predmeti koje je napravio čovek delo starih Arijevaca ili Gota, na primer, koji su se naselili u ovim krajevima“, smatra Igor Vasilјev. Razlog zašto su izgrađeni ostaje sporno pitanje do danas.

U akademskim krugovima je rasprostranjeno uverenje da su dolmeni, kao i svi megaliti (građevine od teških kamenih ploča) izgrađeni na lokacijama sa geološkim anomalijama zemlјine kore, ili rasednim linijama, tokom bronzanog doba. Nekoliko stotina je izgrađeno istovremeno kao grobne strukture (nešto slično porodičnim trezorima). Jedan dolmen bi mogao da primi nekoliko desetina lјudskih ostataka.

„Živa voda“

Ahnenerbe su započeli lov na ovo konkretno „skladište“ pre Drugog svetskog rata. Kako navodi Rossijskaja Gazeta, hidrolozi iz tajne organizacije odlučili su da je voda iz pećine ispod jezera Rica (Abhazija) idealno pogodna za proizvodnju lјudske krvne plazme. Zbog toga su, navodno, nemački stručnjaci za planinske puteve ponudili pomoć SSSR-u u izgradnji puta Picunda-Rica. Put je bio strateški.

„Srebrni kanisteri ‘žive vode’ iz Abhazije prvo su transportovani do mora, a zatim podmornicama u bazu u Konstanci, odakle su avionom prebačeni u Nemačku. Bilo je čak i planova da se izgradi podmorski tunel od mora do Rice“, kaže Ivan Bormotov, stručnjak za lokalnu istoriju i viši predavač na Državnom tehnološkom univerzitetu u Majkopu. Ali planove je poremetio rat.

Mr. D. Tovarišić