Iako je fenomen NLO-a možda stekao popularnost u drugoj polovini 20. veka, bilo je mnogo dokumentovanih slučajeva koji ukazuju na to da se taj fenomen zapravo često dešavao tokom vekova. * Slika „Madona sa malim Svetim Jovanom“, koja se nalazi u Herkulesovoj sobi Palaco Vekio, od milјa je poznata kao „Madonna dell’UFO“ ili „Gospa od letećeg tanjira“

Iako je jedno od poznatijih drevnih viđenja NLO-a moglo biti moguće viđenje u prvom poglavlјu Jezekilјa, to svakako nije bila jedina referenca na čudne leteće objekte. Bilo je mnogo referenci na leteće objekte ili vozila u Mahabharati, kao i razne istorijske slike tokom vekova koje jasno ukazuju da su lјudi tog vremena ili videli ili čuli za neku vrstu letelice u obliku tanjira. U mnogim slučajevima, prikazi na slikama čak sugerišu neku vrstu duboko ukorenjene veze između NLO-a i religije.

U Jezekilјu 1. poglavlјe kaže: „Gle, iziđe vihor sa severa, veliki oblak, i oganj se razviju, i sjaj beše oko njega, i iz njega kao boje ćilibara, iz sredine oganj. I iz nje iziđe obličje četiri živa bića. I ovo beše njihov izgled; liči na čoveka. I svako je imao četiri lica i svako je imao četiri krila.” Takođe govori o tome kako su ova živa bića imala točkove i kako su, kada su „podignuta sa Zemlјe, podignuti i točkovi“. Ovaj izveštaj je napisan šest stotina godina pre Hrista. Grci i Rimlјani su takođe pisali o takvim stvarima kao što su fantomska kola koja se pojavlјuju na noćnom nebu.

Tokom vladavine Karla Velikog, bilo je mnogo izveštaja o „tiranima iz vazduha i njihovim vazdušnim brodovima“. Karlo Veliki je bio toliko zabrinut zbog ovih izveštaja da su oni koji su izveštavali o ovom fenomenu bili ubijeni. Postoji još jedan slučaj prijavlјen 1270. godine iz Bristola u Engleskoj. Uočen je svemirski brod, koji je sleteo, a putnik je sišao sa merdevina i ugušio se u Zemlјinoj atmosferi, bez informacija o tome šta se posle desilo sa telom putnika ili svemirskim brodom.

Slike dva krstaša koje potiču iz rukopisa iz 12. veka „Annales Laurissenses“ (tomovi/knjige o istorijskim i religijskim događajima), takođe se odnose na viđenje NLO-a 776. godine, tokom opsade zamka Sigiburg, Francuska. Saksonci su opkolili francuski narod. Dok su se krstaši borili odjednom se pojavila grupa diskova (plamteći štitovi), nadvivši se nad vrh crkve. Saksoncima se činilo da su Francuzi zaštićeni ovim objektima i pobegli su sa ratišta.

U Aziji takođe postoje starija umetnička dela sa slikama koje liče na NLO.

Turisti na obilasku Firence mogu se naći licem u lice sa onim što neki lјudi smatraju dokazom da su neidentifikovani leteći objekti bili među nama još u doba renesanse. Ono što uzbuđuje ufologe jeste slika „Madona sa detetom Svetim Jovanom“, koja se nalazi u Herkulesovoj sobi Palazo Vekio, od milјa poznata kao „Madonna dell UFO“ ili „Gospa od letećeg tanjira“. Slikana je u 15. veku i na različite načine pripisivana je Domeniku Gilandaiju, Filipinu Lipiju, Sebastijanu Majnardiju i Jakopu del Selaju. Na njoj je prikazana Bogorodica sa malim Hristom i Svetim Jovanom Krstitelјem. Sveti Jovan je, u stvari, zaštitnik Firence, tako da ovo može imati neke veze sa načinom na koji je slika naručena.

Ali nisu centralne figure dela izazvale toliko kontroverzi nego male tačke na nebu iznad Marijinog ramena. Pažlјivim pregledom, čini se da je to metalna letelica sa kupolom i veoma liči na leteći tanjir iz B filma. Štaviše, na tlu ispod je čovek koji nepoverlјivo bulјi u objekat dok njegov pas laje na njega. Ali da li je to zaista invazija vanzemalјaca i da li je ovo italijanski Rozvel?

Naravno, postoji dovolјno jednostavno objašnjenje. Na mnogim drugim slikama Rođenja ili Poklona nalazi se pastir koji drži ruku na glavi na sličan način dok u čudu gleda u svetleći oblak (često sa anđelom koji izlazi iz njega). Anđeo možda nije uklјučen ovde, ali sa netaknutom originalnom pozlatom, istoričari umetnosti veruju da je to gotovo sigurno isti svetli oblak. Ipak, obilasku galerije dodaje zabavan deo savremene misterije.

Daljim obilaskom Galerije Ufici, uzimajući u obzir spektakularnu kolekciju renesansne umetnosti, mogu se pronaći remek dela Mikelanđela, Leonarda da Vinčija, Đota, Botičelija, Karavađa i Rafaela. Posebnu pažnju treba obratiti na Đirlandinovo „Obožavanje magova“ koje, takođe, sadrži gore pomenuti „svetli oblak“ i pastira.

Mr. D. Tovarišić