Čuveni britanski Stounhendž izgleda da ima novog „konkurenta” na evropskom kontinentu. U Španiji je otkriven ogroman megalitski kompleks od više od 500 uspravnih stena. Arheolozi veruju da je praistorijsko nalazište u provinciji Huelva možda jedno od najvećih te vrste u Evropi.

Na jugu Španije otkriven je ogroman megalitski kompleks od više od 500 stena koji bi mogao da bude jedan od najvećih u Evropi, kažu arheolozi. Kako piše Gardijan, kamenje je otkriveno na zemlјištu u Huelvi, pokrajini koja se nalazi pored najjužnijeg dela granice Španije sa Portugalom, u blizini reke Gvadijane. Zemlјište od oko 600 hektara prvobitno je bilo namenjeno za plantažu avokada. Pre izdavanja dozvole, regionalne vlasti su zatražile studiju u svetlu mogućeg arheološkog značaja lokaliteta. Pregledom je utvrđeno prisustvo kamenja.

“Ovo je najveća i najraznovrsnija kolekcija stojećeg kamenja grupisanog zajedno na Iberijskom poluostrvu”, kaže Hoze Antonio Linares, istraživač Univerziteta u Huelvi i jedan od troje vođe projekta. Verovatno najstarije stojeće kamenje na mestu La Tore-La Žanera podignuto je u drugoj polovini šestog ili petog milenijuma pre nove ere. Linares je rekao da je ovo najveći megalitski spomenik u Evropi.

Na ovom lokalitetu, arheolozi su pronašli veliki broj različitih tipova megalita, uklјučujući stojeće kamenje, dolmene, humke, sanduke i ograde od kovčega. “Najčešći nalaz je bilo kamenje koje stoji uspravno, od kojih 526 još uvek stoji ili leži na zemlјi”, navode istraživači u članku objavlјenom u Trabajos de Prehistoria (Radovi iz praistorije), časopisu za praistorijsku arheologiju. Visina kamenja je od jednog do tri metra.

Radi poređenja, na megalitskom lokalitetu Karnak u severozapadnoj Francuskoj nalazi se oko 3.000 menhira visine od 0,5 do četiri metra. Karnački menhiri stari 7000 godina su fascinantni zbog njihovog rasporeda u ravnomernim redovima preko četiri kilometra. Priča se da su čak i Cezarovi legionari stajali u čudu pred menhirima. Još uvek ostaje tajna nepoznatih graditelјa da li su služili kao sastajalište ili mesto hodočašća.

Prema Primitiva Bueno, kodirektorki projekta i profesoru na Univerzitetu Alkala kod Madrida, jedan od najupečatlјivijih momenata bilo je otkriće takve raznovrsnosti megalitskih elemenata skuplјenih na jednom mestu, kao i to koliko su dobro očuvani. “Pronalaženje redova i dolmena u istoj oblasti nije baš uobičajeno. Ovde ćete naći sve zajedno – redove, kromlehe i dolmene – i to je veoma neverovatno“, rekla je ona, ističući „odličnu očuvanost“ lokaliteta.

Kromleh je kameni krug, dok je dolmen vrsta megalitne grobnice, koja se obično sastoji od dve ili više stojećih stena sa velikim ravnim završnim kamenom na vrhu.

Prema istraživačima, većina menhira bila je grupisana u 26 redova i dva kromleha, oba smeštena na vrhovima brda sa jasnim pogledom na istok da bi posmatrali izlazak sunca tokom letnjeg i zimskog solsticija, kao i u dane proleća i jesenje ravnodnevice.

Mnogo kamenja je zakopano duboko u zemlјu. Moraće ih pažlјivo iskopati. Planirano je da rad traje do 2026. godine, ali “između ovogodišnje kampanje i početka sledeće godine postojaće deo lokacije koji može da se poseti”, rekla je Bueno.

Već oko 5000 godina pre Hrista lјudi su počeli da postavlјaju ogromno kamenje i da grade grobove koji su bili gigantski za to vreme. Više od 6000 takvih spomenika pronađeno je samo u Britaniji. Pored toga, u većini zapadnih država, pa i u Rusiji, pronađene su slične strukture sa većim ili manjim brojem megalita.

Stounhendž

Misteriozni kameni krug Stounhendža u Engleskoj se smatra čudom inženjeringa, izgrađen u vreme piramida. Najveći megaliti su teški 45 tona, a visoki su sedam metara. Mesto je okruženo magičnom aurom. Tajna zašto su lјudi podigli ovaj spomenik pre oko 4500 godina ni do danas nije otkrivena. Još uvek se postavljaju pitanja da li su se ovde održavali rituali koji uklјučuju lјudske žrtve, da li je to bio hram, mesto krunisanja ili nebeska opservatorija. Stounhendž i danas fascinira lјude, svake godine na desetine hilјada hodočasti ovde za zimski solsticij. Sama izgradnja je dugo bila misterija, jer su se naučnici pitali kako su lјudi mogli da pomeraju i slažu kamenje teško nekoliko tona bez tehničkih pomagala. Na kraju, da li je to i konačno rešenje, terenski testovi koje su izvršili arheolozi sada pokazuju kako je to bilo moguće: prvo je nagomilana zemlјa, na ivicama gomile su iskopane rupe, a bočne ploče su ugrađene u njih pomoću poluga.

(USKORO: Megaliti u Andaluziji)

Dragan Tovarišić