Ljudi pažljivo posmatraju zvezde više od 50.000 godina. * Jedan istraživač misli da oznake u obliku slova V urezane u stub u Turskoj pre više hiljada godina mogu predstavljati dane u godini

Pre nekoliko hiljada godina, arheološko nalazište poznato kao Gobekli Tepe bilo je dom kompleksa struktura nalik hramovima. Smešten u sadašnjoj južnoj Turskoj, lokacija je poznata po svojim stubovima ukrašenim složenim rezbarijama koji i danas stoje.

Sada, istraživač se zalaže za novo tumačenje jednog od tih stubova: isklesani kamen bi mogao biti rani kalendar — i mogao bi da označava kometu koja je udarila u Zemlju pre otprilike 13.000 godina, kaže Martin Svitman, inženjer na Univerzitetu u Edinburgu, piše u nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu  Time and Mind.

„Izgleda da su stanovnici Gobekli Tepea bili pažljivi posmatrači neba, što je i očekivano s obzirom da je njihov svet bio razoren udarom komete“, kaže Svitman u saopštenju sa univerziteta.

Stub o kome je reč ima niz pravougaonika i simbola u obliku slova V. Prema studiji, ovi simboli mogu biti deo najstarijeg poznatog lunisolarnog kalendara, koji je nekada pratio vreme koristeći kretanje sunca i meseca.

Svitman je  već neko vreme proučavao oznake u Gobekli Tepeu, ali nije razmišljao o tome da simboli u obliku slova V mogu predstavljati mesečeve cikluse dok mu neko to nije predložio putem e-pošte.

„Nisam to ranije primetio“, kaže on za New York Times. „Uvek sam se pitao šta bi ovi simboli V mogli da znače.”

Stub ima 365 simbola u obliku slova V, uključujući jedan „poseban“ V „koji visi oko vrata zveri nalik ptici za koju se smatralo da predstavlja sazvežđe letnjeg solsticija u to vreme“, navodi se u saopštenju. Ako svaki V predstavlja jedan dan, stub bi mogao biti kalendar koji sadrži 12 lunarnih meseci plus 11 dodatnih dana.

Kako Svitmen kaže za Tajms, rezbarije sugerišu da su „drevni ljudi mogli da zabeleže svoja zapažanja sunca, meseca i sazvežđa u obliku solarnog kalendara, kreiranog da prati vreme i obeležava smenu godišnjih doba“.

Istraživač takođe misli da bi urezivanje kalendara moglo da obeleži kometu koja je možda udarila u Zemlju oko 10.850 pre nove ere. Međutim, postojanje udara komete je godinama bilo predmet intenzivne debate među naučnicima, a Svitmen je bio glavni sudionik u prethodnim istraživačkim naporima, vezanim za ovo.

Svitmen misli da je kometa udarila u Zemlju i gurnula je u „ledeno doba od 1.200 godina koje je dovelo do izumiranja mnogih velikih životinja, uključujući mamute, stepske bizone i druge velike pleistocenske sisare“, izveštava Rebeka Rosman iz NPR –a.

Ove promene su možda „pokrenule civilizaciju pokretanjem nove religije i motivisanjem razvoja poljoprivrede da se izbori sa hladnom klimom“, kaže Svitmen u izjavi. „Možda su njihovi pokušaji da zabeleže ono što su videli prvi koraci ka razvoju pisanja milenijumima kasnije.

Mr. D. Tovarišić