Godine 146. pre Hrista, grad Korint je izgoreo. Lucije Mumije Ahaik, državnik Rimske republike i konzul te godine, poveo je vojsku do gradskih vrata i pokorio Grke. Odneo je baklju u grad, i uništivši ga otkrio je nešto čudesno – Korintsku bronzu. Do danas ostaje misterija kakav je to materijal otkriven i kako se izrađuje.

Korint je bio izuzetno bogat, moćna i uspešna gradska država koja je kontrolisala kopneni most koji povezuje tadašnju severnu i južnu Grčku. Korinćani su imali ogromne rezerve plemenitih metala, zlata, srebra i bronze. I dok je plamen progutao grad, ovi metali su se topili na velikoj vrućini.

Rečeno je da su ovi metali tekli u tečnim lokvama iz magacina, skupljajući se po podovima i vratima srušenih zgrada. I, kada se požar završio i Rimljani su pokupili tinjajuće ostatke velikog Korinta, našli su nešto lepo usred pustoši.

Svoje otkriće su nazvali po gradu koji su upravo uništili, gradu koji ga je stvorio. Nazvali su ga Korintska bronza.

Izgubljena savršena legura

Rečeno je da korintska bronza sija usred ruševina, legura bronze koja nije potamnila, koja je zadržala svoj sjaj. Rimljani su sakupili šta su mogli i prionuli na posao repliciranja ovog novog sjajnog metala.

Rečeno je da legura sjajno sija, više nalik zlatu ili srebru nego zatamnjenoj bronzi. I Plutarh i Ciceron su komentarisali lepotu novog metala, kako on neće biti uništen, već je zadržao svoju savršenu površinu i sjajno sijao.

Takođe znamo da su Rimljani bili uspešni u repliciranju ove legure, a korintska bronza je postala prilično poznata širom Rimske republike i kasnije u Carstvu. Ali, do danas nije opstao nijedan primerak korintske bronze, a savremeni napori da se ona ponovo stvori su naišli na neuspeh.

Ovo je neočekivano: većina „izgubljenih“ tajni drevnih ljudi potiče iz bronzanog doba, ako ne i ranije, izgubljenih u kolapsu bronzanog doba oko 12. veka pre nove ere, ili u ranijoj praistoriji. Korintska bronza je otkrivena hiljadu godina kasnije od ovoga u gvozdenom dobu, a što se istorijskih zapisa tiče, mi smo ovde na mnogo čvršćem terenu.

Ovo ne znači da je korintska bronza jedina misterija iz ovog vremena. Orihalkum je bio još jedna legura koju su napravili Rimljani i raniji Grci, ali primerci rimskog orihalkuma su preživeli, a misterija orihalkuma je da ni Rimljani nisu znali šta je on prvobitno bio i za šta je služio.

Silfijum, rimski dodatak ishrani i afrodizijak, bio je uobičajena biljka, takođe izgubljena u modernoj nauci, za koju se pretpostavljalo da je izumrla. Ali biljke venu i trunu, ni izbliza nisu izdržljive kao metali, a usred svih artefakata velikog Rimskog carstva očekivali bismo da će preživeti bar jedan primerak korintske bronze. Međutim, nema ni jednog sačuvanog.

Neki sugerišu da je korintska bronza jednostavna mešavina zlata, srebra i bronze kakvu danas možemo da napravimo i da su priče o njenom čudesnom sjaju bile prenaduvane, preterivanja od strane istoričara i govornika tog vremena, zagrejanih za ovu temu. Neki sugerišu da je cela priča o njegovom stvaranju fikcija: svakako ima pravu mešavinu melodrame i fantazije.

Korint je uvek imao reputaciju po kvalitetu svoje bronze. Možda je „korintska bronza“ jednostavno bronza iz Korinta, koju je istorija spojila sa prenaduvanim pričama o uveličavanju Rimljana.

Takođe se sugeriše da su korintska bronza, ili bar pokušaji da se ona ponovo stvori, možda podstakli alhemičare srednjovekovne Evrope u njihovim pokušajima da pretvore manje metale u zlato. Na kraju krajeva, ako je verovati Plutarhu, to je već učinjeno sa ovim čudesnim, sjajnim materijalom.

Ali, možda postoji način da se pregledaju nepouzdani zapisi i ponovo pronađe ovo čudo iz gvozdenog doba. Moderno razmišljanje je da korintska bronza može biti povezana sa „crnim bakrom“ koji je toliko bio cenjen u drevnom Egiptu. Imamo egipatske statue za koje mislimo da uključuju umetnute delove od crnog bakra, za koje se analizira da su metal koji nije sličan smrtonosnoj, ali veoma cenjenoj arseničnoj bronzi kasnijeg bronzanog doba.

Klasični tekstovi pominju „Hepatizon“, pocrneli oblik bronze koji bi mogao biti Korintski metal. Ili nam možda prava korintska bronza gleda pravo u lice s nekog artefakta? I da li je sve što je napisano tačno, ili možda nije uopšte ni postojalo, za sada ostaje misterija.

Mr. D. Tovarišić