Izraelski arheolog Jonatan Adler iznosi zapanjujuću tvrdnju da su se uobičajeni jevrejski običaji pojavili samo vek ili nešto malo pre Isusa. Ako se teorija pokaže tačnom, onda je judaizam stariji brat hrišćanstva i mlađi rođak religijama antičke Grčke i Rima.

To je baba i deda islama i hrišćanstva i jedna od najstarijih preživelih religija na svetu, a po nekim podacima datira skoro 4.000 godina unazad. Ovo je već dugo uobičajen pogled na judaizam. Ali sada izraelski arheolog Jonatan Adler osporava te vekovne pretpostavke.

Na osnovu 15 godina proučavanja tekstualnih i arheoloških dokaza, Jonatan Adler sa Univerziteta Ariel, na Zapadnoj obali, zaklјučuje da obični Judejci nisu dosledno slavili Pashu, svetili subotu ili praktikovali druge tradicionalne oblike jevrejskih rituala sve do jednog veka pre rođenja Isusa. Ako se njegova teorija pokaže tačnom, onda je judaizam, u najbolјem slučaju, starija sestra hrišćanstva i mlađi rođak religijama antičke Grčke i Rima.

Adler izlaže svoj slučaj u knjizi Poreklo Judaizma (The Origins of Judaism), novoj knjizi koja je u novembru objavljena u izdanju Jejl Univerziteta. On tvrdi da standardne jevrejske prakse, od ritualnog kupanja do izbegavanja reprezentativnih slika lјudi i životinja, nisu ušle u široku upotrebu sve do oko 100.god. p.n.e.

Taj datum je nekih 900 godina nakon što su se Izraelci naselili u Jerusalimu, koji je postao centar regiona kasnije poznatog kao Judeja. Takođe je prošlo nekoliko vekova nakon što većina naučnika veruje da su judejski pisari u Jerusalimu sastavili knjige hebrejske Biblije — dokumenta koji se dugo smatrao osnovom judaizma. Prema Adleru, iako su neki Judejci možda znali za pravila i zabrane religije, to „ne znači da ih je neko nužno sprovodio u delo“.

Adler je ispitao artefakte iz desetina iskopina na Levantu, kao i drevne tekstove, uključujući Bibliju, da bi utvrdio kako su se ljudi ponašali u vekovima pre nego što su Rimljani uništili Jerusalim 70.god. nove ere. Nјegova analiza je dobila početne pohvale od nekih bliskoistočnih arheologa i naučnika koji su ispitivali argumente iznete u knjizi. „On pravi dobar slučaj kojeg svakako vredi ozbiljno razmotriti“, kaže Džodi Magnes, arheolog sa Univerziteta Severne Karoline u Čapel Hilu sa velikim iskustvom u iskopavanjima u Izraelu. Harald Samjuel, stručnjak za klasični hebrejski sa Univerziteta Oksford u Engleskoj, kaže: „Adlerov rad je apsolutno temeljan.“

Nova otkrića dovode u pitanje konvencionalnu istoriju koja pretpostavlјa da su jevrejski običaji evoluirali u istoj eri kada je napisana hebrejska Biblija — stav za koji Samjuel tvrdi da će biti teško promenjeni. Oni će takođe verovatno pokrenuti šira pitanja o tome šta čini judaizam i religiju uopšteno.

Ritualne kupke, čaše od krede i klesane slike

Hebrejska Biblija sadrži niz odredbi potrebnih za održavanje ritualne čistoće, koja je na kraju poprimila oblik kupanja u karakterističnim bazenima poznatim kao mikve. Kao što Isusov učenik Marko kaže u biblijskoj knjizi istog imena, Jevreji po povratku sa pijace „ne jedu ako se ne operu“. U prošlom veku, bageri su identifikovali najmanje 700 ovih malih kupatila rasutih širom drevne Judeje. Prema Adleru, velika većina bazena datira iz prvog veka p.n.e. i prvog veka n.e.

Na osnovu sveobuhvatne analize ranije otkrivenih posuda, arheolog napominje da je otprilike u isto vreme počela i upotreba krčaga, činija i čaša za čuvanje hrane i pića. Za razliku od keramičke grnčarije, smatralo se da je kreda nepropusna za duhovne nečistoće i postala je veoma omilјena u mnogim judejskim domaćinstvima u prvom veku p.n.e. Porozni i prašnjavi materijal je teži za proizvodnju od keramike, a ranije ga nisu koristili Judejci ili drugi narodi u regionu.

Čini se da je i strogi tabu na urezane slike, izražen u drugoj biblijskoj zapovesti, tek u kasnijem periodu. Novčići napravlјeni u Judeji tokom četvrtog veka pre nove ere, kada je ta provincija bila deo Persijskog carstva, a zatim nakon što je Aleksandar Veliki osvojio region oko 331. p.n.e. često uklјučuju i imena judejskih zvaničnika i slike orlova, bradatih muškaraca, krilatih lavova, pa čak i stranih božanstava, što sugeriše da su ih Judejci naširoko koristili uprkos biblijskoj zabrani.

Ova zabrana se nije striktno pridržavala čak ni u senci Brda hrama, istaknutog judejskog svetilišta na jerusalimskoj akropoli. Tokom nedavnog iskopavanja južno od lokacije, izraelski arheolozi su otkrili mnoštvo artefakata sa sličnim stvarima, uklјučujući sliku grčke boginje Atene i bokal uklesan sa likom egipatskog boga Besa; ovo drugo je napravlјeno od lokalne gline i stoga nije uvozno. Iako su ovi predmeti možda bili u vlasništvu nejudejaca, nalazi sugerišu da se barem neki stanovnici Jerusalima nisu pridržavali tabua urezanih slika.

Jevrejski sveti dani

Biblijski zakon takođe zabranjuje pripremanje hrane, jahanje i uzimanje vode, između ostalih aktivnosti, u subotu. „Ne znamo koliko je svetkovanje subote bilo rasprostranjeno tokom ranih biblijskih vremena, i kada je tačno svetkovanje subote zaživelo među drevnim Izraelcima“, kaže Rifat Sonsino, teolog sa Bostonskog koledža. Adler kaže da nije našao „nikakav dokaz koji prethodi drugom veku p.n.e., što sugeriše da obični lјudi nisu smatrali da su bilo kakve aktivnosti tog dana zabranjivane.”

Adler citira odlomke u biblijskim knjigama da potkrepi svoju tvrdnju: U Nehemiji, na primer, titularni narator se žali na Judeje koji očigledno ignorišu ograničenja verskih vođa u vezi sa subotom. „Mase“, kaže Adler, „nisu poslušale njihov poziv.“ On dodaje: „Ako bi neko želeo da tvrdi da je stanovništvo znalo za bilo kakvu vrstu zabrana subote, teret dokaza leži čvrsto na njegovim plećima da pokaže da je to bio slučaj.“

Isto važi i za važne jevrejske praznike kao što je Pasha, koja obeležava bekstvo drevnih Izraelaca iz egipatskog ropstva kako je opisano u Bibliji. Adler kaže da u nebiblijskim judejskim i stranim tekstovima ima malo znakova da se ovaj događaj naširoko slavio — ako je uopšte — među običnim lјudima pre drugog veka p.n.e. To se očigledno dramatično promenilo do Isusovog vremena, kada je Pasha opisana u hrišćanskim jevanđelјima i drugim savremenim tekstovima kao dobro utvrđen praznik koji je privukao hilјade hodočasnika u Jerusalim.

Još jedan veliki jevrejski praznik je Šabat nad subotom, sveti dan posta i molitve koji je postao poznat kao Dan pomirenja ili Jom Kipur. Prema hrišćanskim jevanđelјima, kaže Adler, komemoracija „izgleda da je bila univerzalna“ među Judecjima u vreme Isusa. Ali arheolog nije pronašao ranije tekstove koji pominju široko rasprostranjeno obeležavanje ovog praznika. Isto se pokazalo istinitim i za Praznik senica, ili Sukot, koji podseća na sklonište Izraelaca u pustinji nakon njihovog bekstva iz Egipta.

Čak i legendarna menora sa sedam grana izgleda datira mnogo nakon što je napisana hebrejska Biblija. „Pre sredine prvog veka pre nove ere, nije pronađen nijedan primerak prikazanog u judejskoj (ili izraelskoj) umetnosti“, primećuje Adler. U međuvremenu, prema arheološkim zapisima, sinagoge se pojavlјuju u značajnom broju tek u prvom veku nove ere.

Adlerovo proučavanje navika u ishrani, zasnovano na analizi životinjskih ostataka, sugeriše da su Judejci izbegavali da jedu svinjetinu i ribu kojima je nedostajala lјuska u vekovima neposredno pre Isusovog rođenja. Čini se da je ovo u skladu sa biblijskim zabranama, ali prisustvo razbacanih kostiju svinja i soma ukazuje da takva ograničenja nisu imala univerzalnu podršku. Adler kaže da bi ovi tabui na hranu mogli prethoditi biblijskim zabranama i biti povezani sa nereligijskim pitanjima. On ističe da svinje zahtevaju vodu i druge resurse koji ih čine zahtevnijim domaćim životinjama od ovaca ili koza.

Hasmonejska izgradnja nacije

Pre sredine drugog veka pre nove ere, Adler veruje da su Judejci bili vođeni „kulturnim normama i tradicijama nasleđenim iz gvozdenog doba“ — to jest, vekovima neposredno nakon što su Izraelci stigli u Jerusalim. Poštovanje božanstva Jahvea je očigledno bilo deo ove tradicije, a postoje nagoveštaji praksi koje su kasnije postale uobičajene, kao što je pashalni obrok na ostrvu Elefantin u južnom Egiptu 419. godine p.n.e.

Po Adlerovom mišlјenju, uspon onoga što je danas uobičajena jevrejska praksa poklopio se sa nezavisnošću Judeje od helenističke kontrole. Domaća dinastija Hasmoneja, formirana oko 140. pre nove ere, počela je da izdaje novčiće bez životinjskih i lјudskih slika. Kako arheolog tvrdi, tokom ove ere Judejci su se bolјe upoznali sa svetim pismom i počeli su da se pridržavaju njegovih spiskova pravila iz dana u dan dok su se distancirali od svojih bivših gospodara.

U to vreme, piše Adler, Judejci su već bili „duboko usađeni u svet kojim dominira helenistička kultura“ — milјe klasičnog učenja, zabave i visokorazvijenog panteona božanstava koji govori grčki. On tvrdi da bi se judaizam stoga mogao posmatrati kao izranjajući iz „retorte helenizma“, a ne iz šatora Avraama ili Mojsija. Ta pojava, dodaje Adler, „bila je katalizator za postavlјanje toka većeg dela svetske istorije u poslednjih 2 000 godina — a verovatno i za vekove, ako ne i milenijume, koji dolaze“.

Gad Barnea, stručnjak za Bibliju sa izraelskog univerziteta u Haifi, spekuliše da je „najverovatniji pokretač“ procesa koji je doveo do kodifikacije Tore bila izgradnja Aleksandrijske biblioteke u trećem veku pre nove ere — institucije koja je širila učenje i privukla judejske učenjake. Otprilike u to isto vreme, hebrejska Biblija je po prvi put prevedena na grčki, što ju je učinilo dostupnom strancima, kao i Judejcima koji su govorili grčki i aramejski, a ne hebrejski. Barnea, međutim, tvrdi da je široko rasprostranjeno judejsko usvajanje specifičnih verskih praksi došlo tek pod relativnom autonomijom vladavine Hasmoneja.

Barnea Adlerovu knjigu naziva „važnom“ i slaže se da pre ere Hasmoneja nije bilo „ni trunke svesti“ o „bilo kakvom stepenu poznavanja“ hebrejske Biblije. Ali Majkl Langloa, biblijski stručnjak sa Univerziteta u Strazburu u Francuskoj, koji još nije ispitao Adlerovo istraživanje, kaže da je judaizam postojao „vekovima pre uobičajene ere“, iako u drugačijem obliku od današnjeg judaizma. On datira nastanak judaizma pre vavilonskog razaranja Jerusalima 586. p.n.e. Vera se, dodaje, „polagano razvijala tokom vekova da bi izrodila različite oblike, uklјučujući rabinski judaizam“.

Konrad Šmid, drugi stručnjak za Bibliju sa Univerziteta u Cirihu u Švajcarskoj, slaže se da je „pre helenističkog perioda“ poznavanje svetog teksta „verovatno bilo ograničeno na male krugove pisaca sa središtem u Jerusalimu“. On spekuliše da su pravila hebrejske Biblije mogla biti zamišlјena ne kao zakoni, već kao „dokument koji prikazuje idealnu zajednicu“. On, međutim, nije siguran da li je tekst ostao nejasan većini Judejaca sve do drugog veka p.n.e.

Drugi stručnjaci se slažu. „Ja bih tvrdio da postoje prethodni oblici judaizma“ koji su postojali pre Hasmonejskih vremena, kaže Jonatan Stokl, biblijski autoritet na Univerzitetu Lajden u Holandiji. Stokl smatra da su Adlerova otkrića „značajna“, ali sugeriše da su Judejci mogli biti Jevreji čak i ako nisu tačno sledili smernice iznete u hebrejskoj Bibliji.

Da li će naučnici prihvatiti Adlerovu smelu tezu zavisiće delimično od toga kako definišu pojam religije. Semjuel sumnja da će se mnogi akademici suprotstaviti ideji da je široko rasprostranjeno usvajanje biblijskih zakona došlo mnogo kasnije nego što se mislilo. „Ne vidim da bi ovaj stav, iako mi je očigledan, mogao da tvrdi da bude većinska pozicija u bliskoj budućnosti“, kaže on. „Pretpostavlјam da je tradicionalna slika previše uticajna.“

Mr. D. Tovarišić