Deadman’s Island se nalazi na obali Engleske, ali posetiocima je zabranjeno da tamo kroče.

Poznato je kao Deadman’s Island (Ostrvo mrtvaca). Ali jezivo i zlokobno ime nije ni blizu da odaje pravdu ovom ukletom i tragičnom komadu zemlje na engleskoj obali.

Samo 60 kilometara od Londona, ovo nenaseljeno mesto, bogato sablasnom istorijom, dom je ljudskih ostataka iz prošlih vekova, mračno svedočanstvo o njegovoj prethodnoj upotrebi kao mesto sahrane za osuđenike koji su stradali od zaraznih bolesti na “zatvorskim brodovima” pre više od dva veka.

Ovo jezivo blatnjavo mesto nalazi se na ušću Svalea, odmah pored reke Midvej, okrenuto prema Kvinborou na ostrvu Šepi, Kent. Međutim, ulazak na ostrvo je zabranjen, iako je to više zbog toga što je to mesto za razmnožavanje i gnežđenje ptica.

Na ostrvu nema tragova ljudskog stanovanja, osim vidljivih skeletnih ostataka i drvenih kovčega koji su nekada bili zakopani 2 metra, ali sada vidljivi zbog erozije obale. Kako navodi BBC, zemljište je u vlasništvu Natural England-a i zauzimaju ga dva pojedinačna zakupca.

Naučno, ostrvo je značajno. Priznato je na globalnom nivou prema Ramsarskoj konvenciji i označeno je kao mesto od posebnog naučnog interesa. U 2017. godini, retka prilika da se upusti u ovo zaboravljeno mesto je pružena BBC-jevom Inside Out timu.

Prisećajući se jedinstvenog iskustva, voditeljka Natali Grejem podelila je svoja razmišljanja za The Sun: „Ono što sam tamo videla ostaće sa mnom zauvek. Ovo je zaista čudan prizor. Pretpostavljam da ne može biti nigde na zemlji kao što je ovo.“, prenosi Vels Online.

Režiser Sem Sapl je primetio: “To je kao da ste na setu horor filma. Izgleda tako nadrealno, kao da ga je dizajnirao umetnički studio. Svuda su otvoreni kovčezi i kosti.”

Jezivo mesto oko ivice ostrva steklo je nadimak „Zaliv kovčega“, ozloglašeno po svojim raštrkanim otvorenim kovčezima i ljudskim ostacima.

Lokalna predaja obiluje jezivim pričama o ostrvu, uključujući legende o demonskim psima sa krvavocrvenim očima koji proždiru glave pokopanih, ambijentom koji stvara trnce u kičmi, i „ostrvo koje zauzimaju isključivo mrtvi“. Jedan meštanin je ispričao BBC-iju u dokumentarcu da je čuo priče o „čudovištima koja su se hranila mozgovima ljudi koje bi uhvatili”, dok je drugi iz Kvinboroa tvrdio da je noću čuo „zavijanje” sa ostrva.

Ipak, istinita priča iza Deadman’s Islanda je tragedija. U 18. i 19. veku, zatvorenici su bili zatvoreni u „zatvorskim grupama“, plutajućim zatvorima, u blizini ostrva Šepi.

Jedan takav brod nosio je zloslutno ime Retribution (Ormazda).

Ovi zatvorenici, neki od deset godina i osuđeni za manje prekršaje kao što je džeparenje, bili su predodređeni za deportaciju u Australiju. Međutim, oni koji su suviše bolesni za teško putovanje proveli bi svoje poslednje dane na ovim brodovima, usidreni uz obalu, podlegavši smrti u vlažnim utrobama trupa.

Britanci su bili šokirani kada su saznali da su bolesti koje su harale na brodovima osuđenika dovele do zapanjujućeg broja mrtvih, što je otkriveno u jezivom dokumentarcu BBC-ija. Pokojni pomorski istoričar profesor Erik Grou detaljno je opisao sumornu stvarnost: „Mnogi zločini su imali smrtnu kaznu, ali kao način da budemo humani, a takođe i da se naseljavaju kolonije, odlučeno je da bi bilo dobro transportovati osuđenike. Ali ako bi se otkrilo da se ljudi ne bi smatrali dovoljno zdravim da krenu na putovanje u Australiju, bili su ostavljeni.”

On je dalje otkrio strašne uslove: „Glavni problem je zaista bio što ste imali mnogo muškaraca zajedno, ili mnogo dečaka zajedno, i stoga, ako bi se pojavila epidemija, onda bi se ona proširila, a to je bilo posebno važno početkom 1830-ih., kada je Retribution bio ovde, jer je bila epidemija kolere.”

U pokušaju da zaustave širenje bolesti, pokojnici su sahranjeni u neobeleženim kovčezima na Deadmanovom ostrvu, koji su sada izloženi tokom oseke, bez traga identiteta zatvorenika. Stručnjaci se suočavaju sa zastrašujućim izazovom u očuvanju ovih ostataka, dok nemilosrdno more erodira ostrvo, uklanjajući kosti.

U bizarnom preokretu, dodatni slični ljudski ostaci otkriveni su u Četamu, izvestio je Kent Live.

Posmrtni ostaci su od brojnih francuskih zatvorenika zatočenih tokom Napoleonovih ratova, koji su posthumno položeni u obližnje močvare. Njihovi ostaci su kasnije otkriveni usled erozije, a zatim ekshumirani i ponovo pokopani na ostrvu Svete Marije.

Kada je ovo zemljište bilo potrebno za preuređenje, oni su premešteni u crkvu Svetog Đorđa u Četam Maritajm. G. Sapl je izjavio: „Postoje spomen obeležja drugim zatvorenicima koji su umrli na brodovima, kao što je onaj u Četamu, u Kentu, ali ovi ljudi na Ostrvu mrtvaca nemaju ništa.”

D. Tovarišić