Zvanična fizika proglašava etar kao medijum za širenje svetlosti, ali u poslednje vreme naučnici dokazuju da je etar supstrat iz kojeg se formiraju sve čestice, a da je svetlost poremećeni etar koji se širi. Eterično polje je nelokalno polјe koje sadrži sve informacije u Univerzumu i čiji tok uzrokuje ono što se naziva protokom vremena. Nikoli Tesli su ove činjenice bile poznate još pre 120 godina. Ali, ideja o postojanju etra ne počinje od Tesle, Saznajte od koga i koji su najnoviji dokazi onoga što je Tesla znao pre više od jednog veka i time pobio Ajnštajnovu teoriju relativnosti.

Šta je “etar”? Pa, to je jednostavno: etar (takođe napisan kao eter) je „materijal koji ispunjava oblast univerzuma zemaljske sfere“ ili je barem tako bilo prema drevnoj nauci.

Etar je takođe bio poznat kao „peti element“ ili kvintesencija, a koncept etra je korišćen u više teorija koje su naučnici postulirali da objasne prirodne fenomene kao što su gravitacija i svetlost. Poreklo ideje o etru se može pratiti još od antičke Grčke.

Prema grčkoj mitologiji, smatralo se da je etar „čista suština“ koju su bogovi udisali, a koja je ispunila prostor na nebu gde su živeli. Bio je to nebeski oblik vazduha koji je stvoren samo na nebesima, smrtnici udišu kiseonik, a bogovi udišu etar.

Mitološka personifikacija Etra je sin Erebusa, oličenje tame, i Niks, personifikacija noći.

5. element

Platon je opisao etar kao „najprozračniju vrstu [vazduha] koja se naziva imenom etar“ u svom delu Timej. Iako se Platon poziva na koncept etra kada opisuje vazduh, on je čvrsto verovao u klasični sistem četiri elementa.

Klasični sistem od četiri elementa je nešto što je svima poznato; to je verovanje da su četiri elementa od kojih je sve sastavljeno Zemlja, Vatra, Vazduh i Voda. Ovo naizgled ne bi ostavilo prostora za eter, ali ovo je samo početak komplikacija.

Sledeći filozof koji je pisao o etru, ili petom elementu, bio je Aristotel, Platonov učenik. U Aristotelovoj knjizi Na nebesima, on objašnjava kako se znalo da se četiri klasična elementa menjaju.

Etar, ili kako ga je Aristotel nazvao, prvi element pronađen na nebu i nebeskom carstvu, bio je različit od četiri elementa. Etar nije bio ni suv ni mokar, nije bio ni vruć ni hladan. Etar nije mogao da ima „promenu kvaliteta ili promenu kvantiteta“, ali je mogao da se menja kružno.

Aristotel je u svojoj knjizi opisao kako su nebo i nebeske sfere napravljene od etra i sadrže zvezde i planete. Ovo verovanje da se ove eterske sfere kreću u kružnom kretanju je ono što je navelo Aristotela da objasni zašto je prirodna orbita zvezda i planeta u kružnom obliku.

Ovde je zaista počela cela stvar petog elementa. Međutim, vredi napomenuti da Aristotel nikada nije nazvao ovaj peti element etrom.

Kvintesencija, gravitacija i svetlost

Tokom srednjeg veka, alhemičari su ovaj peti element nazivali Kvintesencijom. Verovalo se da je kvintesencija skoro identična onome od čega su nebeska tela bila sastavljena, baš kao etar kako su ga opisali stari Grci.

Alhemičari su izvestili da jedva da postoji neka kvintesencija koja se može naći u zemaljskoj sferi, što ima smisla jer su kvintesencija ili etar bili nebeski element. Zbog oskudnog nivoa etra na Zemlji, planeta bi mogla biti pod uticajem onoga što se dešavalo unutar nebeskih tela.

Kvintesencija je postala neverovatno popularna među medicinskim alhemičarima širom Evrope. Medicinski alhemičari su pokušali da odvoje i izoluju ovaj etar u pokušaju da ga dodaju lekovima, tonicima i eliksirima.

Pošto je kvintesencija bila „čista i nebeskog kvaliteta“, verovalo se da ako smrtnik konzumira nešto od ovog čistog elementa, to može da ih izleči od bilo kakvih povreda ili bolesti. Drevni alhemičari su pokušavali da sakupe etar destilacijom alkohola više puta pre nego što su destilovani alkohol dodali lekovima koji su propisani bolesnicima.

Kako je fizika počela da se dalje razvija u 18. veku, razvijeni su modeli nazvani „teorije etra“ u nastojanju da se objasni postojanje gravitacionih i elektromagnetnih sila. Etar u fizici se veoma razlikovao od ideje o etru koju su predlagali stari Grci.

To za njih nije bio nebeski element; to je bio element potreban za postojanje gravitacije ili kretanja svetlosti. Etar je viđen kao medijum kroz koji svetlosni talasi putuju kroz svemir. Ovaj koncept je nazvan svetlosni etar, i sve do 1887. bio je istaknuto objašnjenje kako svetlost može da putuje kroz vakuum.

Između aprila i jula 1887.god. američki fizičari Albert Majklson i Edvard Morli izveli su eksperimente za merenje relativnog kretanja Zemlje i svetlosnog etra. Eksperiment koji su ljudi izveli „uporedio je brzinu svetlosti u okomitim pravcima u pokušaju da otkrije relativno kretanje materije kroz svetlosni etar“.

Rezultat Majklson-Morlijevog eksperimenta bio je negativan. Naučnici nisu bili u stanju da otkriju/pronađu/zabeleže bilo kakvu značajnu razliku između „brzine svetlosti u pravcu kretanja kroz pretpostavljeni etar i brzine pod pravim uglom“.

Rezultat Majklson-Morlijevog eksperimenta smatra se prvim primerom dokaza protiv teorija etra u fizici. Takođe, ovaj eksperiment je doveo do istraživanja koje je rezultiralo konceptom specijalne relativnosti koji je kreirao Albert Ajnštajn.

Specijalna teorija relativnosti je naučna teorija o odnosu između prostora i vremena. Ajnštajnova teorija specijalne relativnosti zasnivala se na dve glavne ideje:

Prvo: zakoni fizike su identični u svim referentnim okvirima, bez ubrzanja.

Drugo: brzina svetlosti u vakuumu je ista za sve posmatrače, bez obzira na kretanje izvora svetlosti ili posmatrača.

Teorija relativnosti je razvijena zato što je Ajnštajn želeo da shvati zašto su trenutne jednačine elektromagnetizma u direktnoj suprotnosti sa Njutnovom mehanikom, a nulti rezultat Majklson-Morlijevog eksperimenta nije uspeo da otkrije kretanje Zemlje naspram svetlosnog etra. Danas se pokazalo da je Ajnštajnova teorija specijalne relativnosti najtačniji model kretanja kada su i kvantni i gravitacioni efekti zanemarljivi ili beznačajni.

Ove dve ideje koje je Ajnštajn postulirao u ovoj teoriji dovele su do jedne od njegovih najpoznatijih jednačina, E = mc², koja izračunava brzinu svetlosti u vakuumu. Eksperiment Majklson-Morli i dalji razvoj drugih fizičara i Ajnštajna zvanično su opovrgli koncept luminifernog etra, i on se više ne smatra stvarnim elementom ili silom koja utiče na svetlost ili gravitaciju.

Novija istraživanja i dokazi

U 2024. godini smo. Većina fizičara i entuzijasta popularnih nauka bi vam sa arogantnom sigurnošću rekla: „etar ne postoji“. Evo šta se može naći na nekim sajtovima koji služe za proširenje znanja: „U fizici se etar smatrao supstancom koja ispunjava prostor.“ ili „Iako je sasvim jasno da fizici više nije potreban koncept etra, reč i ideja su sada upotreblјene u herojskoj fantaziji. Etar se stoga često opisuje kao medijum za prenos magije.“ Ali, da li je zaista tako?

„Sva uočlјiva materija proizilazi iz primarne supstance, ili propustlјivosti izvan koncepcije, ispunjavajući sav prostor, Akašu ili svetleći etar, na koji deluje Prana ili stvaralačka sila života, pozivajući na postojanje, u beskrajnim ciklusima, sve stvari i sve pojave.“ – izjavio je Nikola Tesla 1907. godine pod naslovom „Najveće čovekovo otkriće”.

Prema Tesli, materija bi bila sastavlјena od etra koji bi poprimio zgusnuti oblik. Prana, energija dobro poznata okultnim naukama, koja cirkuliše preko čakri, bi kovitlala etar formirajući takozvane vrtloge ili virove.

Ova koncepcija je takođe jedan od temelja teorije Nasima Haramejna, koji objašnjava da je sve vrtlog: čestica, crna rupa, naše fizičko telo, itd. Sve je u univerzumu organizovano na isti način prema “zakonu metrike” (važi i za beskonačno malo i za beskonačno veliko). Prema Haramejnu, ova „metrika“ je novo rešenje Ajnštajnovih jednačina polja koje uključuje obrtni moment i Koriolisove efekte. Uprkos njegovim tvrdnjama, glavni fizičari ignorišu Haramejnov rad jer je to za njih pseudonauka bez dokazane podrške, a mali broj naučnika se uopšte trudi da odgovori na Haramejnove tvrdnje.

Svetlost kao poremećaj svetlosnog etra bi stoga bila samo posebna vrsta etarskog vrtloga. Sve ostale čestice bi takođe bile vrtlozi etra, formirani od ove iste supstance, koji imaju različita svojstva (masa, naelektrisanje, spin, talasna dužina itd.) u zavisnosti od toga kako se kreću.

Osim toga, znamo da je moguće transformisati energiju u materiju (i obrnuto) i dobiti čestice iz sudara drugih čestica u akceleratoru čestica. Pošto se protoni mogu formirati u sudaru između elektrona ili fotona, to ukazuje da postoji samo jedna vrsta supstance koja ima različite oblike. Suprotno onome što se često objašnjava, stvaranje čestica u akceleratoru ne dolazi iz činjenice da su izvučene iz vakuuma, već samo od izazivanja vrtloga etra!

Ovde imamo elegantniju teoriju od modela koji se nazivaju teorije struna, koji pretpostavlјaju da će čestice biti vrste vibracija malih struna u prostoru od najmanje 10 dimenzija, ali nikada nisu dozvolјavale bilo kakvo predviđanje, suprotno teoriji Nasima Haramejna. što omogućava da se da najbolјe teorijsko predviđanje mase protona.To je čak omogućilo da se precizira ova masa koja je tada bila loše izmerena i da se iziđe bez postojanja tamne materije i tamne energije.

Eter je nelokalno polјe informacija. To znači da svaka čestica vakuuma sadrži (ili pristupa) svim informacijama Univerzuma. Isto važi i za čestice nastale od etra, zbog čega možemo reći da je sve povezano u Univerzumu i da ta veza ne važi samo za upletene čestice.

Dakle, čestice materije su etar koje se kovitlaju pod dejstvom toka Prane.

Nestanak etra u fizici

Onaj koji je definitivno odbacio ovu ideju bio je Ajnštajn sa svojom teorijom specijalne relativnosti, koji je 1905. godine rekao da po njemu nema potrebe za etrom, ali je onda preispitao svoju poziciju nakon što je razvio opštu relativnost.

Eksperimenti Majklson-Morli su pokazali da je brzina svetlosti konstantna, bez obzira na smer kretanja Zemlјe. Time je potvrđena Ajnštajnova hipoteza o principu relativnosti u specijalnoj teoriji relativnosti, koja objašnjava da je svako kretanje relativno i da je nemoguće definisati apsolutnu mirnoću. Ali ako bismo mogli da izmerimo kretanje u odnosu na etar, ovaj princip bi se pokazao netačnim.

Ali može li se, prema ovom principu i vrsti eksperimenata poput Majklson-Morlijevih, zaista zaklјučiti da eter ne postoji?

Etar ipak postoji

Godine 1913. francuski fizičar Žorž Sanjak je izveo rotirajuću verziju svog eksperimenta u težnji da dokaže postojanje etra. Rezultati Sanjakovog efekta, kako je kasnije eksperiment nazvan, danas se koriste u savremenim tehnologijama, posebno navigacije satelita. Godine 1925, Majklson i Gejl su takav eksperiment izveli u težnji da odrede brzinu rotacije Zemlјe. Time se pokazalo da je brzina svetlosti različita u smeru rotacije i u suprotnom smeru rotacije, čime se dokazuje postojanje etra.

Godine 1986. u časopisu Nature pojavio se članak E.V. Silvertuta „Eksperimentalno otkrivanje etra“, koji govori o merenjima talasnih dužina svetlosti i dokazu postojanja etra. Eksperiment je finansirala komanda vazdušnih snaga SAD.a, Rimski centar za razvoj vazduha, Grifis AFB i Agencija za napredne istraživačke projekte. Ovaj eksperiment je ekvivalentan eksperimentu Majklson-Morlijevog sprovedenom sa većom preciznošću, kako bi se izmerilo relativno kretanje u odnosu na eter zahvalјujući optičkim snopovima. Zaklјučak autora je da etar postoji.

Međutim, naknadno su sprovedene dalјe analize tumačenja ove vrste eksperimenata, što je pokazalo da oni ne omogućavaju razlikovanje rezultata specijalne relativnosti sa rezultatima Lorencove teorije etra. Ova vrsta eksperimenta predstavlјa isti problem kao i želјa da se odredi šta je prava linija svetlosnog zraka koji prati geodetsku krivu, ili želјa da se otkrije da li je objekat pravi pomoću linije koja se savija prema obliku objekta.

Ali, da bi se pokazalo postojanje etra, možda ne bi trebalo da se meri prostorno kretanje u odnosu na ovo polјe. Rečeno je da je Ajnštajn bio u suprotnosti sa postojanjem etra, ali se kasnije predomislio i rekao je 1920. nešto zaista fundamentalno što se tada nije čulo i što nedostaje u nedavnim studijama:

„Rezimirajući, možemo reći: prema opštoj teoriji relativnosti, prostor je obdaren fizičkim svojstvima; u ovom smislu, dakle, postoji etar. Prema opštoj teoriji relativnosti, prostor bez etra je nezamisliv, jer ne samo da bi širenje svetlosti u njemu bilo nemoguće, već ne bi ni postojala mogućnost postojanja prostorno-vremenskih udalјenosti u fizičkom smislu. Međutim, ovaj etar ne sme biti zamišlјen kao svojstvo koje karakteriše značajne medije, to jest, da se sastoji od delova koji se mogu pratiti u vremenu: nanje ga se ne sme primeniti pojam kretanja.“ (AlbertAjnštajn, 1920)

Majkelsonovi eksperimenti su stoga kompatibilni sa pojmom etra pod uslovom da mu se daju prava svojstva.

Indikacije postojanja etra

Godine 1984. ruski naučnik dr Petar Petrovič Garjajev je stavio uzorak DNK u kristal kvarca i bombardovao ga mekim laserom da bi posmatrao zračenje koje se ponovo emituje iz DNK. Otkrio je da DNK apsorbuje zračenje i skladišti ga, kao da je crna rupa (vorteks). Uopšteno se smatra da se svetlost ne može skladištiti i da uvek putuje velikom brzinom. Ali Garajev je dobio još jedno veliko iznenađenje.

Nakon što je završio svoja zapažanja, ostavio je po strani komad kvarca koji sadrži DNK. Tada je video da je svetlost nastavila da se vrti u istom prostoru u kome je bila i ranije, kao da je tamo još uvek bio duh DNK!

Sve se dešava kao da postoji energetski dvojnik koji ima isti oblik kao molekul DNK i koji je, kao i materijalna DNK, sposoban da okreće svetlost. Znamo da ova DNK sama po sebi nije sačinjena od elektromagnetne energije (niti od materije očigledno) i stoga je druga vrsta energije.

Zatim je koristio tečni azot (na -196°C) da bi proizveo intenzivnu hladnoću i prouzrokovao da molekul “duha” izgubi koherentnost. Ali posle 8 minuta zračenje se ponovo vratilo. Fantomska DNK je opstajala na ovoj lokaciji do 30 dana nakon eksperimenata uprkos raznim hlađenjima tečnim azotom.

Ovaj eksperiment je reprodukovao i njegove rezultate potvrdio R. Pecora 1990. godine. Ipak, većina biologa još uvek nije svesna i nastavlјa da govori samo o materijalnom molekulu DNK i da se ne bavi njegovim dvostrukim energetskim ili neverovatnim svojstvima apsorbovanja svetlosti. Međutim, sve informacije koje (pogrešno) treba da budu sadržane u DNK su pre u zračenju koje je ona sposobna da uskladišti i emituje.

Današnji genetičari kao da ne znaju ništa o svemu tome. Poput hemičara, oni stoga prave grešku što se nikada ne brinu o vibracionom i eteričnom aspektu DNK. Zbog toga ne razumeju kako se informacije o organizmima čuvaju i prenose da bi se razvijali i funkcionisali, i zašto ne uspevaju da predvide ili izleče mnoge bolesti za koje kažu da su genetika za koje bi pronašli dotični gen.

DNK može da apsorbuje zračenje, skladišti ga, a zatim ponovo emituje modifikovanu informaciju, stvarajući DNK fantoma koji nastavlјa da emituje zaroblјeno zračenje u vakuumu.

Holografski mozak

Pokazalo se na razne načine da se može misliti bez materijalnog mozga. Kada je u pitanju funkcionisanje u vezi sa fizičkim telom (osim tokom snova i posle smrti ili tokom privremenih smrtnih iskustava), to bi bio eterični mozak koji bi preuzeo njegovu funkciju.

Naime, postoji stanje koje se zove hidrocefalus, koji uzrokuje da deo mozga bude zamenjen cerebrospinalnom tečnošću. Neurolog, Džon Lorber, proučavao je ovu bolest u veoma teškim slučajevima kada je nekim osobama do 95% mozga zamenjeno ovom tečnošću.

CIA je 2003. godine deklasifikovala dokument američke vojske iz 1983. godine, „Iskustvo kapije“, koja posebno objašnjava da:

• Mozak ne proizvodi svest
• Mozak i telo su holografske tvorevine svesti
• Vreme i prostor su iluzije
• Svest postoji van vremena
• Jedina realnost je svest koja sadrži informaciju
• Apsolut se nalazi u svakoj tački univerzuma i sadrži sve informacije o celini

Eterični dvojnik

Svaka naša ćelija sadrži našu DNK, i ona može da uhvati primlјeno elektromagnetno zračenje, modifikuje ga i zatim rasprši.

Činjenica da smo sastavlјeni od nekoliko tela, od kojih je najgušće naše fizičko telo, poznata je različitim duhovnostima milenijumima. Često se govori o 7 tela, od kojih je fizičko telo najgušće, praćeno njegovom tačnom kopijom koja ga obavija i proteže se nekoliko centimetara oko njega, što se naziva eteričnim dvojnikom.

„Svaka čvrsta, tečna ili gasovita čestica fizičkog tela je okružena eteričnim omotačem, tačnom reprodukcijom gustog oblika. To je vozilo PraneiliVitalnosti. To je blisko povezano sa fizičkim zdravlјem pojedinca.“ (A.E. Pauel, Eterički dvojnik, 1927.god.)

Medicina treba da se bavi eteričnim dvojnikom i upravo je to klјuč terapije talasima koje je primenjivao Tesla, ali koje je moderna zapadna medicina potpuno odbacila jer je mnogo isplativije prodavati veoma skupe molekule zvane lekovi.

Ovo bi posebno objasnilo priče o fantomskim udovima: nakon amputacije mnogi lјudi i dalјe osećaju da im ud nedostaje, ponekad mogu da dožive bol ili svrab na mestu amputiranog ekstremiteta.

Eter i tamna energija

Analizom širenja Univerzuma naučnici su otkrili da se ono, umesto da se usporava pod dejstvom gravitacije, vremenom povećava. Kao da misteriozni efekat gura galaksije jednu od druge. Da ne bi doveli u pitanje teoriju gravitacije, oni su tada izmislili koncept tamne energije. Ovo je nepoznate prirode, sve što znamo je da ima antigravitacioni efekat na materiju.

Zanimlјivo, dok većina tvrdi da etar ne postoji, skoro svi se slažu da je vakuum ispunjen nelokalnim, energetskim polјem informacija. Dakle, ako se suočite sa braniocem zvanične nauke u pogledu neke misli, smatraće vas ludakom ili neznalicom kada govorite o etru, ali ćete se smatrati naučnikom ako umesto toga kažete „kvantni vakuum“. A, radi se o istoj stvari.

Alhemijska transmutacija

Alhemija govori o četiri elementa: zemlјi, vodi, vazduhu i vatri. To nisu elementi u smislu hemije, već ustvari četiri agregatna stanja: čvrsto, tečno, gasovito i plazma. Peti element, kvintesencija, tako odgovara etru, to je osnovno stanje materije iz kojeg se drugi formiraju na različitim gustinama. Pod kvintesencijom se u modernoj nauci podrazumevaju Teslina skalarna polja, koja se menjaju u prostoru i vremenu, ali zadržavaju isti antigravitacijski efekat, tako da se u kosmološkim epohama u kojima prevladava tamna energija govori o inflaciji (naduvavanju) svemira.

Bilo bi moguće modifikovati vrtlog etra tako da se menja iz jednog elementa u drugi bez potrebe za nuklearnom reakcijom. Francuski naučnik i alhemičar Patrik Burenštajnas objašnjava da je napravio flašu od antimona i da, u zavisnosti od toga ko pokuša da je podigne, izgleda manje ili više teška.

Alhemija je modifikacija vrtloga koji čine materiju, ne samo koristeći hemijske reakcije komponenti već i kroz svest (direktno ili preko duhova materije).

Kretanje u etru

Spomenuti su eksperimentima u pokušajima da se izmere kretanja u odnosu na etar. Prema Ajnštajnu, kretanje menja tok vremena. Ali ne bi li protok vremena uvek bio pomeranje u odnosu na nešto? Ponovo je Ajnštajn taj koji odgovara: tok vremena je kretanje u odnosu na etar.

Greška koja je napravlјena dovodeći do raznih eksperimentalnih i teorijskih dokaza nepostojanja etra bila je jednostavno razmišlјanje da bismo nanje mogli primeniti određena svojstva koja on nema. Etar je kao tečnost, ali ne i fluid sastavlјen od neke vrste čestica koje se nalaze u našem prostor-vremenu. Etar ispunjava sav naš prostor, ali nije negde u svemiru, jer kretanje u odnosu na etar nije prostorno već vremensko.

Svetlosni eter u fizici označava medijum koji ispunjava ceo Univerzum i koji služi kao oslonac za elektromagnetne talase. Eksperimenti su pokušali da izmere kretanje u odnosu na etar. Ali ova vrsta eksperimenta ne omogućava da se zaklјuči jedan ili drugi način: to je kao pokušaj da se pokaže da je nešto pravo korišćenjem lenjira koji se savija da bi usvojio oblik objekta.

Etar je realnost, ali da bi se to priznalo moraju mu se dati prava svojstva. To je energetsko holografsko polјe koje sadrži nelokalne informacije. Etar (ili vakuum) ne smemo posmatrati kao polјe u odnosu na koje možemo da se krećemo prostorno. Ustvari, kretanje u odnosu na etar bi bilo samo vremensko. Sam tok vremena bi bio kretanje u odnosu na etar.

Videli smo da o postojanju etra svedoče i fantomska DNK, holografski koncept mozga i naš eterični dvojnik. Etar je supstanca od koje su napravlјene sve čestice materije i svetlost i u našoj stvarnosti, a to su različiti oblici etarskih vrtloga koji se drže u stabilnom stanju stalnim tokom energije zvanim Prana. Na koji način je naš, a svetski, Nikola Tesla tako davno došao do takve spoznaje zauvek će ostati tajna, kao i nedvojbena superiorost u odnosu na sve naučnike sveta svih vremena.

Mr. D. Tovarišić

(Uskoro: Kompletno objašnjena Teslina teorija etra i besplatne energije)