Američki predsednik Tomas Džeferson preuzeo je na sebe da svede Bibliju na samo one odlomke koji su samo za njega imali smisla. * Zašto je otac američke nacije bio inspirisan da prekraja ovaj klasični i, prema mnogim lјudima u svetu, sveti tekst?

Svi imamo svoje omilјene inspirativne izreke. Neke popularne su „budi iskren prema sebi“, „neproživljeni život nije vredan živlјenja“ i „marširaj uz ritam sopstvenog bubnja“. S vremena na vreme, svako od nas pronađe citat ili izreku koja kao da nam govori direktno, podseća nas na naše krajnje cilјeve i pojašnjava naše prioritete. Mnogi hrišćani preuzimaju svoje omilјene izreke od Isusa, kao što su „čini drugima ono što želiš da čine tebi“ (Jevanđelje po Luki 6:31) i „neka među vama prvi baci kamen“ (Jevanđelje po Jovanu 8:7).

Ima drugih koji prihvataju osnovna načela hrišćanske vere, ali odbacuju određene biblijske odlomke koji se ne uklapaju u njihov pogled na svet. Mnogim savremenim posetiocima crkve brzo postane neprijatno zbog reči: „Žene, budite pokorne svojim muževima“ (Kološanima 3:18 ). Pored toga, neki se ne slažu sa navodnim implikacijama određenih biblijskih događaja. Na primer, katolici bukvalnije shvataju reči Tajne večere nego pravoslavni ili protestanti. Nasuprot tome, protestanti i pravoslavni često tumače starozavetne spise bukvalnije od katolika, zbog čega je i nastao naziv ortodoksni (pravoverni) za našu veroispovest.

Međutim, većina lјudi se slaže da je Isus bio fascinantna istorijska ličnost. Čak i neki nehrišćani kažu da su Isusova učenja izuzetno proniclјiva. Mnogi koji se osećaju razdragano i konfliktno u vezi sa Biblijom povremeno su želeli da je prođu kroz trajni marker, brišući nezgodne stihove koji im mogu izgledati zastareli, nedosledni ili potpuno pogrešni.

Ono što je manje poznato jeste da se jedan od volјenih očeva, osnivača Sjedinjenih Država zaista prepustio takvoj katarzi. Uvaženi pisac Deklaracije o nezavisnosti, koji je pomogao u stvaranju nove nacije, takođe se okušao u uređivanju Biblije.

Tomas Džeferson (Šedvel, 13.april 1743. —Šarlotsvil, 4.jul 1826.) bio je jedan od osnivača SAD, glavni autor Deklaracije o nezavisnosti (1776) i treći Predsednik SAD-a (1801—1809). Početkom Američke revolucije služio je u kontinentalnom kongresu predstavljajući državu Virdžoniju, a nakon toga služi kao njen ratni guverner (1779—1781). Nakon što je rat okončan sredinom 1784. godine Džeferson je marta 1785. postao diplomata u Parizu. Bio je prvi američki Državni sekretar (1790—1793) pod vođstvom tadašnjeg Predsednika Džordža Vašingtona. Sa bliskim prijateljem Džejmsom Medisonom osnovao je demokratsko-republikansku stranku, te iz Vašingtonovog kabineta kasnije dao ostavku. Godine 1796. izabran je za Potpredsednika SAD-a nakon što je izgubio predsedničku trku od Džona Adamsa. U onome što je sam nazvao Revolucijom 1800. godine, Džeferson je izabran za Predsednika Sjedinjenih Država, te je zaslužan za kupovinu velikog dela teritorije današnje države Lujzijane od Francuske (1803), a takođe je poslao i ekspediciju Luisa i Klarka (1804.—1806.) da istraže teritoriju novog zapada. Njegov drugi predsednički mandat uglavnom su označile nevolje. 1807. godine, Predsednik Džeferson je u Zakon stavio član o zabrani uvoza robova u Sjedinjene Države, iako je is am imao više stotina njih. Iako se u naučnim istraživanjima i školskim udžbenicima Džeferson i danas smatra jednim od najvećih američkih predsednika, od druge polovine 20. veka mnogi istoričari su ga kritikovali upravo zbog pitanja ropstva. Džeferson je bio poliglota, koji je tečno govorio pet jezika i bio zainteresovan za područje nauke, izuma, arhitekture, religije i filozofije, što ga je dovelo do osnivanja Univerziteta u Virdžiniji nakon što mu je istekao drugi predsednički mandat.

Džeferson i religija

Za one koji znaju mnogo o Tomasu Džefersonu, ideja da je želeo svoju verziju Biblije ne bi trebalo da bude iznenađujuća. On se protivio ideji organizovane religije koja diktira šta lјudi treba, a šta ne, i verovao je da je vera veoma lična stvar. Džeferson je napisao da stvar religije „leži isklјučivo između čoveka i njegovog Boga“. U stvari, ideja o razdvajanju crkve i države ne potiče iz ustava (kako mnogi pogrešno misle) već pre iz pisma koje je Džeferson napisao Komitetu Konektikata Baptističkog udruženja Danburi. Jasno je da su mu njegove ideje o individualističkoj prirodi religije bile važne.

Povrh svega, Džeferson je bio veoma skeptičan prema izveštajima o Isusu napisanim u jevanđelјima. On je tvrdio da su oni koji su zapisali priču o Isusu na papiru potpuno nekvalifikovani da to urade – Džeferson ih je smatrao „nepismenim“ i „neznalicama“. On takođe insinuira da je usmeno predanje iz koje potiče Jevanđelјe bilo manjkavo. Mogućnost loših sećanja, teških nesporazuma i pogrešnih tumačenja poljuljalo je njegovo poverenje u ove izvore. Džeferson je smatrao da su evanđelisti (pisci jevanđelјa) izmislili čuda povezana sa Isusom da bi se uskladili sa njihovom pogrešnom idejom da je on sin Božiji.

Uprkos svom skepticizmu, Džeferson se divio Isusu. Osim čuda i drugih stvari koje je smatrao besmislicama, Džeferson je smatrao da je Isus vredan proučavanja – ili, tačnije, njegova filozofija je vredna proučavanja. Iako nije verovao u validnost čuda, Džeferson je našao prosvetlјenje u Isusovim rečima. Čak ga je svrstao u red najcenjenijih grčkih klasičnih filozofa. Više od toga, Džeferson je rekao da je Isusov sistem morala zapravo „savršeniji“ od bilo kog drugog antičkog filozofa.

S obzirom na njegovo poštovanje (barem nekih) Isusovih učenja i prezir prema tome kako su ih jevanđelisti zabeležili, možete zamisliti kako je Džeferson žudeo da svede spise na ono što je smatrao da je zaista valјano i relevantno. I počev od zime 1816.god. konačno je to učinio.

Džefersonova Biblija

Naučnici nazivaju Džefersonovu Bibliju posao isecanja i leplјenja. To je bukvalno ono što je. Džeferson je zapravo isekao stihove koji su mu se svideli iz nekoliko primeraka Biblije i zalepio ih u praznu knjigu. Dakle, on zapravo nije prepisao Bibliju – ali je jeste restrukturirao i napisao sadržaj za svoju knjigu.

Nakon povlačenja iz javnog života, Džeferson je još malo radio na svojoj bibliji. Dodao je odgovarajuće biblijske stihove na tri druga jezika (grčki, latinski i francuski) pored prevoda na engleski koji je prvobitno koristio. U njegovoj konačnoj verziji, svaka stranica je imala dve kolone. Na levoj strani je u prvu kolonu stavio grčki, a u sledeću odgovarajuću latinski. Na desnoj strani je naveo francusku i englesku verziju.

Ukupno, 990 stihova je ušlo u završni rez. Stihovi koje je odabrao uglavnom potiču iz Jevanđelјa po Mateju i Luki. Ono što je on zapravo smatrao vrednim čitanja i „pravim“ su događaji poput Besede na gori, određenih parabola (kao što su one o dobrom pastiru, svadbenoj gozbi i 10 talanata, između ostalih) kao i molitva Gospodnja.

Kao što smo spomenuli, čuda su potpuno odsutna u Džefersonovoj bibliji. Ovo uklјučuje priče o Isusu koji je vodu pretvarao u vino, iscelјivao bolesne, vaskrsao Lazara iz mrtvih i mnoštvo drugih. Ne pominju se ni ona što većina lјudi smatra najznačajnijim čudima – rođenje od device i vaskrsenje. Tajna večera je delimično prikazana, ali Džeferson preskače deo o Evharistiji. Ova čuda i događaji su u osnovi hrišćanskog verovanja da je Isus, u stvari, bio sin Božiji. Upravo zbog toga ih je Džeferson preskočio. Za razliku od pisaca Jevanđelјa, Džeferson nije verovao u Isusovo božanstvo. Mislio je da je vera u Isusovo božanstvo ono što je pomutilo izveštaje jevanđelista.

To što se fokusirao na Isusove reči, a ne na njegova čuda, ne znači da Džefersonova biblija nema narativnu strukturu. Ona priča priču o Isusu. Međutim, pošto je on samo sekao i lepio, Džeferson je ponekad morao da vadi učenje iz njegovog neposrednog konteksta. Sve u svemu, priča o Isusu sigurno nosi manje udarca, kao što biste očekivali kada se izostavi rođenje od device i dramatično vaskrsenje. Ostale su misli jednog proniclјivog filozofa, koje zasenjuju detalјe njegovog života – efekat koji je Džeferson bez sumnje nameravao.

Nasleđe Džefersonove Biblije

Vredi napomenuti da je originalno ime koje je Džeferson pozajmio svojoj knjizi bilo „Filozofija Isusa iz Nazareta“. To se dobro uklapalo u njegovu ideju da na Isusa treba gledati kao na druge antičke filozofe. Nakon što je ponovo pogledao delo u penziji (kada je dodao prevode na druge jezike), prepravio je naslov u „Život i moral Isusa iz Nazareta“.

Kada je Džeferson zalepio svoju Bibliju, nije očekivao da će revolucionisati hrišćanstvo i organizovanu religiju ili čak steći sledbenike. Naprotiv, Biblija je bila njegov privatni projekat koji – osim što je to spomenuo u nekoliko pisama prijatelјima – nije objavio. Iako jedna teorija kaže da je nameravao da je napiše za obrazovanje Indijanaca, on je u svojim pismima naveo da ju je napisao za sebe.

Bez obzira na publiku kojoj je namenjen, Džefersonov rad nije objavlјen mnogo decenija nakon njegove smrti. Konačno, 1895. godine, bibliotekar Smitsonijana po imenu Sajrus Adler naleteo je na isečene Biblije i Džefersonovo delo u opskurnoj privatnoj kolekciji. Adlerovo otkriće kupio je Kongres i stavio ga u Nacionalni muzej Sjedinjenih Država u Vašingtonu, DC. Kongres je prvi put objavio kopije Džefersonove biblije 1904. Od tada se knjiga uobičajeno koristila kao poklon za članove koji su nedavno položili zakletvu u kongresu. Originalno delo je javno vlasništvo i stoga nije zaštićeno autorskim pravima, tako da ga danas možete pronaći u mnogim knjižarama i bibliotekama, kao i na mreži. Ponekad se svrstava u istoriju i naizmenično pod religiju. Međutim, i sam Džeferson bi verovatno bio razočaran što se delo ne nalazi često pod filozofijom.

Osim što je zamišlјen kao filozofski tekst, Biblija je pružila neki koristan uvid u um Tomasa Džefersona. Nјegov lični život i uverenja oduvek su fascinirali istoričare. Neki naučnici čak sugerišu da on možda nije objavio svoju Bibliju jer je bio zabrinut zbog reakcije javnosti na svoje neortodoksne verske stavove.

Mr. D. Tovarišić