Neke stvari nisu uvek onakve kako izgledaju, a ponekad odgovor na misteriju može biti pravo iznenađenje. Đavolјi vadičepovi u zemlјi Sijuksa u Nebraski, dugački 4,5 metra i stari oko 15 do 30 miliona godina, dugo su smatrani naučnom zagonetkom koju je bilo nemoguće rešiti. Ko je isklesao ove izuzetne spirale sa preciznošću koju bi samo matematička formula mogla da izrazi?

Tipičan Đavolјi vadičep, napravljen od kvarca, sastoji se od dva dela – zavrtnja i masivnog „korena“,  ponekad velikog okruglog oblika poput svinjske glave, koji se grana od donjeg kraja spirale. Unutar oko 800 kvadratnih kilometara u Nebraski, postoje milioni ovih zanimljivih objekata,  otkrivenih da se vide tako što su „ispušteni“ iz formacije peščara.

Spirale su otkrivene 1894. godine kada je ekspedicija tražila fosile u Bedlends of Vajoming u Stenovitim planinama Nebraske. Prvog dana izlaska na teren pronašli su neke velike fosile vadičepa koji su lokalno poznati kao Đavolјi vadičep. Kao akademski paleontolog, profesor Barbur im je dao latinsko ime „Demonelik“.

Naučnici su se susreli sa istinskom misterijom i bili su primorani da priznaju da ne znaju poreklo ili kreatore ovih misterioznih spirala. Nažalost, kao što to često biva, zbog nedostatka objašnjenja za čudne spirale, ubrzo su označene kao delo đavola.

Ljudi su se pitali kako je spiralni stub visine 4,5 metra, neki i više od toga, matematički formiran kao i svaki obični vadičep od kvarcnog kamena, mogao nastati bez intervencije moćnih sila. Zbog toga su sujeverni ljudi mislili da ove čudne spirale moraju biti delo nekih zlih prevaranta, ili čak samog Đavola.

Očigledno, sa popularne tačke gledišta, neka natprirodna sila morala je biti odgovorna za fenomen o kome je reč, a koji je bolјe informisanim lјudima poznat kao „fosil“. Spirale su fosili – u to nema sumnje – ali ako se odbaci teorija đavolske intervencije, šta ili ko bi mogao stajati iza stvaranja Đavolјeg vadičepa?

Neki naučnici su spekulisali da su u pitanju okamenjene vinove loze, ali ko je čuo za lozu koja se penje u matematičkoj spirali? Drugi su sugerisali da su tvorci fosilni crvi ogromne veličine – najgenijalnija, pa čak i verodostojna ideja.

U regionu za koji se zna da je ranije bilo naselјeno mnogim ogromnim vrstama gmizavaca, od kojih su neki bili dužine 27 metara, čiji se ostaci danas iskopavaju iz stena, naučnici su se zapitali zašto ne bi bilo i izuzetno velikih crva.

Kasnije istraživanje je otkrilo nešto prilično zapanjujuće, a opet vrlo logično. Nepoznati tvorac Đavolјeg vadičepa bio je praistorijski dabar po imenu Paleokastor! Životinja je živela u severnoameričkim pustinjama tokom kasnog oligocenskog perioda. Paleokastor je napravio jame i tunele u obliku vadičepa. Progrizao je zemlјu umesto drveta.

Životinje su napravile vertikalna udublјenja u obliku vadičepa sa bočnim komorama za gnežđenje i drugim odelјcima koji su se koristili kao nužnici ili za odvod vode. Nakon napuštanja, korenje drveća izraslo je u šuplјinama u obliku spirale i kasnije se fosilizovalo.

Fosili vadičepa se još uvek mogu videti u Nacionalnom spomeniku fosilnih ležišta ahata na reci Niobrara u severozapadnoj Nebraski.

Mr. D. Tovarišić