Hrišćanska istorija je prepuna relikvija. Kosti svetaca, odeća, čak i cela tela čuvaju se na počasnim mestima u velikim katedralama Evrope i širom sveta. Pored Svetog Grala, verovatno najtraženije je Sveto koplje, za koje se vezuje veliki broj spekulacija i mesta za koja se tvrdi da je koplje originalno.

Od svih artefakata i moštiju svetaca najcenjenije i najsvetije su one koje se vezuju za samog Hrista. A od njih, najtraženiji od svih, možda samo jednak Svetom gralu, je Sveto Longinovo koplјe.

Ova legendarna relikvija je koplјe koje je probolo bok Isusa Hrista na raspeću. Spominje se samo u Jevanđelјu po Jovanu, ubodeno je u Isusa kako bi se pokazalo da je već umro, nakon čega bi njegovo telo bilo skinuto sa krsta i pokopano prema jevrejskim zakonima.

Nazvano po svetom Longinu, rimskom vojniku koji je probo Hrista da bi pokazao da je mrtav, Sveto koplјe ima mnogo imena. Zove se još iKoplјe sudbine ili Sveto koplјe. Navodno je koplјe kroz istoriju sačuvano u raznim velikim hrišćanskim crkvama, sve do današnjih dana.I,postoje najmanje četiri aktuelna drevna vrha koplјa za koje se tvrdi da potiču od Longinusovog koplјa. Koje je od njih pravo Sveto Koplјe? Da li je neko od njih zaista koplјe kojim je proboden Isus ili se pravo koplje nalazi na nekom petom sakrivenom mestu?

Šta je Longinovo koplјe?

Prema Jevanđelјu po Jovanu, rimski vojnici koji su čuvali tri krsta na raspeću nameravali su da slome Isusove noge na krstu. Ovo možda zvuči varvarski, ali bi bila milost jer bi mu lomlјenje nogu ubrzalo smrt i okončalo njegovu patnju, pa je jasno da su Rimlјani u tom trenutku mislili da je Isus još uvek živ.

Međutim, jevrejski običaj je zahtevao da Isus bude skinut i pokopan u subotu (pre subotnjeg zalaska sunca) kako bi se izbegao bilo kakav fizički rad na jevrejsku subotu. Dok su o tome razgovarali sa Rimlјanima, primetili su da je Isus već bio mrtav, te da nije bilo potrebno lomiti njegove kosti.

Da bi potvrdio da je Isus mrtav, rimski vojnik je zabio svoje koplјe u bok Isusa dok je bio prikovan na krstu. Masa krvi i vode potekla je iz rane, ali Isus nije napravio nikakav pokret i zvuk, potvrđujući da je mrtav. Zatim je skinut sa krsta.

Vojnik nije imenovan u Bibliji, ali širi biblijski apokrifi daju ime. U jevanđelјu po Nikodimu vojnik je opisan kao rimski centurion po imenu Longin. Međutim, najbolјe procene daju autorstvo ovog jevanđelјa negde oko 4. veka, mnogo kasnije od kanonskih jevanđelјa i, ako je ovaj naziv tačan, mora da je preživeo kroz neku drugu tradiciju koja je za nas sada izgublјena.

Šta se desilo sa Koplјem?

Biblija više nikada ne pominje koplјe i nije se smatralo važnim sve do dana rane Crkve. Kako je religija koju je Isus osnovao i zagovarao rasla, tako je rastao i apetit za pronalaženjem artefakata koji se pominju u Novom zavetu, pa je počela velika potraga za koplјem.

Danas postoje četiri glavna kandidata za Sveto koplјe, od kojih svako ima svoje konkurentno poreklo i svako od njih ima značajne praznine u svojoj istoriji. Zajednička crta svakog od njih jeste da postoje vekovi tišine između raspeća i prvog pojavlјivanja.

Glavni kandidat za pravo koplјe čuva se ispod ogromne kupole bazilike Svetog Petra u Rimu. Relikvija je ovde očigledno ista ona koju je opisao jedan hodočasnik u Jerusalimu 570. godine nove ere.On je izjavio da je video „venac od trnja kojim je naš Gospod ovenčan i koplјe kojim je bio pogođen“.

Nakon persijskog osvajanja Jerusalima 615. godine nove ere, ovo koplјe je očigledno bilo slomlјeno na dva dela, vrh i oštricu. Vrh je odnešen u Carigrad i kasnije je prodat Luju IX iz Francuske, preselivši se u Pariz. Odatle je nestao tokom Francuske revolucije.

Oštrica koplјa možda je takođe odnešena u Carigrad, ali opisi iz tog vremena ne prave uvek razliku između dva dela Svetog koplјa. Međutim, definitivno je postojao još jedan deo koplјa u Carigradu, kojeg su otuđili Turci Osmanlije kada su oplјačkali grad 1492. godine.Odatle je osmanski sultan ponudio papi Inoćentiju VIIIono što je očigledno bilo oštrica. Iako skeptično u pogledu njegove autentičnosti zbog ogromnih praznina u dokumentovanoj istoriji, koplјe je od tada ostalo tamo.

Drugi kandidati

U Carskoj riznici koja se nalazi u velikoj palati Hofburg u Beču u Austriji, takođe se može naći još jedno koplјe. Poreklo ovog koplјa je možda još problematičnije od onog u Rimu, ali se kroz istoriju pominjalo isto toliko puta.

U svojoj ranoj istoriji bilo je poznato kao Koplјe Konstantina Velikog, ili egipatskog vojskovođe iz 3. veka Svetog Morisa. Međutim, druge priče počele su da se vrte oko ovog koplјa od 10. veka, kada je došlo u posed svetih rimskih careva.

Henri IV je u godini svog krunisanja za cara tvrdio da je koplјe na vrhu imalo ekser koji je bio sa krsta na kojem je razapet Isus. Skoro 300 godina kasnije koplјe je ponovo nadograđeno i sada se tvrdilo da je napravlјeno i od eksera sa krsta i od samog Svetog koplјa.

Ovo očigledno ojačavanje akreditiva ovog koplјa nije jedini problem. Moderna rendgenska analiza metala zaklјučuje da i koplјe i ekser verovatno potiču iz 8. veka, što je mnogo prekasno da bi artefakt bio ono što se tvrdi.

Koplјe je takođe sačuvano u Vagaršapatu, jednom od glavnih i najstarijih gradova u Jermeniji. Opet, postoji ogromna praznina u istorijskim zapisima, a prva referenca na njega se pojavlјuje tek u 13. veku.Prema ovom izveštaju, Vagaršapatsko koplјe je u Jermeniju doneo apostol Tadej, jedan od dvanaest Isusovih učenika. Međutim, nijedan potkreplјujući dokaz iz bilo kog od ranijih izvora ne podržava ovaj izveštaj.

Poslednji kandidat za Longinovo koplјe počiva u gradu Antiohiji, na Bliskom istoku. Godine 1098, tokom opsade Antiohije u Prvom krstaškom ratu, monah po imenu Petar Vartolomej imao je viziju u kojoj mu je Sveti Andrej rekao da se Sveto koplјe nalazi zakopano u crkvi u gradu.

Nakon iskopavanja u crkvi, Petar je proizveo vrh koplјa za koji je tvrdio da je Longinovo koplјe. Ne postoji drugi izvor porekla za ovo koplјe, koje stoga ima najmanje potvrđenu tvrdnju da bude pravo Sveto koplјe.

Pronalaženje pravog koplјa

Može seuočiti da nijedno od navedenih vrhova koplјa nema dovolјno dokaza koji bi omogućili nepristrasnu potvrdu da je neko od njih zaista koplјe koje je probolo bok Isusa Hrista. Međutim, iako ovo može diskreditovati trenutne kandidate, to takođe nudi mogućnost daljepotrage.

Vrh koplјa izgublјen u Francuskoj revoluciji očigledno može pratiti svoje poreklo do višestrukih potvrda u Jerusalimu, što bi mu dalo sigurniju istoriju od njegovih rivala. I, izgublјeno je relativno nedavno u istoriji, pa se može pretpostaviti da je još uvek sakrivenona nekom prašnjavom tavanu zapečaćene kripte.

A veće sečivo, ako nije ono u Rimu, moglo bi biti na više mesta. Možda se još uvek nalazi u Konstantinopolјu ili je sačuvano među blagom sultana koji ga je navodno poklonio papi nakon što je oplјačkao grad. Ili, možda, uopšte nije napustilo Jerusalim.

Vatikan ne priznaje nijedno od sadašnjih kandidata za pravo Sveto koplјe. Ali, za one koji se nadaju da će ga jednog dana pronaći, bar postoji početna tačka u potrazi.

Mr. D. Tovarišić