Fudbal! Prelepa igra, mnogo važnija od života i smrti milionima ljudi širom sveta, utkana je u psihu ljudske rase. Međutim, poreklo fudbala pokazuje da put do njegove trenutne svetske dominacije nije bio lak. Štaviše, ishodi fudbalskih “bitki” često su završavali smrtnim slučajevima. O tome je ovde reč.

U stvari, bilo je čak i trenutaka kada je fudbal bio zabranjen. Da biste saznali razlog za zabranu srednjovekovnog fudbala, morate razumeti njegovo poreklo. Prilično je teško ući u trag nastanku fudbala, i moramo da prođemo kroz istoriju da bismo pronašli njegove tragove.

Igre koje su se temeljile na šutiranju lopte odigravale su se u mnogim zemljama tokom istorije. Najstarija igra o kojoj postoje dokumenti je cuju (lopta za udarac), koja se pominje tokom vojnih vežbi za vreme dinastije Čin u Kini (255—206. p. n. e.). Ostale pradavne igre bile su kemari u Japanu i harpastum u Starom Rimu.

U 9. veku, grupu mladića koji se igraju loptom posmatrao je i snimio velški monah po imenu Nenius. 300 godina kasnije, 1147. godine, u Normandiji je poveljom zabeležena uplata za „7 balona najveće dimenzije“, koja će se koristiti za igre „La Soule“, za koji nemamo prevod.

U ovom čuvenom meču, dve parohije su pozvale zajedničku parohijsku crkvu da bi dobili loptu. Lopta „la soule“ ​​se smatrala veoma tvrdom jer je napravljena od kože punjene senom ili drvetom.

U kasnom 9. veku, proslave pokladnog utorka u Londonu posmatrao je i snimio Vilijam Ficstefen. Primećeno je da je sva omladina grada učestvovala u igri loptom. Čak je svaki gradski radnik nosio svoju loptu, kao i učenici svake škole.

Srednjovekovni fudbal

Smatra se da su ovo bila osnovna pravila srednjovekovnog fudbala: igra sa loptom koja suprotstavlja jedno selo drugom selu, ili se na drugi način igra u zajednici, a osnovni cilj ili meta fudbalske utakmice je da ekipa osvoji loptu.

Nesreće tokom igre

U to vreme se nisu poštovala posebna pravila, a i to malo postavljenih pravila ako su se poštovala, onda su ta pravila verovatno često ignorisana u novonastalim sukobima. Čak je i broj igrača bio neograničen.

Iako postoje dokazi da je igrač mogao da koristi štapove i da je ruka takođe bila prihvatljiva da se koristi pri kretanju lopte ka njenom odredištu, šutiranje lopte nogom je bio sastavni aspekt igre. Ova takmičenja su često bila rizična i može se reći da su ličila na velike masovne tuče.

U Ulgamu u Nortamberlendu, organizovana je fudbalska utakmica 1280. godine koja je rezultirala smrtnim ishodom nakon što je jedan igrač bodežom ubo protivnika. Kasnije su se neki Kornišani prepustili igri la soule prateći kontinentalnu tradiciju i 1283. godine je čovek po imenu Rodžer bio udaren kamenom kuglom u glavu i ubijen.

Dalje, studenti sa Univerziteta Oksford učestvovali su u igri loptom 1303. godine, gde je jedan od studenata po imenu Adam pronađen mrtav. Navodno su ga irski studenti ubili dok je igrao srednjovekovni fudbal u Haj ulici prema Istgejtu.

Godine 1321. izdata je papska dispenzacija Vilijamu, kanoniku Skoldama, da ga kazni za nesreću koja se dogodila na utakmici. Vilijamov tim je jurnuo ka igraču dok je šutirao loptu tokom utakmice, a talas igrača se sukobio sa drugim timom. Vilijam je nosio skriveni bodež i zadobio je tešku ranu, zbog čega je muškarac preminuo u roku od šest dana.

Dispenzacija je odobrena zato što Vilijam de Spalding, koji je to zatražio od pape iz silne tuge zbog smrti svog prijatelja i straha od onoga što njegovi neprijatelji mogu reći, ne snosi odgovornost. Kako se mnogo incidenata dešavalo zbog igranja srednjovekovnog fudbala, smatralo se da je to opasno za učesnike igre.

Zabrana fudbala

Ništa od ovoga nije moglo umanjiti entuzijazam za ovaj sport, a kako je popularnost ove opasne igre počela da raste, vlasti su postale zabrinute zbog nebrojenih povreda i incidenata, kao i smrtnih slučajeva. Uz podršku kralja Edvarda II, lord-gradonačelnik Londona doneo je zabranu srednjovekovnih fudbalskih aktivnosti 1314. godine.

Edikt je glasio: „Zabranjujemo i zapovedamo u ime kralja, pod pretnjom zatvorske kazne, da se fudbalska utakmica koristi u budućnosti. Nakon njegovog vođstva, francuski kralj Filip VI je 1331. zabranio igru la soule.

Dalje, kralj Edvard III je 1363. godine zaustavio sve oblike igara u Engleskoj rekavši: „Naređujemo da pod kaznom zatvora zabranite svima takvo bacanje drva, gvožđa i kamena; fudbal, rukomet ili hokej; borbe petlova i trka ili druge slične beskorisne diverzije.”

Ovo je možda bio pokušaj Edvarda da skrene svoje seljake ka vojnički korisnijim zabavama, pošto će samo dve godine kasnije Edvard doneti Zakon o streljaštvu, koji je zabranjivao bilo kakvu zabavu koja bi ometala nedeljno vežbanje streljaštva Engleza. Izgleda da je kralj smatrao da bude od koristi to što narod mora da se baviš nečim zabavnim u slobodno vreme.

U sledećem veku, Francuskoj i Engleskoj pridružila se Škotska kada je kralj Džejms I izdao naredbu u kojoj je pisalo da „nijedan čovek neće igrati fudbal dok ne bude obučen“. Štaviše, poslednje odredbe sugerišu da plemstvo nije delilo nameru kralja da kriminalizuje fudbal.

Kada je u Engleskoj oko 1650. godine ukinuta zabrana igre loptom uvedene kraljevskim dekretom 1314. godine, igra se brzo širila po školama. Nekih određenih pravila nije bilo, osim što se nije smelo igrati rukama.

Igrači po školama su se delili u dva tabora:

• pristalice ragby running game (ragbija) gde se lopta mogla igrati rukom i
• pristalice dribling game (fudbala) gde se isključivo igralo nogom

Tokom 50-ih godina 19. veka brojni klubovi u državama s engleskim kao maternjim jezikom igrali su fudbal koji se razlikovao od jednog do drugog mesta. Neki su klubovi donosili sopstvena pravila, a najpoznatija su bila “ Šefildska fudbalska pravila” iz 1867.god., iako su prva pravila izmišljena u Kembridžu 1848. god., ali nisu bila usvojena.  Takođe, 1862.god., Džon Čarls Tring izneo je svoju vrstu pravila koja su imala uticaja u stvaranju prvih „fiksnih“ pravila.

Sva ova pravila su imala pozitivnu posledicu; stvaranje prvog fudbalskog saveza, dana 26. oktobra 1863.god. Prvo okupljanje saveza bilo je u Freemason’s Tavern u ulici Great Queen Street u Londonu. U Freemason’s Tavern, tokom pet susreta između oktobra i decembra, doneta su službena pravila koja su, s manjim izmenama, na snazi i danas. Na završnom sastanku, klub Blekhit povukao se iz saveza zbog izbacivanja dva pravila; prvo, u kojem je pisalo da je dopušteno igrati rukom bilo gde na terenu i drugo, u kojem je dozvoljeno udaranje po nogama.

Godine 1855. u Šefildu i Kembridžu osnovani su prvi engleski fudbalski klubovi. Povećanjem broja klubova nastala je potreba za organizovanom igrom. Pristalice dribling game prihvatile su 1863.god. pravila koja je za ovu igru napravio pomenuti Tring, rektor škole u Apingemu. Tek od osnivanja prvog fudbalskog saveza u Engleskoj 1863. godine može se govoriti o fudbalskoj igri u današnjem smislu.

Da li neko danas igra srednjovekovni fudbal?

Začudo, još uvek postoje mesta gde se igra srednjovekovna fudbalska utakmica u okviru proslave pokladnog utorka. U zamku Alnvik u Nortamberlendu, početak utakmice počinje spuštanjem lopte preko zidova zamka.

Dve suparničke engleske parohije, Sveti Pavle i Sveti Mihael, još uvek učestvuju u igri loptom u kojoj je pobednik pnaj koji prvi postigne dva gola. Osim toga, postoje i druge preživele igre srednjovekovnog fudbala koje uključuju Ešborn u Derbiširu, utakmicu Vatreni protiv ribara na plaži Saut Bej u Skarborou, zamak Korf u Dorsetu i Vorkington u Kambriji.

Srednjovekovna fudbalska igra i dalje postoji u Škotskoj, koja se igra oko Nove godine i Božića u Skoneu, Kirkvalu u Orkneju, Jedburgu i mnogim drugim mestima. Osim ovih, snažnu sličnost sa srednjovekovnim fudbalom u Evropi dele i neki drugi regioni van Evrope, kao što su Ki-o-rahi na Novom Zelandu, Kemari u Japanu, Cuju u Kini i Marn Grok u Australiji.

Ako pogledate u dugoročnu perspektivu, onda su napori da se zabrani srednjovekovni fudbal propali u Francuskoj, Škotskoj i Engleskoj. Trenutno je ovaj sport dobro poznat mnogim ljudima i izuzetno je organizovan, kodifikovan i ograničen na 11 članova tima.

Utvrđeno je da koren fudbalske igre zavisi od masovnog učešća igrača u opasnoj igri. Danas je igračima zabranjeno da nose bodeže, a lopta je ispunjena vazduhom, a ne senom, što je bolje da se sačuvaju noge.

Bilo je i savremenih pokušaja da se zabrani fudbal, ali je 1921. godine ženski fudbal zabranio FA u Engleskoj, navodeći da fudbalska igra nije prikladna za žene i da je ne treba podsticati. Nekoliko zemalja ukinulo je zabranu ženskog fudbala 1970-ih, što je dovelo do osnivanja novih timova u mnogim zemljama. Od 1970. do 1988. održano je 8 nezvaničnih svetskih prvenstava za žene, da bi tek 1991. godine bilo održano prvo zvanično svetsko prvenstvu u fudbalu za žene u Kini. Godine 2018. ova igra je postala profesionalna za žene.

Sve u svemu, može se reći da su ljudi više od 700 godina zabranjivali fudbalske utakmice, ali nikada to nisu uspeli da urade, i danas se smatra da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu.

ZANIMLJIVO:

Prva pravila su propisivala:

• Veličina igrališta je bila je utvrđena na 200 jardi x 100 jardi (182,88 m x 91,44 m) i razmak između stativa na na golu 7,96 jardi (7,28 m). Na golu nije postojala prečka.
• Ekipa se sastojala od 11 igrača.
• Svako igranje rukom i glavom bilo je zabranjeno, protivnik se mogao napadati samo ramenima i grudima.
• Posle svakog pogotka ekipe su menjale strane.
• Nešto kasnije dimenzije igrališta su smanjene na 140 x 70 jardi

Od tada pa do 1929. pravila su se usavršavala i proširivala novim odredbama.

Dopune pravila izvršena su ovim redom:

• 1864. je izvršena prva dopuna kojom su propisane fudbalske cipele.
• 1866. uvedeno je pravilo ofsajda. Ofsajd je bio kada igrač primi loptu na protivničkoj polovini, a ispred sebe nema najmanje tri igrača. Do te godine u ofsajdu je bio svaki igrač, koji je u momentu dodavanja bio ispred lopte što je uzeto iz ragbi pravila.
• 1867. uveden je konopac koji je spajao vrhove stativa, ispucavanje lopte ispred gola i zabrana postizanja gola direktno iz slobodnog udarca.
• 1870. uvedeno je igranje glavom,
• 1871. u ekipu je uveden golman, kojem je bilo dopušteno igranje rukom.
• 1873. uveden je korner. Korner se izvodio sa poprečne linije 15 metara levo ili desno udaljen od gola.
• 1874. za prekršaj pravila igre uvedeno je kažnjavanje slobodnim udarcem.
• 1875. određene su dimenzije gola širina 7,32 m i visina 2,44 m, sa obaveznim postavljanjem prečke.
• 1878. uvedena je pištaljka za sudiju za davanje znakova prilikom prekida igre.
• 1880. dimenzije igrališta su svedene na 110×53,33 jardi (100,58×51,48 m)
• 1881. određeno je vreme trajanje igre, prava i dužnosti sudije.
• 1884. uvedene su pomoćne sudije, ali su se kretale nešto dalje od igrališta.
• 1889. određena je veličina i masa lopte.
• 1891. na predlog Iraca uveden je kazneni udarac – jedanaesterac, obeležen kazneni prostor, golmanov prostor i mreža na golu. Od te godine pomoćne sudije sude kao linijske sudije.
• 1897. uvedeno je trajanje igre od 90 minuta
• 1905. zabranjeno je golmanu istrčavanje sa gol-linije pri izvođenju jedanaesterca.
• 1906. uveden je odmor u poluvremenu od 5 minuta.
• 1912. golmanu je zabranjeno igranje rukom van kaznenog prostora
• 1913. korner se izvodi sa ugla igrališta.
• 1924. uvedeno je pravilo da svi igrači prilikom izvođenja jedanaesterca moraju biti van kaznenog prostora udaljeni od lopte najmanje 9,15 m
• 1925. promenjeno je pravilo ofsajda i dopušteno da igrač u napadu na protivničkoj polovini igrališta, u momentu kada mu njegov saigrač dodaje loptu mora imati pred sobom najmanje dva igrača, od kojih jedan može biti golman.
• 1929. za grešku pri izvođenju ubacivanja lopte u igru umesto slobodnog udarca dosuđuje se novo ubacivanje u korist druge ekipe.
• 1970. uvedeno je pravilo žutog i crvenog kartona.

Od tada pa do danas uvođene su neznatne izmene osnovnih pravila.

Mr. D. Tovarišić