Misterija Atlantide i nakon 2.000 godina pobuđuje veliko interesovanje. Da li je zaista postojala, kako je pisao Platon, i ako jeste, gde se nalazila. Iz velikog interesovanja nastao je veliki broj teorija o njenom položaju, pa tako i ova koja tvrdi da ja bila na mestu današnjeg ostrva Santorini. U ovom tekstu analiziramo da li bi to mogla biti tačna lokacija Atlantide.

Atlantida je bila ostrvo o kome je pisao starogrčki filozof Platon u svojoj Kritiji i svom Timeju. Platon je pričao o narodu koji je nastanjivao ostrvo, koji je bio izuzetno tehnološki i intelektualno napredan, ali je moralno pao do te mere da je razbesneo bogove. Kao kaznu za njihov moralni pad, bogovi su uništili njih i njihovo ostrvo u jednom danu i jednoj noći.

Platon je tvrdio da su mu ovu priču preneli Egipćani i da je istinita. Međutim, lokacija Atlantide, i da li je ikada postojala, ostaje misterija. Kao i svaku drugu misteriju, mnogi ljudi žele da je reše. Stoga su mnogi istraživači, naučnici i misteriozni entuzijasti vekovima tražili Atlantidu. Neki su zaključili da je ostrvo Santorini vrlo verovatna lokacija za izgubljeno ostrvo Atlantida. Istini za volju, postoji mnogo sličnosti između Santorinija i Platonovog opisa Atlantide. Međutim, postoje i mnoge razlike.

Da li je Atlantida bila u Sredozemnom moru?

Većina istorijski predloženih lokacija nalazi se u Sredozemnom moru ili u blizini: ostrva kao što su Sardinija, Krit, Santorini (Tera), Sicilija, Kipar i Malta; gradovi na kopnu ili države kao što je Troja, Tartesos, i Tantalis (u provinciji Manisa, Turska); Izrael-Sinaj ili Kanan; i severozapadna Afrika, uključujući i Richat Structure u Mauritaniji.

Erupcija Tere na Santoriniju, datirana iz sedamnaestog ili šesnaestog veka pre Hrista, izazvala je veliki cunami za koji neki stručnjaci pretpostavljaju da je opustošio minojsku civilizaciju na obližnjem ostrvu Kritu, što je neke navelo da poveruju da je to možda bila katastrofa koja je inspirisala priču. Na području Crnog mora predložene su sledeće lokacije: Bosfor i Ancomah (legendarno mesto u blizini Trabzona).

Drugi su primetili da su se, pre šestog veka pre Hrista, planine sa obe strane Lakonijskog zaliva zvale “Herkulovi stubovi”, i oni bi mogli da budu geografski položaj opisan u drevnim izveštajima na kojima je Platon zasnivao svoju priču. Planine su stajale sa obe strane najjužnijeg zaliva u Grčkoj, najvećeg na Peloponezu i taj zaliv se otvara na Sredozemnom moru.

Ako bi se od početka diskusija, pogrešno tumačenje Gibraltara kao lokacije, a ne boravak u Lakoniji, pozajmilo mnogim pogrešnim konceptima u vezi sa lokacijom Atlantide. Platon možda nije bio svestan razlike. Lakonski stubovi su otvoreni prema jugu prema Kritu iza kojih je Egipat. Erupcija Tere i kolaps kasnog bronzanog doba uticali su na tu oblast i možda je to bila pustoš na koju su se odnosili izvori koje je koristio Platon. Značajni događaji kao što su ovi verovatno bi bili materijal za priče koje se prenose sa jedne generacije na drugu skoro hiljadu godina.

Za i protiv hipoteze

Atlantida je opisana kao kružno ostrvo, verovatno veće od Libije i Azije. Takođe je imao uzorak koncentričnog kruga sa kanalom koji vodi od unutrašnjosti ka moru. Ostrvo Santorini je ostrvo u obliku polumeseca u Egejskom moru. To je bilo mesto mnogih vulkanskih aktivnosti tokom hiljada godina. Stoga se njegov oblik dramatično promenio od procenjenog vremena navodnog uništenja Atlantide. Razorena je velikom erupcijom tokom bronzanog doba. Smatra se da bi oblik Santorinija bio veoma sličan onom Atlantide pre ove masivne minojske erupcije.

Opis uništenja Atlantide užasno zvuči kao prirodna katastrofa i, naravno, drevni ljudi koji su tome bili svedoci verovali bi da je to gnev bogova, kao u legendi o Atlantidi. Stoga, neki ljudi veruju da su minojska erupcija Santorinija i uništenje Atlantide isti događaj. Da li su Santorini i Atlantida jedno te isto?

Platon je ljude Atlantide opisao kao naprednu civilizaciju. Ostrvo je verovatno imalo mnogo društvenih zgrada i domova na njemu. Očigledno, svaka lokacija koja bi se mogla smatrati potencijalnom lokacijom Atlantide morala je biti dom civilizovane zajednice. Postoje dokazi o minojskoj civilizaciji koja je postojala na ostrvu Santorini pre minojske erupcije.

Bez obzira na sve ove sličnosti između ostrva Santorini i izgubljenog ostrva Atlantide, mnogi ljudi su skeptični. Iako može izgledati verovatno da su to dvoje isto, još uvek postoje mnoge razlike između njih i postoje objektivne pretpostavke koje su napravljene u poređenju. Na primer, datumi erupcije Santorinija i datum uništenja Atlantide, koji je naveo Platon, se ne poklapaju. Ovo bi se moglo objasniti pogrešnim prevodom ili greškom sa Platonove strane. Ovo je povezano sa činjenicom da je datum koji Platon daje malo verovatan. Zbog toga mnogi ljudi odbacuju njegov datum kao netačan. Treba takođe zapamtiti da je Platonovo pričanje priče, u stvari, prepričavanje i stoga možda nije potpuno tačno.

Takođe treba razmotriti lokaciju Santorinija. Platon stavlja lokaciju Atlantide „iza Herkulovih stubova“. Smatra se da Herkulovi stubovi označavaju Gibraltarski moreuz. Ako je to slučaj, onda Santorini nije ni blizu mesta gde bi Atlantida bila. Postoje neke teorije da je Platon možda imao plan kada je ispričao priču, pa je možda želeo da Atlantidu postavi što dalje od Grčke. Naravno, to je čisto nagađanje i nikada se ne može sa sigurnošću znati.

Još jedna stvar koju treba uzeti u obzir je sama veličina Atlantide koju je opisao Platon. Santorini svakako nije veličine Libije i Azije zajedno. Bilo šta te veličine verovatno bi se nalazilo u Atlantskom okeanu, koji bi takođe bio „iza Herkulovih stubova“, ako je to, zaista, Gibraltarski moreuz.

Poslednja stvar koju treba razmotriti je razlika između Santorinijeve minojske civilizacije i civilizacije koja je navodno postojala na Atlantidi. Atlantiđani su navodno uništeni, zajedno sa njihovim domom. Zanimljivo je da ni jedno telo nije otkriveno na minojskom lokalitetu. Ovo bi sugerisalo da su stanovnici ostrva imali dovoljno upozorenja o predstojećoj katastrofi da napuste ostrvo pre nego što ga zadesi. Ovo se definitivno ne poklapa sa sudbinom Atlantiđana.

Postoji, naravno, mogućnost da su Platon ili Egipćani jednostavno izmislili priču o Atlantidi da bi naučili lekciju o moralu. U tom slučaju, Atlantida nikada neće biti otkrivena, na Santoriniju ili bilo gde drugde. Bez obzira na to, činjenica da se postojanje Atlantide ne može opovrgnuti nateraće ljude da je traže. Bilo u svrhu popunjavanja stranica istorije ili u svrhu pronalaženja bogatstva koje je verovatno potonulo sa ostrvom, potraga za Atlantidom je uzbudljiva od koje se verovatno neće uskoro odustati.

Mr. D. Tovarišić