Staroveki zapisi frapantno se poklapaju u pojedinim detaljima, da se postavlja pitanje da li je došlo do krađe delova. Međutim, postoje i određene razlike u njima. * Da li je potopa zaista bilo ili se radi o onovremenim Sci-Fi tekstovima!?

U novembru 1872., samouki istoričar po imenu Džordž Smit mučio se u arhivi Britanskog muzeja prebirajući fragmente glinenih ploča pronađenih na drevnim mesopotamskim arheološkim nalazištima u današnjem Iraku. Ploče su bile napisane klinastim pismom, na jeziku koji je tek nedavno pronađen i preveden nakon 1000 godina mračnjaštva, a većina fragmenata sadržavala je računovodstvene zapise ili proročanstva sveštenika iz palate.

Na kraju je Smit otkrio nešto izuzetno. Dok je prevodio klinopis reč po reč, odvijala se poznata priča. Postojao je Bog koji je kažnjavao čovečanstvo katastrofalnom poplavom, jedan čovek je izabran da preživi, koristeći posebno konstruisan čamac napunjen životinjama i semenima, a nakon poplave, ptice su puštene da pronađu kopno.

Međutim, ovo nije bila priča o Noju i arci, na koju ste verovatno pomislili, i ovo nije bila knjiga Postanja u hebrejskoj Bibliji, poznatoj hrišćanima kao Stari zavet. Ono što je Smit otkrio bilo je samo jedno poglavlјe u opsežnoj mezopotamskoj priči, sada poznatoj kao Ep o Gilgamešu, prvi put napisanoj 1.800 p.n.e., oko 1.000 godina pre hebrejske Biblije.

„Ep o Gilgamešu je najstariji tragični ep za koji imamo dokaze“, kaže Luiz Prajk, počasna naučna saradnica Univerziteta u Sidneju i autorka „Gilgameša“, duboke analize teksta i njegovih uticaja na kasnija dela, od Biblije do Homerove „Odiseje”. „To je nešto što predstavlјa drevnu Mesopotamiju u modernoj kulturi“.

Kada je Smit prvi put uspostavio vezu između dve priče o potopu u Gilgamešu i Postanju, legenda kaže da je postao toliko uzbuđen da je plesao po sobi skidajući odeću. Smitovo otkriće uzdrmalo je temelјe biblijske nauke predlažući da su neke, ako ne i sve, hebrejske Biblije pozajmlјene od susednih civilizacija.

Prajk kaže da, dok je narativ o potopu u Postanju jasno inspirisan pričom iz Gilgameša, sličnosti i razlike u drevnim izveštajima mogu nas naučiti važnim stvarima o tome šta su ove dve kulture cenile i njihovim kosmičkim pogledima na svet. „To su kulture koje su u dijalogu jedna sa drugom i njihove priče su u dijalogu jedna sa drugom“, kaže Prajk.

O čemu priča Ep o Gilgamešu

Ep o Gilgamešu opisuje avanture polubožanskog kralјa Gilgameša (oko 2700. godine pre nove ere) dok napušta svoj rodni grad Uruk da bi se borio protiv mitskih zveri i dobio tajnu večnog života. Ne samo da je ovaj tekst jedan od najranijih primera potrage za herojem, već je i prvi koji prikazuje „bromance“ u partnerstvu Gilgameša i njegovog najbolјeg prijatelјa Enkidua, koji nažalost umire usred priče.

Narativ o potopu čini srce Table XI, kada Gilgameš traži jedine preživele od velikog potopa, Utanapištima i njegovu ženu, kojima su bogovi dali besmrtnost. Kako Utanapištim priča, glavni Bog, Enlil, bio je umoran od lјudi koji ga drže budnim svom svojom bukom, pa je odlučio da ih uništi (ili bar „umanji njihov broj“) strašnom poplavom. Enlil primorava bogove da sklope pakt i da nikome ne govore o predstojećoj poplavi, ali Ea, bog mudrosti, pronalazi pametno rešenje. On glasno priča zidu od trske o Enlilovom planu, znajući da je Utanapištim iza zida i da će sve čuti. Utanapištim sledi Eaina uputstva da napravi čamac određenih dimenzija, natovari ga bogatstvom, semenima i životinjama svake vrste i zapečati ga protiv nadolazeće oluje.

Kada bujične kiše prestanu posle šest dana i sedam noći, Utanapištim šalјe tri ptice za redom, golubicu, vrapca i gavrana, da pronađu kopno. Kada se gavran ne vrati, Utanapištim i njegova porodica prinose žrtve bogovima, koji su blizu gladi i nema dovoljno lјudi da ih nahrani.

Dok najstariji delimični fragmenti Gilgameša datiraju iz skoro 2000. godine pre nove ere, Prajk kaže da je najpoznatiju vavilonsku verziju verovatno napisao Sin-Leki-Unini, sveštenik egzorcista koji je živeo oko 1100. godine p.n.e. Najraniji delovi hebrejske Biblije, uklјučujući veliki deo Postanja, napisani su oko 950. p.n.e.

Sličnosti i razlike

Poređenje narativa o potopu u Gilgamešu sa biblijskim potopom u Knjizi Postanja „je oblast učenja koja je privukla više pažnje nego skoro bilo šta drugo u istoriji asiriologije“, kaže Prajk. Ono što je još neverovatnije u vezi sa Smitovim otkrićem je da je više od jednog veka kasnije, potop i dalјe najjača veza između dva teksta.

Prajk otkriva elemente priče o potopu koje Gilgameš i hebrejska Biblija dele:

• Božanska obaveza da uništi većinu čovečanstva
• Fokus na imenovanom preživelom od poplava
• Izgradnja kovčega ili čamca koji je detalјno opisan u narativu
• Životinje se stavlјaju na brod da bi sačuvale svoju vrstu
• Poplava, očigledno
• Slanje ptica da vide da li su se poplavne vode povukle
• Postpotopne žrtve da bi se popravio odnos između čovečanstva i božanskog

Iako su sličnosti privukle najveći deo pažnje naučnika, Prajk kaže da ima mnogo toga da se nauči iz onoga po čemu se izveštaji razlikuju i šta nam to govori o kulturama u kojima je svaka priča ispričana. Neke od tih razlika uklјučuju:

• Različit broj uklјučenih bogova, što odražava politeizam Mesopotamije i monoteizam Jevreja.
• Prikaz oluje. U Postanju se oluja gotovo ne pominje, dok je prikaz u Gilgamešu živopisan i nasilan.
• Podzaplet Ea, boga mudrosti, koji planira da spase Utanapištima, svog omilјenog lika u Gilgamešu, koji potpuno nedostaje u Postanku.
• Upozorenje smrtnicima od poplave. U Postanju, Bog izričito upozorava Noja na predstojeće uništenje, ali u Gilgamešu, Ea kaže Utanapištimu da svoja proročanstva oblikuje u zagonetkama.

Priča o moralu

Možda najveća razlika između narativa o potopu u Gilgamešu i Postanju je moral ove dve priče. U obe tradicije, božanska sila odlučuje da ubije čovečanstvo, ali u svakoj priči čovečanstvo preživlјava iz različitih razloga. Noje je sačuvan jer je moralno najčistiji i najposlušniji. Utanapištim se, s druge strane, bukvalno spasava mudrošću, sticanjem božanskog znanja.

Prajk kaže da dok hebrejska verzija priče o potopu zavisi od morala, uništavanja zlih i spasavanja pravednih, autori Postanja pokazuju „oprezno angažovanje sa mudrošću“ na drugim mestima. Pomislite na drvo znanja u rajskom vrtu: Adam i Eva su kažnjeni zato što su jeli njegov plod i pokušavali da steknu božansku mudrost (i postanu slični Bogu).

U Gilgamešu, priča o potopu treba da bude poučna za mladog kralјa Gilgameša kako bi našao svoje mesto u kosmičkom poretku. „Kao kralј, Gilgameš mora da posreduje između čovečanstva i bogova“, kaže Prajk. „A ako se to posredovanje pokvari, stvari mogu postati prilično apokaliptične.

Da li je Biblija „ukrala“ priču o potopu od Gilgameša?

Svi znaci ukazuju na to da su autori Postanja bili jasno svesni božanskog potopa opisanog u ranijem Epu o Gilgamešu. „Zapravo imamo pištolј koji se puši“, kaže Prajk. „Arheolozi su pronašli delove Epa o Gilgamešu širom drevnog Izraela. Izgleda da je Gilgameš bio nešto što je u to vreme bilo široko rasprostranjeno.“

Pošto su i Biblija i Gilgameš prenošeni kao usmena predanja mnogo pre nego što su zapisani, moguće je da je mesopotamski narativ o potopu prvi put ušao u hebrejsku kulturu kao vrsta „takmičarske literature“ slična 1001 arapskoj noći.

„Ljudi su negde putovali i takmičili bi se da ispričaju najneverovatnije priče koje su poznavali iz svoje kulture“, kaže Prajk, „i onda ste dobili ovaj kulturni diskurs koji se dešavao“.

Druge sličnosti

Dok je priča o potopu najveći primer mesopotamskog uticaja na hebrejsku kulturu, postoje i neka druga ukrštanja. Među drevnim svicima sa Mrtvog mora, na primer, nalazi se apokrifna knjiga 1. Enoha koja uklјučuje „Knjigu divova“, izveštaj o ogromnim bićima koja su hodala Zemlјom pre potopa. Jedan od tih divova, ne slučajno, zove se Gilgameš, a drugi deli ime čudovišta koje je Gilgameš uništio u svojoj epskoj priči.

Takođe postoji izuzetna sličnost između nekih mudrih saveta koji su prvi put dati u Gilgamešu, a kasnije u knjizi Propovednika u hebrejskoj Bibliji. Međutim, sličnost u ovim tekstovima može jednostavno značiti da su to bile uobičajene izreke tog vremena. „Bilo bi naglo pretpostaviti da sličnosti između ova dva pasusa nužno proizilaze iz kulturnog kontakta ili bilo kakvog direktnog kontakta između tekstova. Čini se da dobar savet ima određeni bezvremenski kvalitet, posebno kada je izražen u širokim terminima koji mogu biti primenјivi na niz situacija i perioda“, napisala je Prajk na veb stranici The Bible and Interpretation.

Da li je bilo potopa?

Irving Finkel je savremeni naslednik Džordža Smita. Finkel takođe radi u Britanskom muzeju i 1985. je otkrio još jednu drevnu priču o potopu napisanu klinastim pismom na fragmentu ploče pronađene u Iraku. Ovaj izveštaj, za koji se veruje da je čak i stariji od Gilgameša, prikazuje lik nalik Noju po imenu Atrahasis kome bogovi nalažu da izgradi kružni čamac u pripremi za razorni potop.

Dakle, prirodno je pitanje, da li postojanje više drevnih narativa o potopu predstavlјa dokaz o stvarnoj poplavi koja je bila blizu toga da zbriše čitavo čovečanstvo? Finkel je rekao londonskom Telegrafu da je vrlo moguće da je došlo do velike poplave koja je pogodila dolinu Tigra i Eufrata pre između 5.000 i 7.000 godina i koja je opstala u kolektivnom sećanju Mesopotamaca. Prajk se slaže da je „razumno pretpostaviti da je došlo do potopa“.

Mr. D. Tovarišić