U jevrejskim, hrišćanskim i islamskim tekstovima, anđeo smrti je lik koji izvršava Božju volju, često neimenovan, a u islamu se naziva Malak al-Maut. Zašto spada u anđele i kako možemo da kažemo da dobro obavlja svoj posao, ako mu je zadatak da uzima živote ljudi!?

Koncept „anđela smrti“ nije eksplicitno pomenut u standardnom biblijskom kanonu, već je izveden iz tekstova kao što su „Avramov testament“ i hadiske priče. U drevnim jevrejskim i ranohrišćanskim tekstovima, anđeo smrti, kao što je Mastema, je prikazan kao da sprovodi božansku volju, a ne da deluje protiv nje. U islamu, anđeo smrti, poznat kao Malak al-Maut, striktno sledi Božije naredbe i odgovoran je za žetvu duša na osnovu unapred određenih fiksnih datuma smrti.

Svakog proleća, dok se jevrejske porodice okupljaju da proslave Pashu (Pesah), prepričavaju priču o brzom izlasku Izraelaca iz Egipta. Drevni praznik je dobio svoje ime po Božjem obećanju da će „preći” domove vernih Izraelaca dok će Egipćanima isporučiti desetu i najbolniju pošast, smrt njihovog prvenca.

Kao što je napisano u Izlasku 12:23: „Jer će Gospod proći da pobije Egipćane; i kad vidi krv na nadvratku i na dva bočna stuba, Gospod će preći preko vrata, i neće dozvoliti da uništitelj uđe u vaše kuće da vas ubije“.

U popularnom prepričavanju priče o Pashi, „uništavač“ se često naziva „anđeo smrti“, ali reči „anđeo smrti“ se zapravo nigde ne pojavljuju u hebrejskoj Bibliji, hrišćanskom Novom zavetu ili islamskom Kuranu.

Da li to znači da anđeo smrti ne postoji u monoteističkim tradicijama? Nimalo. To samo znači da naša popularna koncepcija anđela smrti ne potiče iz standardnog biblijskog kanona , već iz zanimljivih tekstova poput „Avramovog zaveta“ iz prvog veka n.e. i Hadisu, izrekama koje se pripisuju proroku Muhamedu i njegovim sledbenicima.

“Priče o anđelima vrte se oko Jevreja, hrišćana i muslimana”, kaže Stiven Berdž, naučni saradnik na Institutu za ismailitske studije u Londonu i autor knjige “Anđeli u islamu, tradicije u kasnoj antici i srednjem veku“.

Bog i anđeli

Veoma mali broj anđela je imenovan u hebrejskoj Bibliji (poznatoj kao Stari zavet u hrišćanstvu) ili Novom zavetu. Anđeli Mihailo i Gavrilo pojavljuju se u knjizi Danila, a Bog šalje anđela Gavrila da obavesti Mariju da će ona biti Isusova majka. Međutim, autori Biblije su se mnogo potrudili da naglase da je Bog jedini koji je pozivao, a ne anđeli. Zaista, u Bibliji se ne pominje anđeo koji vodi ljude iz smrti u zagrobni život.

„Drevni svet je bio pun politeističkih tradicija koje su smrt prikazivale kao sopstvenog boga sa sopstvenom agencijom“, objašnjava Anet Jošiko Rid, profesorka religije na Univerzitetu u Njujorku i autorka knjige „Demoni, anđeli i pisanje u drevnom judaizmu“. „Mot je, na primer, bio bog smrti drevnih Kanaanaca i Feničana, a egipatska Knjiga mrtvih predstavlja ogroman panteon bogova i strašnih stvorenja koja se susreću u zagrobnom životu.“

„U Bibliji je, međutim, božanski svet fokusiran na jedinstvenu tvrdnju božanske moći, ništa slično politeističkoj podeli rada“, kaže Ridova. „Isti Bog koji je stvorio svet gospodari i životom i smrću.“

Zato anđeo u priči o Pashi o Izlasku nije dobio ime, već ulogu — uništitelja. I sam Bog je taj koji prelazi preko kuća porobljenih Izraelaca i odlučuje ko živi, a ko umire, a ne anđeo.

Ridova kaže da je u trećem i drugom veku pre nove ere došlo do promene u drevnoj jevrejskoj književnosti koja je anđelima dala različita imena i ličnosti, kao i uloge. Knjiga „Jubileji“, napisana u drugom veku pre nove ere, jedan je od tih tekstova.

„Jubileji“ počinju tako što Noje moli Boga da se oslobodi demona koji su lutali Zemljom nakon velikog potopa i mučili njegovu porodicu. Ličnost po imenu Mastema, „šef duhova“, istupila je sa predlogom da neki od demona ostanu sa njim da izvršavaju njegove naloge. Bog se slaže da desetina duhova to treba to da uradi dok ostali silaze na „mesto osude“.

U „Jubilejima“ Mastema je anđeo — on se zove Princ Mastema — ali Bog koristi Mastemu i njegovu zlu vojsku da iskušava i muči čovečanstvo, „da čini svako zlo i greh, i svaki prestup, da kvari i uništava, i da prolije krv na zemlju“.

Mastema je taj koji dolazi na ideju da testira Avramovu veru tako što mu naređuje da žrtvuje svog sina Isaka. A upravo je Mastema, saznajemo u Jubilejima, bio „rušitelj” pashalne priče.

Ipak, naglašava Rid, Mastema ne radi protiv Boga da bi se suprotstavio njegovoj božanskoj volji, već da bi bio „loš momak“ koji je sprovodi.

„Kao Satana u knjizi o Jovu, Mastema ima božansku ulogu“, kaže Ridova. “On je deo sistema božanske pravde. “

Ne možete prevariti anđela smrti

Kako je vreme odmicalo, jevrejski i ranohrišćanski pisci su se slobodno igrali sa prikazom anđela smrti. „Avramov testament“ je napisan u Egiptu u prvom veku nove ere i ne samo da personifikuje smrt, već se i podsmeva.

U ovom veoma zabavnom tekstu, veliki prorok i patrijarh Avram je živeo punim životom (995 godina) i Bog šalje anđela Mihaila da obavesti Avrama o njegovoj predstojećoj smrti. Avram još nije spreman da umre, pa pokušava da zaustavi smrt postavljajući Mihailu milion pitanja, od kojih su neka očigledno bila namenjena da zabave čitaoca.

Na primer, kada se Avramu pokažu široka vrata koja vode preminulu dušu u pakao i uska vrata koja vode u život večni, on viče: „Teško meni, šta da radim? Jer ja sam čovek široka tela, i kako ću moći da uđem na uska vrata na koja ne može ući petnaestogodišnjak?”

Na kraju, Bog šalje samu Smrt da pokupi Avramovu dušu, ali Avram nastavlja sa svojim starim trikovima. On smrti postavlja beskrajna pitanja o različitim vrstama smrti (ima ih 72) i svim misterioznim i jezivim oblicima koje anđeo smrti uzima kada sakuplja nepravednike (najtmurnije lice zmija, lice najstrašnije provalije , lice žestokog olujnog mora, strašnog troglavog zmaja itd.) Najzad, Smrti je dosta:

„Evo, rekao sam ti sve što si tražio. Sada ti kažem, prepravedni Avrame, da odbaciš svaki savet i da prestaneš da tražiš jednom za svagda. Dođi! Idi sa mnom, kao Bog i Sudija svih, zapoveđeno mi je“.

Avram kaže Smrti: „Idi od mene samo malo, da se odmorim na svom ležaju. Veoma sam slaba srca.“

Na kraju, Smrt je ta koja igra poslednji trik, moleći Avrama da „uzme moju desnu ruku, i neka vedrina, život i snaga dođu do tebe“. Veliki patrijarh uzima Smrt za ruku i odmah umire.

“U Avramovom testamentu smrt je ličnost; to je njegov posao”, kaže Rid. “Lik Smrti je u službi Boga i ubija Avrama samo zato što ga prevari. Između njih dvojice, lik pravednog Jevrejina je superiorniji od lika same Smrti.”

Malak al-Maut, anđeo smrti u islamu

Poput Biblije, Kur’an pominje samo dva anđela, Mihaila i Gabrijela, ali uloga anđela u islamu je znatno proširena u Hadisu, zbirci učenja i izreka pripisanih proroku Muhamedu i njegovim sledbenicima.

Kroz hadis saznajemo da u islamu postoje četiri arhanđela: Mihailo, Gabrijel, Israfil (koji trubi u trubu da bi zazvonio na Konačnom sudu) i anđeo smrti. Iako neki izvori tvrde da se anđeo smrti zove Azrail, ne postoji tekstualni dokaz za to, kaže Berdž. Tačno ime je Malak al-Maut, na arapskom za “anđeo smrti”.

Slično anđelu smrti u drevnim jevrejskim i ranohrišćanskim tekstovima, Malak al-Maut ne bira ko živi, a ko umire, već striktno izvršava Božije naredbe. Svakoj duši je dodeljen ajal, fiksni datum smrti koji je nepomičan i nepromenljiv. Jednom godišnje, u 40 dana pre Ramazana, Bog predaje Malaku al-Mavtu spisak svih onih koji će umreti u narednoj godini, a Malak al-Maut je dužan da pobere njihove duše. Prema muslimanskom verovanju, 40 dana pre nego što neko umre, Bog baci sa drveta, koje se nalazi ispod njegovog prestola, list na kome piše ime osobe kojoj Azrail treba da uzme dušu.

Kao i Avramov testament, hadis sadrži izveštaje o drugim velikim prorocima koji su pokušali da izbegnu ili prevare smrt. Kada Malak al-Maut dođe po Mojsija, na primer, udari anđela tako snažno da mu jedno oko iskoči. Nakon što Bog fiksira anđelovo oko, Malak al-Maut se vraća i sklapa dogovor sa Mojsijem da će, ako ode mirno, biti sahranjen na “dobacivanju kamena” od Svete zemlje.

Za razliku od Avrama i Mojsija, kada dođe smrt za proroka Muhameda, on se pokorava svojoj sudbini. Berdž primećuje da u hadisu anđeo smrti kuca i traži Muhamedovu dozvolu pre nego što uđe, što je znak krajnjeg poštovanja prema Poslaniku. U jednom hadisu, smrt stavlja Muhamedovu sudbinu u ruke Poslanika:

„Bog me je poslao k vama i zapovedio mi da vam se pokoravam; ako mi naredite da uzmem vašu dušu, onda ću je uzeti; ali ako vi ne želite to, onda ću je ostaviti. Muhamed je rekao: “Učini to, anđele smrti.” Rekao je: „Da, kako zapovedate“.

Zanimljivo

Grim Kosač je novija verzija anđela smrti, stvorenog u srednjem veku kao personifikacija Crne smrti. Takođe se pojavio u 104 crtana filma Nju Jorker-a .

Mr. D. Tovarišić