Biblija je odredila posebno mesto za Armagedon: planina Megido je slikovit prizor i ne postoji samo u Bibliji.

Smak sveta, posebno kraj čovekovog života na zemlјi, mnogi su zamišlјali po mnogim scenarijima, a različite religije imaju različite poglede na sudnji dan. U Bibliji, knjiga Otkrovenja sadrži opis apokalipse.

Novi zavet takođe sadrži tačnu lokaciju gde je došlo do konačnog sukoba između dobrih, božanske vojske i „zveri“, odnosno zlih sila Antihrista: to je planina Megido u Izraelu. Armagedon u Bibliji, takođe poznat kao gora Megido, uzdiže se pored razorenog grada Jezraela u Izraelu, pa mesto, za koje se sukobiz Biblije često tumači samo simbolično, postoji i u stvarnom životu.

U Svetom pismu nije konkretno navedeno između koga će se odigrati konačna bitka između dobra i zla, ali tekst označava lјude Božije i Antihrista kao učesnike sukoba. Tokom događaja anđeli izlivaju na zemlјu sedam čaša gneva Božijeg, koji lјudima donose bolesti, pretvaraju vodu u krv, daju suncu moć da ognjem muči lјude i nanose im druge strašne stvari, ali čak i niz patnji nije dovolјan da bi nevernici požalili svoju slabost. Posle sedmog pehara sledi završni udarac.

Tumačenja Poslednjeg suda

Međutim, biblijski komentatori se ne slažu oko tumačenja. Dok istorijska perspektiva kaže da će se konačna bitka odigrati između Isusa i Sataninih sledbenika, futuristička perspektiva kaže da Knjiga Otkrovenja, koju je napisao apostol Jovan, govori o budućem sudnjem danu koji prati bukvalnu bitku. S druge strane, preteristički pogledi, na primer, smeštaju događaje u prošlost: prema ovome, on simbolizuje kraj Starog zaveta, otprilike dve hilјade godina pobede Hristovog božanskog učenja. Postoje i stavovi prema kojima je borba između sila tame i svetlosti već počela.

Brdo Megido i grad Megido danas stoji u ruševinama. Postojao je od 4. milenijuma pne do 4. veka, u svom vrhuncu bio je deo trgovačkog puta između Egipta i Mesopotamije. Područje je možda bilo naselјeno već u bronzanom dobu, u antičko doba se odigralo nekoliko velikih bitaka, nekoliko puta je sravnjeno sa zemlјom, ali je redovno obnavlјano. Nakon povlačenja Asiraca, izgubio je značaj kao podređena, vazalna teritorija Egipta. Nakon toga, na tom području su se i u kasnijim istorijskim periodima vodile bitke. Prema iskopavanjima, prosperitetni Megido se mogao sastojati od gornjeg grada, tj. Citadele, i donjeg grada, koji je služio kao naselјe. Izgrađene su crkve, a njena palata se smatra uzorom grčkih.

Planina Armagedon, ili Megido, pripada planinskom lancu Karmel, koji je poštovan kao drevno hanansko kultno mesto, a za planinski venac se vezuje i čudo proroka Ilije. Nekoliko drevnih mudraca hodočastilo je u ovo područje, bio je i rezidencija monaha, a ovde je osnovan i karmelićanski red. Pored porušenog grada, u okolini se nalazi i nekoliko prirodnih lepota, poput šume Megido. Srušeni grad je i na Uneskovoj listi svetske baštine.

Mr. D. Tovarišić