Ursula Sautejl (oko 1488 – 1561), poznatija kao Majka Šipton, bila je engleska gatara i proročica. Rođena i veći deo života provela u pećini, digla se u legendu koju i nakon 500 godina poštuje cela Engleska. Prva publikacija njenih proročanstava, koja se pojavila tek 1641. godine, osamdeset godina nakon njene smrti, sadržala je niz uglavnom regionalnih predviđanja, ali i širih, kao što je kraj sveta i napredak tehnologije.

Težak život Majke Šipton

Ursula Southeil, poznata kao Majka Šipton, poznata je po svojim proročanstvima. Tokom svog života imala je nekoliko predosećanja o nekim od najvećih istorijskih događaja koji su se odigrali u Engleskoj, kao što su Veliki požar u Londonu i španska Armada.

U Severnom Jorkširu, duž reke Nid, nalazi se rodno mesto Ursule Sautejl, poznatije kao proričica Majka Šipton.

Tokom svog života imala je više predviđanja o nekim od najvećih istorijskih događaja koji će se odigrati u Engleskoj, kao što suVeliki požar u Londonu i napad Španske armade. Nakon što je preminula 1561. godine, u svojoj sedamdeset trećoj godini, ostala je važan lokalni fenomen u svom rodnom gradu Knaresboroua, a mogu se posetiti i ostaci Pećine Majke Šopton u kojoj je živela, a koja se nalazi u blizini Okamenjenog bunara.

Majka Šipton je započela svoj život u ovoj pećini u šumi Knaresborou 1488. godine. Rođena je u mračnoj i olujnoj noći, kao ćerka petnaestogodišnjakinje po imenu Agata koja je svojoj jedinoj ćerki dala ime Ursula. Ursula je bila na glasu da je od rođenja bila užasno ružna. Žena koja je rodila Ursulu, govorila je o mirisu sumpora i velikom prasku grmljavine kada je dete došlo na svet. Beba je rođena deformisana i ogromna. Neki su mislili da je njen otac đavo. Majka ju je odrekla sa dve godine i otišla da živi u manastiru do kraja života.

Čim se rodila, njen život je bio predmet ispitivanja i kontroverzi, posebno kada je njena majka odbila da otkrije identitet Ursulinog oca. Ubrzo, spekulacije o ovom misterioznom detetu počele su da kruže sa kasnijim izvorima koji opisuju da je dete izgledalo kao ružno, deformisano i veštičije od rođenja.

Smatralo se da je njena siromašna mlada majka i sama siroče i da nije mogla da izdržava svoju ćerku. Iako je odbila da iznese detalje o ocu, bila je izopštena iz lokalne zajednice, tako da je i Ursula bila izbegavana, a dve očajne duše su bile primorane da žove u šumi kao parije.

Neki su verovali da je začeće deteta delo đavola, a mnogi su optuživali i Agatu da je veštica. Takve optužbe za vradžbine u Evropi ranog srednjeg veka nisu bile neuobičajene i često su bile pogođene žene, koje su iz bilo kog razloga živele same ili su bile bez porodice ili prijatelja.

Čak i pod pritiskom lokalnog sudije, Agata je odbila da kaže bilo kome ko je bio otac njenog deteta i tako su počele da kruže glasine da je rodila Đavolje dete.

Nakon što je bila primorana na izolaciju u šumi Knaresborou, mlada Agata, sama i bez ikakvih sredstava da se izdržava, a kamoli još i dete, podigla je Ursulu u pećini na obali reke Nid.

Dodatno na ispitivanje i zastrašivanje, pećina u kojoj se sklonila sadržala je bazen koji je među meštanima bio poznat po tome što je bio u obliku lobanje. Izopšteni par je bio primoran da živi u tmurnom životu usred šume, daleko od osuđujućih očiju i lokalnog mlina glasina.

Dve godine kasnije, njenu nevolju primetio je opat od Beverlija koji je saosećao sa Agatinom situacijom, nudeći pomoć u vidu lokalne porodice koja bi primila Ursulu i brinula o njoj, dok bi Agatu odveli u udaljeni ženski manastir u Notingemšir, da se nikad više ne vidi sa svojom kćerkom.

Sirota Agata će umreti nekoliko godina kasnije u ženskom manastiru, nikada se nije ponovo spojila sa svojom ćerkom.

U međuvremenu, Ursula je ostala u lokalnoj oblasti, koju je podigla druga porodica. Ovo je, međutim, malo prigušilo tračeve.

Rečeno je da su njen izgled i ponašanje bili čudni i da su izazvali mnogo podsmeha drugih u gradu. Opisana je kao da ima iskrivljeno telo i veliki iskrivljeni nos, što je navelo mnoge ljude da je otvoreno zadirkuju, čak i kada je bila samo dete.

Štaviše, takav javni prezir je prirodno podstakao nečuvenije priče o Ursuli. Očigledno, dok je bila mala, zatečena je kako se cereka u kuhinji svoje hraniteljice sama sa loncima i tiganjem. Još jedan incident o kome se mnogo pričalo uključivao je i vreme kada je parohijski sastanak prekinut kada je pravila trikove sa lokalnim muškarcima koji su joj se rugali kroz prozor.

Priče o čudnom i neobjašnjivom fenomenu koji se dešava u znak odmazde što su je ismevali, brzo su protumačeni kao znak od strane onih koji su želeli da je demonizuju: da ako se usudite da javno ismejete Ursulu, uskoro možete očekivati da ćete biti na udaru njenog gneva.

Ursula se bavila lokalnom zajednicom tako što se držala za sebe i otputovala u šumu i u pećinu u kojoj je rođena. Ovde je detaljno proučavala lokalnu šumu, što joj je omogućavalo da osmisli napitke, lekove i nove recepte napravljene od lokalne flore.

Ubrzo je u zajednici počela da raste svest o Ursulinim sposobnostima i znanju kao travarkinje i ubrzo je postala veoma pozvan izvor za one koji žele da ona izleči njihove bolesti.

Ursulin talenat je pomogao da se zavoli u zajednici i u to vreme je stupila u kontakt sa stolarom iz Jorka, Tobijasom Šiptonom. U dobi od dvadeset četiri godine, Ursula i Tobijas su se ubrzo venčali i ona je postala gospođa Šipton, što je dovelo do zaprepašćenja drugih koji su bili toliko iznenađeni što ju je on zaprosio tako što su neki tvrdili da je ona na njega bacila čini.

Mesec dana nakon njihovog braka, Ursula je pomogla komšinici kojoj su neki ukrali odeću iz njene kuće. Sledećeg dana jedna žena je prošetala gradom pevajući „Ukrala sam komšinici kaput, ja sam lopov“ pre nego što je to predala Šiptonovoj i otišla sa naklonom.

Takve priče su samo doprinele misteriji i intrigi oko Ursule, međutim njen život je bio opterećen ličnom tragedijom koja je ponovo dovela do njenog udaljavanja od zajednice. Samo dve godine nakon venčanja, Tobijas Šipton je preminuo, ostavljajući je da ponovo postane društveni izopštenik jer su neki bacali psovke na okolnosti njegove smrti.

Zaključak da je ona bila umešana u njegovu smrt navela ju je da još jednom pobegne na svoje sigurno mesto u šumi, gde će doći na svoje, nastavljajući svoju praksu stvaranja biljnih lekova, dok se istovremeno bavila čudnim predosećajem.

U ovom trenutku, koja se sada naziva Majka Šipton, ljudi bi je tražili ne samo da bi pronašli lekove za svoju bolest, već i odgovore na svoja pitanja. Ona bi započinjala ova predviđanja na male načine, beležeći manje pojave koje bi se dešavale lokalno pre nego što bi prešla na veća predviđanja sa većim posledicama.

Jedno takvo lokalno predviđanje u početku nije imalo odjek među stanovnicima grada i uključivalo je proročanstvo da će voda doći preko mosta Uz i doći do vetrenjače koja je bila postavljena na toranj. Ova tvrdnja u početku nije imala mnogo smisla, međutim, kada je uveden sistem za vodu, koji je doveo vodu preko mosta u cevima koje su stizale do vetrenjače, proročanstvo nije izgledalo tako zagonetno.

Još jedno lokalno proročanstvo Majke Šipton uključivalo je uništenje crkve Svete Trojice koja će „pasti u noć, sve dok najviši kamen u crkvi ne bude najniži kamen na mostu“. Nedugo nakon ove izjave, strašna oluja se sručila na Jorkšir, uništivši toranj Crkve i rušeći ga da padne na most.

Takva proročanstva su povećala njen javni profil, toliko da bi se saznanje o njenim sposobnostima proširilo nadaleko uz neke spekulacije da je čak Kralj Henri VIII pominjao Majku Šipton u pismu vojvodi od Norfolka u kojem pominje „vešticu od Jorka“.

Štaviše, u čuvenom dnevniku Samuel Pepis izveštaj o Velikom požaru u Londonu, on uključuje detalje saslušanja kraljevske porodice o predviđanjima majke Šipton o takvom događaju.

Kako je njena reputacija rasla, tako je rasla i vera u njene sposobnosti, što joj je omogućilo da živi od svojih proročanstava.

Njena predviđanja će se proširiti na neke od najvažnijih ljudi u zemlji, uključujući samog kralja Henrija VIII i njegovu desnu ruku u to vreme, Tomasa Volsija.

U jednom od svojih proročanstava, ona pominje Volsija kao „uzvišeni vapaj slomljenog pauna biće vodič njegovom gospodaru“. Ovaj opis aludira na Volsijevo poreklo iz niže klase kao sina mesara, pre nego što je postao glavni savetnik kralja Henrija i vodio njegovu politiku.

Štaviše, u pamfletu iz 1641, koji je jedan od najranijih sačuvanih zapisa o njenim predviđanjima, ona predviđa sudbinu Tomasa Volsija i vreme njegove smrti, nakon što je pao u nemilost pošto nije uspeo da obezbedi poništenje braka Henrija VIII sa Katarinom Aragonskom. Na putovanju između Londona i Jorka umro je prirodnom smrću, što je majka Šipton istakla kada je tvrdila da Volsi nikada neće stići na odredište.

Dok se njen misticizam pokazao uznemirujućim za neke, u tako visokoprofilnom slučaju kao što je predviđanje sudbine kardinala Volsija, ili raspuštanja manastira od strane Henrija VIII, njen status i slava dostigli su vrtoglave nove visine.

Uprkos svojoj popularnosti, Majka Šipton je ostala neuhvatljiva figura koja je nastavila da mistifikuje i intrigira one koji su došli u kontakt sa njom.

Umrla je u sedamdeset trećoj godini, ali se o sećanju na njen neobičan život i moći i dalje pričalo dugo nakon što je više nije bilo. Zaista, izveštaj o životu i proročanstvima Majke Šipton objavljen je 1641. godine, osamdeset godina nakon njene smrti.

Majka Šipton je živela teškim životom, kojim su dominirali ismevanje i sumnja. Međutim, njene mistične veštine su je izbavile od statusa društvene parije i danas su je čvrsto postavile na stranice engleskog folklora i legende.

---

Nasleđe

Sada je opšte prihvaćeno da je Majka Šipton u velikoj meri bila mit i da su mnoga njena proročanstva sastavili drugi nakon njene smrti, i nakon događaja koje su predvideli. Njena proročanstva su očigledno zabeležena u nizu dnevnika, ali prva objavljena knjiga njenog dela se pojavila tek 1641. godine, a najpoznatije delo Ričarda Heda izašlo je 1684. Hed je kasnije priznao da je izmislio skoro sve Šiptonove biografske detalje.

Ko je bila majka Šipton ili šta je tačno rekla, nije definitivno poznato. Ono što je sigurno jeste da se njeno ime povezivalo sa mnogim tragičnim događajima i čudnim dešavanjima zabeleženim širom Velike Britanije, Australije i Severne Amerike tokom 17/18/19 veka.

Mnoge gatare su koristile njenu sliku i statuu, verovatno u svrhe marketinga udruženja. Mnogi pabovi su nazvani po njoj. Samo dva su opstala, jedan u blizini njenog rodnog mesta u Knaresborou, a drugi u Portsmutu gde se iznad vrata nalazi statua u prirodnoj veličini.

Pećina majke Šipton (ili “Pećina stare majke Šipton”) nalazi se u Knaresborouu, Severni Jorkšir, Engleska, blizu reke Nid. U blizini se nalazi okamenjeni bunar koji je turistička atrakcija od 1630. godine zbog povezanosti sa legendarnom gatarom i proročicom Majkom Šipton. Pećina i bunar, zajedno sa drugim atrakcijama, i danas su otvoreni za posetioce.

Takođe, postoji mali moljac iz Jorkšira nazvan po njoj. Čini se da na svakom krilu nosi profil njene glave.

---

Proročanstva majke Šipton

Majka Šipton je od ranog detinjstva pokazivala proročke i psihičke sposobnosti, pišući proročanstva u obliku pesama, ne mnogo drugačije od zagonetnih Nostradamusovih katrena – sve subjektivno.
Majka Šipton je živela u vreme Henrija VIII od Engleske i predvidela mu je pobedu nad Francuskom 1513. godine u bici kod Spursa. Predvidela je i raspuštanje manastira. To je dovelo do preraspodele bogatstva i zemlje koju su držali manastiri na srednju klasu u nastajanju i postojeće plemićke porodice.

U dnevnicima Semjuela Pepisa je zabeleženo da su, dok su ispitivali štetu Londonu izazvanu Velikim požarom, u društvu kraljevske porodice, čuli da razgovaraju o proročanstvu Majke Šipton o tom događaju.

Njena legenda je prenošena usmenim predanjima i možda je ponekad malo ulepšana. Od 1641. bilo je više od 50 različitih izdanja knjiga o njoj i njenim proročanstvima. Mnoge njene vizije su se ostvarile tokom njenog života i u narednim vekovima predviđajući važne istorijske događaje i u budućnosti, uključujući: – Veliki požar u Londonu 1666. godine, poraz španske Armade 1588. – kao i pojavu moderne tehnologije . Čak je predvidela i sopstvenu smrt 1561. Danas se njena proročanstva još uvek pokazuju neverovatno tačnim.

---

Proročke pesme Majke Šipton

A sada reč, u neotesanoj rimi
O onome što će biti u budućem vremenu

Tada će svet biti naopak
I zlato će se naći u korenu drveta
Svi sinovi Engleske koji oru zemlju
Često će se videti sa Knjigom u ruci
Siromašni će sada veliku mudrost znati
Velike kuće stoje u dalekoj dolini
Sve pokrivene snegom i grad

Ići će kočija bez konja.
Katastrofa ispuni svet jadom.
U Londonu, Primrose Hill će biti
u središtu biskupske stolice

Po svetu će muške misli leteti
Brzo kao treptaj oka.
I voda će učiniti velika čuda
Kako čudno. A ipak će se ostvariti.

Kroz visoka brda ponosni ljudi neće jahati
Ni konja ni magarca ne pomiču pored njega.
Ispod vode ljudi će hodati,
jahaće, spavaće, čak će razgovarati.
I u vazduhu ljudi će se videti
u belom i crnom, pa čak i zelenom

Tada će veliki čovek doći i otići,
jer proročanstvo tako kaže.

U vodi će gvožđe plutati
Lako kao drveni čamac
Zlato će se videti u potoku i kamenu
U zemlji koja je još nepoznata.

I Engleska će prihvatiti Jevreja.
Mislite da je ovo čudno, ali je istina.
Jevrejin koji je nekada bio preziran
tada će se roditi kao hrišćanin.

Kuća od stakla će se dogoditi
u Engleskoj. Ali avaj, avaj
Uslediće rat sa delom
Gde prebiva neznabožac i Turčin

Ove države će se zaključati u najžešćim sukobima
I nastojati da oduzmu život jedna drugoj.
Kada Sever tako podeli jug
I Orao sagradi u Lavovima usta,
Tada će porez i krv i okrutni rat
doći na svaka skromna vrata.

Tri puta će ljupku sunčanu Francusku
voditi da igra krvavi ples
Pre nego što će narod biti slobodan
Tri vladara tirana će ona videti.

Tri vladara uzastopno,
svaki potiče iz različite dinastije.
Onda kada dođe do najžešćeg sukoba,
Engleska i Francuska će biti kao jedno.

Britanska maslina će se zatim upeti
u brak sa nemačkom lozom.
Ljudi hodaju ispod i preko potoka
Ispuniće se njihovi čudesni snovi.

Jer u tim čudesnim dalekim danima
Žene će pomamiti
da se oblače kao muškarci, a pantalone nose i da
odseku svoje pramenove kose .
I ričući čudovišta sa čovekom na vrhu
Čini se da jedu zeleni usev
I ljudi će leteti kao što ptice sada rade
I dati konja i plug.

Biće znak koji će svi videti.
Budite sigurni da će sigurno biti.
Tada će ljubav umreti i brak prestati,

a narodi nestaju dok se bebe smanjuju

I žene će maziti mačke i pse
A muškarci žive isto kao svinje.

U hiljadu devetsto dvadeset i šest
Izgradite kuće od svetlosti slame i štapa.
Jer tada će se planirati moćni ratovi
I oganj i mač će pomesti zemlju.

Kad slike izgledaju kao žive sa slobodnim pokretima
Kada čamci kao ribe plivaju pod morem,
Kada će ljudi kao ptice preleteti nebo
Tada će pola sveta, duboko natopljenog krvlju, umreti.

Za one koji prožive vek
U strahu i trepetu ovo će učiniti.
Beži u planine i u jazbine
U močvare i šume i divlje ritove.

Jer oluje će besneti i okeani huče
Kad Gavrilo stoji na moru i obali
I dok dune u svoj čudesni rog
Stari svetovi umiru i novi se rađaju.

Ognjeni zmaj će preći nebo
šest puta pre nego što će ova zemlja umreti.
Čovečanstvo će drhtati i uplašiti se
za šeste vesnike u ovom proročanstvu.

Sedam dana i sedam noći
Čovek će posmatrati ovaj strašni prizor.
Plima će se nadmašiti
da odgrizu obale i onda
će planine početi da huče
I zemljotresi će rastaviti ravnicu do obale.

I poplavne vode, jurnuće,
preplaviće zemlje takvom galamom
Da se ​​čovečanstvo savija u blatnjavom ritu
I reži o svojim bližnjima.

On pokazuje zube i bori se i ubija
I krije hranu u tajnim brdima
I ružan u svom strahu, laže
da ubije pljačkaše, lopove i špijune.

Čovek u strahu beži od poplava
I ubija, i siluje i laže u krvi
I prolivanje krvi ljudskim rukama
Uprljaće i ogorčiti mnoge zemlje

A kad zmajev rep nestane,
Čovek zaboravlja, i osmehuje se, i nastavlja
Da se ​​prijavi – kasno, kasno.
Jer čovečanstvo je zaslužilo zasluženu sudbinu.

Njegov maskirani osmeh – njegova lažna veličina,
Služiće Bogovima njihov gnev.
I poslaće Zmaja nazad
Da osvetli nebo – rep će mu raspucati
O zemlju i rastrgnuti zemlju
I čovek će pobeći, Kralju, Gospodu i kmetu.

Ali polako su proterani
da traže izliv vode koji se smanjuje
I ljudi će umreti od žeđi pre nego što
se okeani podignu na obalu.

I zemlje će popucati i rastrgnuti iznova.
Misliš da je to čudno. Obistiniće se.

I u nekoj dalekoj dalekoj zemlji
Neki ljudi – o, tako sićušna grupa
Moraće da napuste svoju čvrstu goru
I da pređe zemlju, onih nekoliko da se prebroje,
Ko ovo preživi (nečitko) i onda
ponovo započne ljudski rod.

Ali ne na kopnu već tamo.
Ali na okeanskim koritama, suvim, suvim i golim.
Neće svaka duša na Zemlji umreti
Dok rep zmajeva prolazi.

Neće svaka zemlja na Zemlji potonuti,
Ali ove će se valjati u smradu i smrdeti
Na trula tela zveri i čoveka
Na vegetaciju na kopnu.

Ali zemlja koja se uzdiže iz mora
biće suva i čista i meka i očišćena
od ljudske prljavštine i stoga će biti
izvor nove čovekove dinastije.

I oni koji žive će se plašiti
repa zmajeva mnogo godina
Ali vreme briše sećanje.
Misliš da je to čudno. Ali biće.

I pre nego što se rasa iznova izgradi,
srebrna zmija dolazi da vidi
I izbacuje ljude poput nepoznatih
Da se ​​pomešaju sa zemljom koja je sada
ohlađena od njene vrućine i ovi ljudi mogu
prosvetliti umove budućeg čoveka.

Pomešati i pokazati im kako
da žive i vole i tako obdare
decu drugim vidom.
Prirodna stvar da bi mogli da
postanu graciozni, skromni i kada to urade
Zlatno doba će početi iznova.

Zmajev rep je samo znak
za pad čovečanstva i propadanje čoveka.
I pre nego što se ovo proročanstvo izvrši,
biću spaljen na lomači, na jednom.
Moje telo spaljeno i moja duša oslobođena.
Misliš da izričem bogohuljenje.
Ove stvari su mi došle
Ovo proročanstvo će se ostvariti.

Pesme koje se nalaze na spoljnom omotu svitaka

Znam da idem – znam da sam slobodan
Znam da će ovo biti.
Tajno ovo – jer će ovo
pronaći kasnija dinastija

Mlekara, lepa devojka
Udariće ovaj kamen dok prolazi
I pet generacija će odgajati
pre nego što jedno muško dete nauči da čita.

Ovo se onda održava iz godine u godinu
Sve dok gvozdeno čudovište koje drhti od straha
ne pojede pergament, reči i pero i mastilo
I čovečanstvu se da vreme za razmišljanje.

I tek kad se ovo dogodi,
čovečanstvo će pročitati ovo proročanstvo.
Ali jedan čovek slasti drugome prokletstvo
Pa neću džabe goreti.

Ova pesma je pronađena u posebnoj tegli

Znaci će biti tu da svi pročitaju
Kada će čovek učiniti najgnusnije delo
Čovek će uništiti ljubaznije živote
uzimajući ih kao njihove žene.

I ubistvo gadno i brutalno delo
Kad čovek samo pomisli na pohlepu.
I čovek će hodati kao da spava
Ne gleda – mnogi ne vire
I gvozdeni ljudi rep će raditi
I gvozdena kola i kočija takođe.

Kraljevi će davati lažna obećanja
I pričati samo radi govora,
I nacije planiraju užasne ratove
Slično kao nikada ranije,
I porezi rastu i živahno se spuštaju
I nacije nose večno mrštenje.

Još veći znak treba videti
Kako se čovek približava poslednjem veku
Tri usnule planine skupljaju dah
I izbacuju blato, i led i smrt.
I zemljotresi gutaju grad i grad,
U zemljama još meni nepoznatim.

I hrišćanin se bori protiv dva hrišćanska
I narodi uzdišu, ali ništa ne rade
I žuti ljudi veliku moć dobijaju
od moćnog medveda sa kojim su ležali.

Ovi moćni tirani neće uspeti.
Ne uspevaju da podele svet na dva dela.
Ali od njihovih dela opasnost je izazvala
Ague – ostavivši mnoge mrtve.
I fizika ne nalazi lek
za ovo je gore od gube.

O mnogo znakova da svi vide
Istinu ovog istinitog proročanstva.

Mr. D. Tovarišić