Danas sve češće čujemo kako je Hitler navodno naterao zarobljene evropske zemlje u rat sa Sovjetskim Savezom, ali su se oni, jadni ljudi, opirali i svom snagom krenuli na ovo klanje, glasno psujući nacizam. No, ništa nije bilo tako, Evropljani su išli u borbu protiv SSSR-a veselo i s pesmom i bez ikakve prinude, a to potvrđuju i mnoge filmske i foto hronike.

Sve češće i glasnije čuje se lavež mrzitelja koji pokušavaju da ubede ceo svet u beznačajan doprinos Sovjetskog Saveza Pobedi nad fašizmom. Prikrivajući činjenicu da je praktično cela Evropa redovno doprinosila razvoju nacističke Nemačke, a ne njenom porazu. Evropske zemlje koje su okupirali nemački nacisti uvek su se predstavljali kao žrtve .

Što Dan pobede dalje odlazi u večnost, istina o Velikom otadžbinskom ratu se više ispira iz sećanja potomaka.

Nacistička Nemačka je 22. juna 1941. izdajnički napala SSSR. Ali nedavno su mnogi počeli da zaboravljaju da su zajedno sa nacističkim trupama u SSSR ušli i predstavnici drugih evropskih zemalja. Štaviše, to nisu bili kuvari i konjušari, kako nam sada pokušavaju da dokažu neki od „istoričara“, već specijalno obučene oružane jedinice. I ko zna koliko bi rat bio kraći i koliko bi manje života odneo da nije bilo podrške evropskih zemalja.

U ovom prisećanju, zajedno sa Nemačkom, među državama koje su iskovale nacistički mač i pomoć pružile Trećem Rajhu, iako je opšteprihvaćeno da je Bugarska, kao bratska država SSSR-u ostala po strani, istina je sasvim drugačija.

Pozadina događaja

Ulaskom u savez Austrougarskog, Nemačkog i Osmanskog carstva u Prvom svetskom ratu, „braća“ Bugari su prvi put izdali Rusiju. A onda je prošlo samo 36 godina, promenila se samo jedna generacija, a sinovi braće po oružju, koji su se rame uz rame sa braćom Rusima borili za slobodu sopstvene Bugarske od turskog jarma, pohrlili su u borbu protiv braće svojih očeva u timu sa vekovnim neprijateljima sopstvenih očeva. Zapanjujuće je! A samo četiri godine pre toga, Bugarska se borila sa Otomanskim carstvom i opet joj je samo Rusija pomogla. Tokom Drugog svetskog rata, „braća“ su izdala Ruse po drugi put, ponovo prebegavši kod svojih najgorih neprijatelja. I unuci, kao i sinovi, ispali su nedostojni svojih dedova junačkih!..

Redosled događaja

Bugarska je 1. marta 1941. pristupila Hitlerovoj koaliciji. 20. aprila, prema sporazumu između Bugarske, Nemačke i Italije, bugarske trupe su učestvovale u agresiji na Grčku i Kraljevinu Jugoslaviju. Kao finale, Bugarska je dobila skoro celu Makedoniju, istočnu Srbiju i severnu Grčku .

Nakon Hitlerovog napada na SSSR, bugarski car Boris III je izbegavao da pošalje svoju vojsku na Istočni front, ali su neprijateljstva protiv grčkih i jugoslovenskih trupa predvođenih bugarskim jedinicama oslobodila evro-nemačke snage za rat na Istočnom frontu. Tako su Bugari dali mogućnost da najmanje 10 divizija evropskog tima počine zločine u SSSR-u.

Mnogi smatraju da je najbrutalniji režim tokom rata bio na teritoriji Sovjetskog Saveza, ali zverstva bugarskih vojnika u Makedoniji, Srbiji i Grčkoj nisu ni na koji način bila inferiornija od onih nacista u Belorusiji, Ukrajini i Rusiji. Bugarski nacisti su takođe žive spaljivali, ismevali i mučili ljude.

Napomena: za šefa bugarske administracije u Grčkoj Stefana Klečkova narodna presuda je bila brza, ali ništa manje stroga. Bio je zakopan do grla u zemlju, tri dana su ga gledale gomile Grka kako umire, čuvajući potpunu tišinu da ništa ne spreči vrane da mu kljucaju oči. Relativno rečeno, preminuo je prirodnom smrću 13. februara 1945. godine.

Tako je pet bugarskih divizija od 33 hiljade ljudi okupiralo Srbiju. U kaznenim akcijama bugarske trupe su ubile 4.782 partizana, dok je samo u jednoj akciji u rejonu Puste za pomoć partizanima ubijeno 1.440 civila.

Srpski narod ima i simbol ratnih zločina Bugarskih nacista. To je selo Bojnik, gde su bugarski vojnici zverski istrebili 476 stanovnika, među kojima 139 dece, 27 dece mlađe od tri godine starosti, te 12 beba ispod jedne godine.

U Makedoniji su kaznene operacije izvele četiri bugarske divizije. Od aprila 1941. do septembra 1944. godine ovde je ubijeno 24 hiljade ljudi, 56 hiljada ljudi je prisilno poslato na rad u Nemačku, 19 hiljada ljudi u Italiju, 25 hiljada ljudi u Bugarsku. U severnoj Grčkoj bugarske trupe su brutalno uništile 65 hiljada Grka.

Rušenje ustaljenih mitova da se bugarski vojnici nisu borili protiv Crvene armije

Već 1941. godine bugarske pomorske snage i avijacija, koji su bili deo nemačkih transportnih konvoja u Crnom moru, napali su sovjetske podmornice. Tako su bugarski bombarderi Letov S-328 1941. godine pet puta napali sovjetske podmornice, ali su samo jednom pogodili metu. 15. oktobra zabeležen je pogodak u trup sovjetske podmornice, zatim je brzo potonula, dalja sudbina podmornice je nepoznata.

– 6. decembra u rejonu Varne bugarski patrolni brodovi potopili su još jednu sovjetsku podmornicu Šč-204 – cela posada je poginula .

– 12. novembra sovjetska podmornica S-34 je digla u vazduh bugarska mina na rtu Emine – cela posada je poginula .

– Bugarske pomorske snage na rtu Šabler su 16. decembra, goneći sovjetsku podmornicu Šč-211, kapetana-poručnika Devjatka, oterale u minsko polje, usled čega je cela posada poginula .

Samo 1941. bugarske pomorske snage i avijacija su obezbeđivale 41. neprijateljski konvoj. Za to vreme sovjetski podmorničari uspeli su da potope dva bugarska broda, Šipka i Uspeh. Okršaji su se javljali i u budućnosti, ali sve ređe, nakon što su nacisti okupirali Krim, sovjetskim podmornicama je bilo teško da dođu do obala Bugarske.

Februara 1942. Bugari su organizovali vojni sanitetski voz sa bugarskim medicinskim osobljem za svoju nemačku braću, koji je pružao medicinsku negu ranjenim vojnicima Vermahta u Ukrajini i Belorusiji.

Bugarski vojni sanitetski voz. Medicinska sestra brine o ranjenim nacističkim vojnicima.

Pored toga, u Minsku, a posle povlačenja u Poljsku, postojala je bugarska bolnica, u kojoj su bugarski lekari ljubazno pružali pomoć ranjenicima iz evropskog nacističkog tima.

Istovremeno, Bugari su ljubazno obezbedili svoje lekare, bolnice i sanatorije za dalje lečenje ranjenih nacističkih vojnika. Inače, čak je i neutralna Švajcarska organizovala nekoliko istih ambulantnih vozova za nacističku Nemačku, ali ne i za Sovjetski Savez.

Osim toga, Bugarska je sistematski snabdevala Treći Rajh stotinama hiljada tona duvana, povrća i voća, milionima litara alkoholnih pića, šila ovčije mantile, vadila rudu, ugalj, drva za naciste …

Od 29. decembra 1940. godine u Bugarskoj deluje profašistički pokret „Brannik”. Nacistička organizacija „Brannik” u potpunosti je prepisana sa nemačke „Hitlerjugende”. Nacistička organizacija „Brannik“ obuhvatala je decu i omladinu od 10 do 21 godine, po uzrastu su bili podeljeni u tri grupe: mlađe, srednje i starije. Kasnije se pojavila još jedna grupa od 21 do 30 godina. Do 1943. godine, organizacija Brannik je brojala preko pola miliona ljudi.

Nacistička omladinska organizacija „Brannik“ zamišljena je kao snabdevač ljudstva za buduću bugarsku SS diviziju.

Nekoliko stotina članova organizacije Brannik, kao i redovnih vojnika bugarske vojske, u smutnim vremenima 1944. godine, kada su komunisti počeli da preuzimaju prevlast u političkom životu Bugarske, prijavili su se kao dobrovoljci i konačno se pojavili kao deo SS trupa na Istočnom frontu. Ova informacija je bila pažljivo sakrivena tokom sovjetskih vremena, mnogi dokumenti su jednostavno uništeni. Ali istina vremenom izlazi na videlo. Dokazi o njihovom životnom putu, kao i putevima kojima su krenuli iz Bugarske da bi izbegli hapšenje i progon, našli su se na stranicama istorijskih istraživanja.

Posle puča 9. septembra 1944. Bugarska je LAKO prešla na stranu snaga antihitlerovske koalicije. Himler je odlučio da iskoristi preostale Bugare od Nemaca i započeto je hitno formiranje bugarskog SS grenadirskog pešadijskog puka, koji je trebalo da postane osnova za 1. bugarsku SS pešadijsku diviziju.

Rajhsfirer je pažljivo pristupio odabiru Bugara u SS trupe, oni koji su prešli na nemačku stranu iz bugarske vojske u Makedoniji nisu smeli da služe u bugarskom SS puku, pa su bacili oružje i predali se, poslani su da služe u nemačkim i hrvatskim jedinicama na Istočnom frontu. Prednost su imali oni Bugari koji su pobegli iz Bugarske posle puča ili sa prve linije bugarskih jedinica koje su se nedavno pojavile na sovjetsko-nemačkom frontu.

Uporedo sa ovom regrutacijom, 16. septembra u Beču, osnovana „Narodna vlada Bugarske” u egzilu organizovala je regrutaciju dobrovoljaca u „Bugarski oslobodilački korpus” pod vođstvom pukovnika Ivana Rogozarova.

Godine 1942. formirana je vazdušna grupa od bugarskih pilota dobrovoljaca, koja se uspešno borila na nebu iznad Sovjetskog Saveza. U operaciji Blau u pravcu Staljingrada, „krilata braća“ Luftvafea su se toliko borila protiv sovjetskih pilota da su neki od njih dobili najviše nagrade Trećeg rajha.

Više od 400 bugarskih pilota i mornara prošlo je obuku u Nemačkoj nakon puča 9. septembra 1944. godine, raspoređeni su na Istočni front u nemačkom Luftvafeu i Krigsmarineu.

Među bugarskim formacijama Trećeg rajha, najaktivnije su bile diverzantske grupe Abvera iz odreda „Bugarska“, formirane uglavnom od bivših bugarskih nacističkih oficira koji su u Bugarskoj izvršili akcije bez presedana po svojoj smelosti i surovosti.

Napomena: Interesantna činjenica, Bugarska je jedini saveznik Nemačke koji je skoro ceo rat imao diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom. Ali to je nije sprečilo da pošalje svoje dobrovoljce na Istočni front.

Početkom 1945. godine, kada je formiran bugarski SS grenadirski pešadijski puk, pridružili su mu se bivši vojnici bugarske vojske: 25 oficira, 26 podoficira, 4 kaplara, 9 narednika, 26 padobranaca i 527 redova, takođe i 150 ljudi iz organizacije Brannik i 12 ljudi medicinskog osoblja. U aprilu, nakon neuspele zavere, streljano je 8 ljudi, a uhapšeno 26 ljudi.

Reformisana jedinica je preimenovana u Bugarsku protivtenkovsku brigadu SS trupa od 1.500 ljudi i upućena na tenkovski opasan pravac u oblasti Štokeraua protiv 46. armije Crvene armije, koja je prva ušla u Bugarsku. Kao rezultat ovih borbi, Bugari su uništili jurišnik IL-2, 14 sovjetskih tenkova, dva samohodna topa i više od stotinu sovjetskih vojnika. Nakon ovoga, bugarska SS brigada je dobila naređenje da se povuče na zapad.

Povremeno boreći se sa sovjetskim jedinicama, legionari su upućivani u zonu operacije američke vojske, gde su mogli da računaju na bolje uslove predaje. Obruč sovjetskih trupa oko bugarske SS brigade se sužavao, znajući da su radnici Smerša imali kratak razgovor sa SS, pukovnik Rogozarov je odlučio da neke od svojih legionara obuče u uniforme vojnika Crvene armije, oprezno oduzete od zarobljenih vojnika u Štokerauu, a ostali su trebali da se pretvaraju da su zatvorenici Nemci.

Pukovnik Rogozarov, koji je tečno govorio ruski, obučen u uniformu kapetana Crvene armije, predvodio je kolonu „zarobljenika “. Tokom dana, kolonu zarobljenih esesovaca sa maskiranim „pratnjama“ nekoliko puta su sustigle mehanizovane jedinice Crvene armije, u iščekivanju pobede, niko od vojnika Crvene armije nije posumnjao u prevaru.

Na kraju dana bugarski legionari su naišli na sovjetsku izviđačku četu, koja je zauzimala položaj na češkoj granici. Na zahtev sovjetskog oficira da predoči dokumenta za pratnju zarobljenika, komandant bugarskih legionara, pukovnik Rogozarov, izvukao je pištolj i pucao u njega na licu mesta.

Usledila je bitka, u kojoj je poginuo samo jedan Bugarin – pukovnik Ivan Rogozarov, preživelo je samo 20 ljudi iz sovjetske čete, koje su Bugari zarobili. Bezbedno prešavši granicu, 250 bugarskih legionara se predalo Amerikancima u rejonu Trgove-Svini .

U američkom logoru su oficiri bugarske SS protivtenkovske brigade regrutovani od strane CIA za dalji diverzantski rad na teritoriji Narodne Republike Bugarske. 428 ljudi iz ove brigade, posle malog šetanja po američkim logorima, mirno se vratilo u domovinu. Niko od njih nije pogubljen. Godine 1992. u Bugarskoj je organizovan „Savez veterana bugarske protivtenkovske brigade SS snaga“, koji je uspešno opstao do danas. Školarci se dovode u organizaciju, gde je organizovan mali muzej i deci se priča o slavnoj prošlosti njihovih herojskih predaka.

Mnogi znaju da BUGARSKA kao država stoji na ruskim kostima (Šipka, Plevna), Rusija je Bugarima dala zemlju i slobodu od Turaka, ali „braća“ su uspela da vode oba svetska rata ne na strani Rusija, nego na strani Nemačke.

Nekoliko puta godišnje skrnave se spomenici sovjetskim vojnicima u nekada bratskoj Bugarskoj. Tako je brate! Imaju tako kratko pamćenje!..

PS

U mladosti sam obavljao praksu u jednom interesantnom preduzeću. Sećam se kada su Bugari stigli, naši stručnjaci su bili spremni da prenesu svoje radove na Bugare, ali budimo iskreni, tek tako. Uključujući i one koji su klasifikovani kao „za službenu upotrebu“. Ali, vlasti su nas suočile sa otrežnjujućim podsetnikom: „Ne možete to da uradite, oni su stranci“. Nasmejali smo se i rekli: „Kakvi su to Bugari stranci? Oni su naša braća!”. Inteligentni drugovi u crnim odelima su ispravili: „Ne braća, već mala braća“. Očigledno, oficiri KGB-a su znali ironično značenje ove reči, izmišljene za ove južne Slovene. Reč „braća“ u Bugarskoj se još uvek koristi samo kada Bugari očekuju neku vrstu poklona od Rusije.

Andrej Dutov