U vreme kada je predsednik Belorusije Lukašenko lavirao između Rusije i SAD, CIA je preko ukrajinske službe bezbednosti podmetnula „kukavičija jaja“, prevarene ruske radnike, u demonstracije protiv njega. * Kako je reagovao Vladimir Putin, nakon otkrivanja zavere, pružajući ruku spasa svom prijatelju.

Pre četiri godine velike demonstracije održavale su se u prestonici Belorusije, Minsku više od tri meseca zaredom, čime se vršio pritisak na predsednika Aleksandra Lukašenka da odstupi sa vlasti nakon pobede na izborima šesti put zaredom.

Ruski mediji u avgustu 2020. godine objavili su članak u kojem se navodi da će SBU (ukrajinska tajna služba) biti uklјučena u organizovanje provokacije koja je dovela do hapšenja 33 ruska državlјana u Belorusiji. Sledećeg dana, Vladimir Putin je pozvao Aleksandra Lukašenka, beloruskog predsednika, da razgovaraju o sudbini uhapšenih ruskih državlјana. Pozivajući Lukašenka tek kada su mediji objavili ovu informaciju, Vladimir Putin mu je zapravo ponudio izlaz iz blata u koji se beloruski predsednik uvalio.

“Čudno” regrutovanje uhapšenih muškaraca

Prema izvorima u ruskim bezbednosnim službama, grupa je regrutovana među bivšim zaposlenima u kompaniji Vagner od strane izvesnog “Sergeja Petroviča” kako bi se osigurala bezbednost naftnih instalacija u Siriji.

Čovek ih je kontaktirao sa telefonskog broja čiji je međunarodni pozivni broj zaista sirijski, ali se ispostavilo da je taj broj virtuelan, jer je bilo nemoguće locirati telefon povezan sa ovim brojem i ne pojavlјuje se u mobilnoj mreži. Kupovina tako virtuelnog broja je veoma jednostavna, jer postoji mnogo mobilnih aplikacija koje omogućavaju kupovinu virtuelnog broja iz druge zemlјe.

Sa ovog broja „Petrovič“ kontaktira bivše zaposlene Vagnera i traži od njih da obezbede svoje CV-je, kao i njihovo borbeno iskustvo i nivo obuke. Čovek je izgleda prilično dobar psiholog i uspeva da natera lјude koje kontaktira da veruju da je ili šef Vagner kompanije ili visoki zvaničnik ruskog Ministarstva odbrane. Kao rezultat toga, niko od njih nije ni u šta sumnjao kada ih je pitao o njihovim veštinama u upravlјanju BUK sistemima, ili ako poznaju ruske vojnike u Donbasu.

Sergej Petrovič je toliko dobro odradio posao da veteran iz Donbasa, Artiom Milijajev (kodno ime “Šaman”), volontira kako bi mu pomogao da regrutuje grupu za rad u inostranstvu. On je sve uvereniji da se od sredine maja 2020.god. čovek po imenu Sergej Viktorovič Bezinski, predstavlјajući se kao šef obezbeđenja Rosnjefta, uklјučio u pregovore o regrutovanju ove grupe. Čovek ima e-mail adresu u “@office-rosneft.org”, kako bi dao veći kredibilitet svojoj maski. Osim što ime domena ne pripada Rosnjeftu, nije registrovano u Rusiji i “čudno” je prestao da radi 31. jula 2020., dva dana nakon hapšenja regrutovanih ruskih državlјana.

Ali u međuvremenu, “Šaman” je potražio dobrovolјce, okrećući se prijatelјu, bivšem potpukovniku ruske vojske Krivenku. Morali su da pronađu 90 boraca, a svaki je još doveo deo grupe, po ličnoj preporuci ili intervjuu sa volonterima. Krajem maja želјeni broj lјudi povećao se sa 90 na 180, a “Šaman” je izvršio, šalјući lične podatke, sa podacima o fotografiji i kreditnim karticama na čuvenu “Rosnjeft” e-mail adresu, za buduće slanje platnog spiska.

Začudo, “Šaman” je koristio dokumente memoranduma iz ugašene Mar kompanije (likvidirane 2018. godine) da regrutuje svoje lјude. A prva verzija, datirana 3. aprila 2020. godine, ima grešku na dnu, sa rečju “Slikanje” umesto “Potpis”. Greška je ispravlјena kasnije.

Kako se navodi, Sergej Petrovič je 6. jula preminuo u Libiji, a novi posrednik, po imenu Artur, dolazi u kontakt sa Šamanom sa venecuelanskim brojem, tvrdeći da je to broj konzularnog dela ruske ambasade u Karakasu. Naravno, kao i kod sirijskog broja, to je samo virtuelni broj.

Artur predlaže “Šamanu” da se preorijentiše isklјučivo prema projektima Rosnjefta i u tu svrhu podeli 180 lјudi u pet grupa, što je i učinjeno. Svaka grupa je imala svog komandanta (jednu je vodio “Šaman”, drugu “Jurič” tačnije Krivenko, jednu “Sajnč”-pravo ima Belik, četvrtu je vodio čovek pod nadimkom “Paradoks”, a poslednju “Admin”).

Četiri od pet grupa trebalo je da putuju u Minsk 24. jula. Grupa “Jurih” trebalo je da bude poslata u Venecuelu morem. Grupu “Šaman” činili su uglavnom veterani Donbasa, koji su zbog toga u prošlosti imali ukrajinsko državlјanstvo. Pridružio mu se Andrej Bakunovič, koji je već bio u Minsku. Posredničke usluge “Šamana” plaćene su 14.000 dolara, koje je bradati stranac položio preko bankomata Alfa banke, za šta postoji snimak kamere.

Umešanost SBU u demonstracije

“Šaman” 15. jula dobija mejlom karte za letove koji polaza iz Minska 25. jula za Istanbul, zatim u Karakas, uz zaustavlјanje u Havani. I tu se ukrajinska umešanost otkriva. Avionske karte su kuplјene na sajtu Must Go, kompanije registrovane u Kijevu sa brojem telefona + 380 50 94 68 296, ali sa informacijama putničke kompanije Koral Travel. Novinar Aleksandar Kots, koji je pratio slučaj, je zato kontaktirao kancelariju turskih aviokompanija u Moskvi koja je navela da su karte zaista kuplјene preko ovlašćene agencije registrovane u Ukrajini!

Kompanija Travel Set, koja se nalazi u Kijevu, a koja se pominje u dokumentima turske aviokompanije, registrovana je u januaru 2020. Međutim, to nije jedina ukrajinska kompanija koja učestvuje u kupovini ovih karata. Ukrajinska kompanija Izi Travel, registrovana u Lvovu, uklјučena je u proces kupovine karata, pod brendom Mast Go. Svi telefonski brojevi ovih kompanija su ukrajinski. Međutim, kontakt detalјi “Mast Go” koji su dati su oni ruske putničke kompanije Koral Travel u Moskvi i Jekaterinburgu. Osim što Koral Travel nema podataka o ovim kartama u njihovom sistemu rezervacija.

Karte za grupu “Sanič” kupila je i ukrajinska kompanija pod nazivom Ejr Lajf Logistik, sa sedištem u Kijevu. I tamo je, na čudan način, kompanija registrovana u januaru 2020.

Ako vam sve ovo već deluje veoma čudno, sačekajte nastavak.

Dok je grupa “Šaman” već bila na putu, karte za Istanbul su otkazane i odložene za 30. jul, s tim što prvi lјudi iz grupe toga nisu bili svesni. I dok su bili na putu za Minsk, otkazana je rezervacija i za 30.jul većini članova grupe.

Na beloruskoj granici članovi grupe pokazali su kopije svojih ugovora u ime kompanije RN-Zapad. Karte, štampane na najbližoj benzinskoj pumpi, doneo im je beloruski državlјanin Genadij Kompan, koga im je poslala osoba koja stoji iza lažne e-adrese Rosnjefta. Čovek ih je pokupio na granici i doveo u Minsk u dva minibusa.

Podrazumeva se da su ugovori falsifikati, od pravnih informacija do pečata i potpisa takozvanog direktora kompanije Rustamova, koji je napustio kompaniju pre godinu dana, zapravo već duže vreme živi u Samari, a ne u Minsku, i čiji potpis nema nikakve veze sa tim.

Da bi se tome dodao kredibilitet, izvesna Larisa Samarina, predstavlјena ili kao zaposlena u ruskoj ambasadi u Istanbulu ili menadžer Rosnjefta, trebalo je da se pobrine za smeštaj Rusa u Minsku. Osim što je, dok ju je istraživao, Aleksandar Kots otkrio da je fotografija žene koja se pojavlјuje na kopiji značke koja je dostavlјena vođi grupe, zapravo od žene koja živi u Donjecku, u DPR-u (Donjecka Narodna Republika), i koja je radila u oblasti turizma! Ovo poslednje je ukazivalo na to da je fotografija korišćena u njenom ukrajinskom pasošu, da nije mnogo putovala od početka rata, kao i da se tokom istrage veoma plašila da ne bude umešana u priču o kojoj ništa ne zna.

Kako su obični prevaranti mogli da imaju pristup ovoj fotografiji zvaničnog dokumenta? To je obično vrsta dosijea kojem tajne službe mogu da pristupe. A šta bi moglo biti bolјe od korišćenja identiteta žene sa teritorije koja više nije pod kontrolom Ukrajine? Na taj način upliću “teroristu” u slučaj. Šlag na torti.

Osoba koja se krila iza ovog lažnog identiteta rezervisala je sanatorijum u kojem su Rusi uhapšeni, od 24. do 29. jula, rekavši direktoru da se radi o grupi putnika čiji je let pomeren, čega nisu ni bili svesni! Tek 25. jula, na dan prvobitno planiranog polaska, “Šaman” je obavešten o otkazivanju leta. Tada mu je naređeno da uništi stare karte, čime je eliminisao važne dokaze koji bi omogućili Belorusiji da brzo prati liniju do Kijeva i Lvova, svakako do zgrade SBU. Još jedna čudna činjenica je da su sve uplate za ovaj “projekat” izvršene isklјučivo u gotovini.

U razgovoru sa ukrajinskim novinarom Dmitrijom Gordonom, Lukašenko i sam javno priznaje da je ukrajinska tajna služba upozorila Minsk na prisustvo druge grupe boraca na jugu zemlјe. Kako čudno…

Ova operacija u Belorusiji obično podseća na subverzivne psihološke operacije koje sprovodi Ukrajina protiv Donbasa i Rusije koje opisuje Vasilij Prozorov, bivši agent SBU. Cilј je, očigledno, sejati neslogu između Rusije i Belorusije, i narušiti reputaciju kompanija Vagner i Rosnjeft u tom procesu. Čak se i Gordon hvalio da je čak i njegov intervju sa Lukašenkom bio deo specijalne operacije. Ali ne samo to.

Činjenica da su borci upitani da li znaju da upravlјaju BUK-om pokazuje i da je SBU imala drugu svrhu, da je dobijeno izručenje ovih ruskih državlјana Ukrajini, tačnije sasvim sigurno da ih uplete u pad MH17, možda predstavlјajući ih kao one koji bi ispalili projektil koji bi oborio Boing.

Na pitanje kako je CIA umešana u slučaj, neimenovani izvor ruske vlade kaže: „Među gore navedenim nehotičnim i namernim curenjima informacija, jedno se odnosilo na službenika „dobro poznatog u krugovima ukrajinskih tajnih službi“ CIA-ine „T“ kancelarije u Ukrajini, koji je bio upoznat sa operacijom u Belorusiji i učestvovao u prilagođavanju plana SBU. Oni koji to žele mogu da posete portparola CIA Timotija Džejmsa Skovina ili njegovog prvog zamenika Brajana Tomasa O’Berna u američkoj ambasadi u Kijevu, i ako žele ispričaće mnogo zanimlјivosti.“

Putin nudi Lukašenku izlaz

Tu dolazimo do druge vesti, one koju je saopštio Kremlј. Naime, Vladimir Putin pozvao je Aleksandra Lukašenka da razgovaraju, između ostalog, o sudbini 33 uhapšena ruska državlјana.

Dvojica predsednika “izrazili su uverenje da će situacija biti rešena u duhu međusobnog razumevanja koje je tipično za saradnju između dve zemlјe”. Vladimir Putin je takođe naglasio “da je ruska strana zainteresovana da održi stabilnu unutrašnju političku situaciju u Belorusiji i da predstojeće predsedničke izbore održi u mirnoj atmosferi”.

Ako se dešifruje ova diskusija transkribovana na veoma zvaničan, dakle veoma diplomatski način, Putin je podsetio Lukašenka da Rusija ne koristi tu vrstu metoda, te da je zato neophodno smiriti histeriju i dalekosežne hipoteze. Što se tiče “duha međusobnog razumevanja”, ovo je zapravo prenos informacija koje je objavio Aleksandar Kots u Belorusiju kako bi se došlo do pravog zaklјučka o ovoj aferi (štaviše, ove informacije su prenete i ruskom istražnom komitetu kako bi se rasvetlila ova prlјava afera).

Otuda i činjenica da je Vladimir Putin čekao javno objavlјivanje ove informacije pre nego što je pozvao Lukašenka. To je razlika između šefa države koji deluje pre razmišlјanja, i onog koji razmišlјa pre delovanja.

Ovom informacijom Vladimir Putin nudi izlaz svom beloruskom kolegi, koji može da okrivi SBU za ovu provokaciju i nekako sačuva lice usred ovog debakla. Postavlja se pitanje, ako je ova informacija došla od ruske obaveštajne službe, zašto ih jednostavno nisu diskretno preneli u Minsk? Zašto ga objavlјivati na internetu? Pa, iz više razloga. Prva je da su ova 33 ruska državlјana i sama Rusija javno provučena kroz blato, pa je logično da Moskva pere javno njihovu i svoju čast.

Drugi razlog je da se javno razotkriju metode SBU, i da se pokaže da ne samo da ukrajinske tajne službe napadaju Rusiju i Donbas, već da besramno napadaju i druge zemlјe poput Belorusije, za koje tvrde da pomažu svojim “informacijama”.

A treći razlog je taj što izjavlјivanje informacija u javnosti, Rusija nudi mogućnost izlaza, časnog ili najmanje lošeg, za Lukašenka.

Zaista, Lukašenko je bio ušao u pravi delirijum. Šta god da uradi, biće posledica. Jedini izbor koji mu je ostao je kao između kuge i kolere. Ili će odbaciti optužbe protiv ruskih državlјana i izgubiti obraz, ili će proći kroz svoj delirijum i izručiti ih Ukrajini. U tom slučaju, Belorusija će snositi katastrofalne posledice ekstremizma svog predsednika, a Rusija će je naterati da plati visoku cenu za ovu izdaju.

Javno dokazujući umešanost SBU u ovu provokaciju, Rusija nudi Lukašenku idealno žrtveno jagnje, omogućavajući Belorusiji da odustane od tužbe protiv ruskih državlјana, a da ne ukaljaju obraz (pomalo zato što su prevareni kao novajlije, ali to je manje ozbilјno nego da moraju da priznaju da su isklјučivo odgovorni za to što su napravili problem iz potpuno praznih dosijea).

Lukašenko je iskoristo ova ponuđena izlazna vrata Putina i nije potonuo u svoj delirijum, a o tada obnovljenom prijateljstvu dovoljno govori saradnja njih dvojice tokom rata u Ukrajini. Treba se, takođe, zapitati, bez ikakvih antipatija i predrasuda, da li je neko proverio dosijee Ukrajinaca i Rusa koji su u polednje vreme pristigli u našu zemlju!?

Mr. D. Tovarišić