Mauzolej Antioha I (69–34 pne), kralja grčko-iranskog kraljevstva, koji je vladao Komagenom, kraljevstvom osnovanim nakon raspada carstva Aleksandra Velikog severno od Sirije i Eufrata, jedna je od najambicioznijih građevina helenističkog perioda. Sinkretizam njegovog panteona i loza njegovih kraljeva, koji se može pratiti unazad kroz dva niza legendi, grčku i persijsku, dokaz je dvostrukog porekla kulture ovog kraljevstva koja opčinjava ljubitelje istorije i arheologije. Mesto je proglašeno za svetsku baštinu od strane UNESKO-a još 1987. god.

Planina Nemrut ili Nemrud nalazi se u Turskoj i značajna je po tome što se tu nalazi veliki broj ogromnih statua, podignutih oko onoga što se pretpostavlja da je kraljevska grobnica iz 1. veka pre nove ere. To je jedan od najviših vrhova na istoku planine Taurus.

Planina se nalazi 40 km severno od Kahte, Kurdskog grada od skoro 100.000 stanovnika, u blizini Adijamana, koji se nalazi na jugoistoku Turske i broji više od 250.000 stanovnika, uglavnom Kurda. Godine 62. pre nove ere, kralj Antioh I od Komagene sagradio je na vrhu planine grobnicu-svetilište okruženo ogromnim statuama visokim 8-9 metara njega samog, dva lava, dva orla i raznih kombinovanih grčkih i iranskih bogova, kao što su Herakle – Artagnes – Ares, Zevs – Oromas i Apolon – Mitra – Helios – Hermes. Komagena je bila drevna grčko-iranska kraljevina kojom je vladala helenizovana grana iranske dinastije Orontida u periodu od 330. do 200. godine pre Hrista, a koja je vladala Jermenijom od 6. veka pne. Kraljevstvo se nalazilo u i oko drevnog grada Samosata, koji je služio kao njegov glavni grad. Ime iz gvozdenog doba Samosata, Kumuh, verovatno daje ime Komageni. Komagena je okarakterisana kao „tampon država“ između nekadašnje Jermenije, Partije, Sirije i Rima i, kulturno, bilo je odgovarajuće mešano.

Kada je konstruisao ovaj panteon, Antioh se u velikoj meri oslanjao na partske i jermenske tradicije kako bi ponovo oživeo religiju dinastije svojih predaka. Partija je bila istorijska oblast na severu Velikog Irana. Osvojeno je i potčinjeno od strane Medijskog carstva tokom 7. veka pre nove ere, uključeno je u kasnije Ahemenidsko carstvo pod Kirom Velikim u 6. veku pre nove ere, i činilo je deo helenističkog Seleukidskog carstva nakon osvajanja u 4. veku pre nove ere od strane Aleksandra Velikog.Statue su nekada bile sedeće, sa ispisanim imenima svakog boga. U nekom trenutku glave statua su uklonjene sa njihovih tela i sada su razbacane po celom mestu.

Obrazac oštećenja na glavama (posebno na nosovima) sugeriše da su one namerno oštećene kao rezultat ikonoborstva. Statue nisu vraćene na prvobitna mesta. Lokalitet takođe čuva kamene ploče sa figurama bareljefa za koje se smatra da su formirale veliki friz. Ove ploče, ili, kako ih originalno nazivaju stele, kao što se nazivaju i na našim prostorima, prikazuju Antiohove grčke i persijske pretke.

Iste statue i preci koji se nalaze širom lokaliteta mogu se naći i na tumulusu na lokalitetu, koji je gomila zemlje ili kamena iznad grobnog mesta, ovde je visok 49 metara, a prečnik je 152 m. Moguće je da je tumulus od rastresitog kamena osmišljen da zaštiti grobnicu od pljačkaša, jer bi se svakim iskopavanjem brzo ispraznilo. Čini se da statue imaju lica u grčkom stilu, ali perzijsku odeću i frizure.

Zapadna terasa sadrži veliku ploču sa lavom, koja prikazuje raspored zvezda i planeta Jupitera, Merkura i Marsa. Kompozicija je uzeta kao karta neba 7. jula 62. pre nove ere. Ovo može biti pokazatelj kada je počela izgradnja ovog spomenika. Istočni deo je dobro očuvan, sastavljen je od nekoliko slojeva stena, a staza koja prati podnožje planine svedoči o zidanom prolazu koji povezuje istočnu i zapadnu terasu. Smatra se da su moguće upotrebe ovog lokaliteta uključivale verske ceremonije, zbog astronomske i religiozne prirode spomenika.

Raspored takvih statua poznat je pod pojmom hierotezija. Slični aranžmani su pronađeni u Arsameji na Nimfeju na hieroteziji Antiohovog oca, Mitridata I Kalinika.

Drevna i moderna istorija

Versko svetilište uspostavljeno na planini Nemrud bilo je deo Antiohovog političkog programa za oživljavanje persijskih tradicija Komagene. Da bi to učinio, spojio je i prilagodio političke i verske tradicije Kapadokije, Ponta i Jermenije.

Prateći praksu mitridatskih vladara Ponta, Antioh je istakao svoje poreklo od Ahemenida i Seleukida, a takođe je polagao pravo na kraljevsko nasleđe Jermenije. Jedan od bitnih delova ovog identiteta bio je tada novouspostavljeni grčko-iranski panteon, koji se obožavao u određenim svetilištima u Komageni.

Lokalitet je 1881. godine iskopao Karl Sester, nemački inženjer koji je procenjivao transportne puteve za Osmanlije. Nakon svoje prve posete 1947. godine, američka arheološkinja Tereza ​​Goel posvetila je svoj život ovom lokalitetu, započevši kampanje 1954.god. Naknadna iskopavanja nisu uspela da otkriju Antiohovu grobnicu. Ipak, veruje se da je ovo mesto njegove sahrane. Statue, sve „odsečene glave“, nisu vraćene u prvobitno stanje.