Novopronađeni fosili otkrivaju kako bi šume mogle da izgledaju dok se povlače  ka severu u današnjem svetu koji se zagreva

Antarktik nije uvek bio zemlja leda. Pre više miliona godina, kada je kontinent još uvek bio deo ogromne kopnene mase južne hemisfere zvane Gondvana, drveće je cvetalo u blizini Južnog pola.

Sada, novootkriveni, složeni fosili nekih od ovih stabala otkrivaju kako su biljke uspevale – i kako bi šume mogle da izgledaju dok se povlače ka severu u današnjem svetu koji se zagreva.

„Antarktik čuva ekološku istoriju  polarnih bioma  koja se kreće oko 400 miliona godina, što je u osnovi celokupna evolucija biljaka“, rekao je Erik Gulbranson, paleoekolog sa Univerziteta Viskonsin-Milvoki.

DRVEĆE NA ANTARKTIKU?

Danas je teško gledati hladni pejzaž Antarktika i zamisliti bujne šume. Da bi pronašli svoje fosilne primerke, Gulbranson i njegove kolege morali su da se iskrcaju iz aviona kojim su sleteli na snežna polja, zatim da pređu glečere i hladne vetrove koji hlade kosti. Ali od pre oko 400 miliona do 14 miliona godina, južni kontinent je bio sasvim drugačije i mnogo zelenije mesto. Klima je bila toplija, iako su biljke koje su preživele na niskim južnim geografskim širinama morale da se nose sa zimama 24-časovnog mraka i letima tokom kojih sunce nikada nije zalazilo, baš kao danas.

Gulbranson i njegov tim fokusirani su na eru sa središtem pre oko 252 miliona godina, tokom permsko-trijaskog masovnog izumiranja. Tokom ovog događaja, čak 95 odsto Zemljinih vrsta je izumrlo. Naučnici su otkrili da je izumiranje verovatno izazvano  ogromnim emisijama gasova staklene bašte iz vulkana, što  je podiglo temperaturu planete na ekstremne nivoe  i  izazvalo zakiseljavanje okeana. „Postoje očigledne paralele sa savremenim klimatskim promenama“, rekao je Gulbranson, „koje su manje ekstremne, ali na sličan način podstaknute gasovima staklene bašte.“

„Pre masovnog izumiranja na kraju Perma, u južnim polarnim šumama je dominirala jedna vrsta drveta, ona iz  roda Glossopteris“, kaže Gulbranson za Live Science. To su bili behemoti koji su narasli od 20 do 40 metara sa širokim, ravnim listovima dužim od podlaktice osobe, rekao je Gulbranson. Pre permskog izumiranja,  Glosopteris  je dominirao pejzažom ispod 35. paralele južno do Južnog pola. (35. paralela na jugu je krug geografske širine koji prelazi kroz dve kopnene mase: južni vrh Južne Amerike i južni vrh Australije.)

PRE I POSLE

Prošle godine, dok su tražili fosile na  Antarktiku, Gulbranson i njegov tim pronašli su najstariju zabeleženu polarnu šumu iz južnog polarnog regiona. Još uvek nisu precizno datirali tu šumu, ali je verovatno cvetala pre oko 280 miliona godina pre nego što je brzo zatrpana vulkanskim pepelom, koji ju je sačuvao do nivoa ćelije, rekli su istraživači.

Na Dan zahvalnosti, Gulbranson će se vratiti na Antarktik radi dodatnih iskopavanja na dve lokacije. Ta mesta sadrže fosile iz perioda koji se proteže od pre do posle permskog izumiranja. Nakon izumiranja, rekao je Gulbranson, šume nisu nestale, već su se promenile.  Glosopteris  nije bio, ali se uselila nova mešavina zimzelenog i listopadnog drveća, uključujući rođake današnjih gingkoa.

„Ono što pokušavamo da istražimo je šta je tačno izazvalo te tranzicije, a to je ono što ne znamo baš dobro“, rekao je Gulbranson.

„Biljke su toliko dobro očuvane u steni da se neki od građevinskih blokova aminokiselina koji čine proteine drveća još uvek mogu ekstrahovati“, kaže Gulbranson, specijalizovan za tehnike geohemije. „Proučavanje ovih hemijskih gradivnih blokova može pomoći da se razjasni kako se drveće nosi sa čudnim uslovima sunčeve svetlosti na južnim geografskim širinama, kao i faktori koji su omogućili tim biljkama da napreduju, ali su odveli  Glosopteris  u smrt“, kaže on.

Ove sezone, terenski tim će imati pristup helikopterima, koji mogu da slete bliže neravnim obroncima u  Transantarktičkim planinama  gde se nalaze fosilne šume. Tim (članovi potiču iz Sjedinjenih Država, Nemačke, Argentine, Italije i Francuske) kampovaće mesecima, ukrcavajući se helikopterom na obronke kako to dozvoljava promenljivo antarktičko vreme. 24-časovno sunce omogućava duge dane, čak i ekspedicije usred noći koje kombinuju planinarenje sa terenskim radom, rekao je Gulbranson.

“To je definitivno poslastica za mene kao geologa”, rekao je on.

Mr. D. Tovarišić