Enceladus, šesti po veličini mesec Saturna, glavni je kandidat u potrazi za vanzemalјskim životom u Sunčevom sistemu. * Dokle se stiglo u istraživanjima?

Godine 2014. NASA-in svemirski brod Kasini otkrio je dokaze o velikom podzemnom okeanu na Enceladusu i uzorkovao vodu iz erupcija nalik gejzirima koje se javlјaju kroz pukotine u ledu na južnom polu. Robotska sonda je otkrila metan i druge organske molekule koji grade temelјe života.

Godine 2021, planetarni naučnik Univerziteta Arizone Redžis Ferijer i njegove kolege izračunali su da ako je vanzemalјski život mogao da se pojavi na Enceladusu, postoji velika verovatnoća da bi njegovo prisustvo moglo da objasni zašto Mesec izbacuje metan. „Da bismo znali da li je to slučaj, moramo se vratiti na Enceladus i pogledati“, rekao je dr Ferijer.

U svom novom radu, objavlјenom u časopisu Planetari Sajens Džurnal dr Ferijer i koautori izveštavaju da bi, iako bi hipotetička ukupna masa živih mikroba u Enceladusovom okeanu bila mala, poseta svemirskog broda u orbiti je sve što bi bilo potrebno da se sa sigurnošću sazna da li mikrobi slični onima na Zemlјi naselјavaju Enceladusov okean ispod njegove površine.

„Jasno je da slanje robota, koji bi se probijao kroz pukotine leda i duboko ronio sve do morskog dna, ne bi bilo lako“, rekao je dr Ferijer. „Osmišlјene su realnije misije koje bi koristile unapređene instrumente za uzorkovanje trakova kao što je to uradio Kasini, ili čak kao sletanje na površinu Meseca.“

Višak metana koji je Kasini otkrio u “perjanicama” Enceladusa izaziva slike izuzetnih ekosistema koji se nalaze u dubinama Zemlјinih okeana bez svetlosti: hidrotermalnih otvora. Na ivicama dve susedne tektonske ploče, vrela magma ispod morskog dna zagreva okeansku vodu u poroznoj podlozi, stvarajući „bele pušače“, ventile koji izbacuju vruću, mineralima zasićenu morsku vodu.

Bez pristupa sunčeve svetlosti, organizmi zavise od energije uskladištene u hemijskim jedinjenjima koje beli pušači oslobađaju da bi iostali. „Na našoj planeti, hidrotermalni otvori vrve životom, velikim i malim, uprkos mraku i ogromnom pritisku“, rekao je dr Ferijer. „Najjednostavnija živa bića su mikrobi koji se nazivaju metanogeni koji se napajaju čak i u odsustvu sunčeve svetlosti.“

Autori su modelirali svoje proračune na osnovu hipoteze da Enceladus ima metanogene koji naselјavaju okeanske hidrotermalne otvore nalik onima koji se nalaze na Zemlјi. Metanogeni pretvaraju divodonik i uglјen-dioksid da bi dobili energiju, oslobađajući metan kao nusproizvod. Na ovaj način su izračunali kolika bi bila ukupna masa metanogena na Enceladusu, kao i verovatnoću da bi njihove ćelije i drugi organski molekuli mogli da budu izbačeni kroz perjanice.

„Bili smo iznenađeni kada smo otkrili da bi hipotetičko obilјe ćelija iznosilo samo koliko iznosi biomasa jednog jedinog kita u globalnom okeanu Enceladusa“, rekao je dr Antonin Afholder, postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Arizoni. „Enceladusova biosfera može biti veoma retka. Pa ipak, naši modeli pokazuju da bi bilo dovolјno produktivno da se perjanice nahrane sa dovolјno organskih molekula ili ćelija koje bi pokupili instrumenti na budućoj svemirskoj letelici.“

Mogućnost da se stvarne ćelije mogu pronaći mogla bi biti mala, jer bi morale da prežive proces izbacivanja gasova koji ih nosi kroz perjanice iz dubokog okeana u vakuum svemira – prilično putovanje za malu ćeliju. Umesto toga, istraživači sugerišu da bi otkriveni organski molekuli, kao što su određene aminokiseline, služili kao indirektan dokaz za ili protiv životne sredine koja obiluje životom.

„S obzirom na to da bi, prema prethodnim proračunima i onima na Zemlji, bilo koji život prisutan na Enceladusu bio izuzetno oskudan, i dalјe postoji velika šansa da nikada nećemo pronaći dovolјno organskih molekula u perjanicama da nedvosmisleno zaklјučimo da ima života“, rekao je dr Ferijer. „Dakle, umesto da se fokusiramo na pitanje koliko je dovolјno da se dokaže da postoji život, pitali smo: Koja je maksimalna količina organskog materijala koja bi mogla biti prisutna u odsustvu života?“

Ako bi se svi rezultati merenja podigli iznad određenog praga, to bi moglo signalizirati da je život ozbilјna mogućnost. „Definitivni dokazi o živim ćelijama uhvaćenim u vanzemalјskom svetu mogu ostati neuhvatlјivi generacijama“, rekao je dr Afholder. Do tada, činjenica da ne možemo isklјučiti postojanje života na Enceladusu je verovatno najviše što možemo u ovom trenutku da postignemo.“

Ipak, nijedan trenutni dokaz ne ukazuje na to da je okean Enceladusa nenastanjen, ili čak nenaselјen životom sličnim Zemlјi. Ali misija koja bi imala kapacitet da ospori ovu hipotezu mogla bi doneti vredne naučne rezultate čak i u slučaju negativnih rezultata. Koncepti misije koji se trenutno razmatraju sugerišu da takva misija neće biti van domašaja u bliskoj budućnosti.

D. Tovarišić