Posetiti karneval u Riju, što je nekima životna želja, a ne upoznati prirodne lepote Brazila predstavlja promašaj koji se teško ispravlja. Pred vama je nekoliko predloga od mnogobrojnih koji bi se ovde mogli zasluženo naći

Jedna od najvećih zemalјa sveta Brazil nudi posetiocima jedinstvene i uzbudlјive mogućnosti za istraživanje prirodnih lepota više od bilo kog drugog mesta na svetu. Brazil je prepun visokih vodopada, zloglasne reke Amazon, najveće i raznovrsne močvare na svetu i drugih prirodnih čuda. Od neverovatnih belih peščanih dina povezanih brilјantnim plavim lagunama do začaranih potoplјenih bazena koji su puni zapanjujuće čistih voda; ne nedostaje lepih stvari koje oduzimaju dah. Od džinovskih mravojeda preko puma i jaguara do živopisnih ptica i sjajne flore, ne pobeći od gužve i vreve užurbanih gradova Brazila i karnevala u Riju i ne otkriti neka od najvećih prirodnih čuda ove prelepe zemlјe velika je greška.

Cachoeira da Fumaca (Dimni vodopadi)

Ovaj kaskadni vodopad visok 340 metara je zaista jedno od najlepših brazilskih prirodnih čuda. Kišna sezona je najbolјe vreme da se vidi voda koja se obrušava preko ivice provalije u bazen. Sušna sezona ponekad može ponuditi samo malo vode, ali pogled i dalјe izaziva strahopoštovanje. Postoje dva različita načina da se pristupi ovom čudu prirode koji oduzima dah:

Prvi je sa vrha i potrebno je dugo pešačenje od 6 kilometara. Pešačenje uklјučuje strme prirodne stepenice i pruža pogled na živopisnu faunu i floru na putu. Posetioci će biti nagrađeni jednim od najspektakularnijih pogleda u ovoj zemlјi dok stoje na vrhu visoravni i gledaju na osebujna brda i planinske vrhove. Gledanje na pravi vodopad sa ove tačke gledišta oduzima hrabrost jer se mora stati i posmatrati preko ivice. Drugi način da se dođe do vodopada je sa dna, nakon trodnevnog hoda. Ovde se može plivati u bazenu ispod i pogledati jedan od najneverovatnijih vodopada u Brazilu.

Vodopadi Iguazu

Vodopadi Iguazu na reci Iguazu, koji se nalaze na granici južnog Brazila i argentinske provincije Misiones, jedno je od najvećih prirodnih svetskih čuda. Sastoje se od 275 zapanjujućih pojedinačnih slapova sa jedinstvenim i ugroženim vrstama flore i faune. Ovaj ogromni sistem vodopada dugačak je impresivnih 2.700 m. Brazilska strana nudi najbolјi panoramski pogled i pristup vodopadima i 700 metara dugačkom ponoru Đavolje grlo u obliku slova U visine 150 metara.

Moguće je prošetati dugačkim mostom preko nekoliko vodopada koji omogućavaju posetiocima ne samo da stanu iznad vodopada, već da vide još nekoliko ispred njih. Posetiocima se preporučuje da se pripreme da ne pokisnu od vodopada koji naprosto grme okolo. Dvospratni autobusi prevoze do raznih staza na kojima je obilјe divlјih životinja poput majmuna, tukana, jaguara, jelena i ptica sjajnih boja. Postoji mogućnost da se čamcima ispod vodopada pređe na argentinsku stranu. Do vodopada Iguazu lako je doći, jer svakodnevno lete avioni iz Rio de Žaneira i Sao Paola, kao i  od Buenos Ajresa do Puerto Iguazua.

Močvare Pantanala

Najveća svetska močvara i raznolik eko-sistem je prirodno čudo koje se mora istražiti na svakom putovanju u Brazil. Pantanal koji se prostire na preko 200.000 kvadratnih kilometara, što je dvostruko veća površina od Srbije, i zahvata područja Brazila, Paragvaja i Bolivije, ima malo stanovnika i nijedan veći grad. Posetioci ne bi trebali zaobići ovu oblast, a obilazak je moguć vozilom sa pogonom na sva četiri točka, čamcem ili na konju. Močvare su dom za preko 700 vrsta ptica, 100 vrsta sisara, 260 vrsta riba i 80 vrsta gmizavaca, pa je ovo područje pravo mesto za posetioce koji su u potrazi za divlјinom.

Putovanje ovim krajem najbolje je organizovati između jula i oktobra kada voda počne da isparava, jezera se pretvore u bare sa obilnim količinama ribe i životinja. Posetioci trebaju biti spremni da ostave svoje mobilne telefone kod kuće jer većina lokacija nije povezana sa spolјnim svetom. Močvare Pantanala su ostale nedovolјno razvijene zbog godišnjih poplava i samo nekoliko velikih raštrkanih rančeva koji imaju stoku na ispaši, pa se ova oblast često naziva „Divlјi zapad Južne Amerike“. Džinovski mravojedi, pume, džinovske rečne vidre i mnoge druge vrste koegzistiraju u ovom jedinstvenom ekosistemu.

Nacionalni park Lencois Maranhenses

Zasleplјujuće bele boje i ogromne peščane dine uzdižu se iznad laguna koje je napravila kiša u ovom fascinantnom nacionalnom parku koji dovodi posetioce iz celog sveta. Nalazi se na severoistočnoj obali države Maranhao u Brazilu. Lençóis na portugalskom znači “posteljina” jer tako izgleda ovaj jedinstveni pejzaž. Kada se nalazi na samo nekoliko stotina kilometara od delte reke Amazon ne očekuje se da se može naići na pustinju. Park je površine više od 580 kvadratnih kilometara i sastavljen je od džinovskih belih peščanih dina. Njihovi dramatični oblici formirali su se hiljadama godina rekama i kišama. Dine se protežu do 50 km u unutrašnjost Brazila i protežu se 43 km duž obale. Klima je ekvatorijalna. U prvoj polovini godine pada kiša i ravne površine između dina pune se vodom, stvarajući stotine slatkovodnih jezera. Lagoa Bonita i Lagoa da Gaivota su dve najveće lagune i pružaju divne mogućnosti za plivanje u njenim kristalno čistim plavim ili zelenim vodama. Zbog toga je najbolјe vreme za posetu tokom jula.

Sa površinom od 1.550 kvadratnih kilometara lako je izgubiti se među Šepardima koji vode svoje koze preko dina, dok su se ribari uputili ka moru vođeni suncem, zvezdama i jatima riba. Zabranjena je vožnja po dinama u terenskom vozilu zbog opasnosti koju predstavlјa za životinje čiji je ovo dom. Umesto toga, treba uživati u hodanju u pesku pod nogama među dinama koje se stalno menjaju.

Poco Encantado i Poco Azul

Nacionalni park Čapa Dijamantina (Chapa da Diamantina) smešten je među planinama, klisurama, gudurama, kanjonima i polupustinjama i zahvata površinu od 152.000 hektara. Ovaj park ima preko 300 kilometara pešačkih i konjskih staza za jahanje, koje su napravili bivši rudari u potrazi za dijamantima tokom 19. veka. Sa veličanstvenim stenama i kvarcitnim pećinama, kristalno čistim jezerima i podzemnim rekama, Čapa Dijamantina je savršen teren za neke od najluđih eko-avantura u Brazilu. Mnogi istraživači pećina i ronioci posećuju ovaj udalјeni park zbog njegovih jedinstvenih podzemnih pećina i mesta za ronjenje. Najpoznatiji od podzemnih bazena za plivanje je Poco Azul, jer mu mogu pristupiti redovni posetioci uz pratnju vodiča. Gruta da Pratinha, širine oko 120 metara i dubine od 1,5 do 2,5 metra, takođe mogu da pristupe plivači početnici i ronioci, dok se prirodne stepenice spuštaju u kristalno čisto jezero.

Za pristup drugim podzemnim jezerima u parku potrebna je stručnost i za speleologiju i za ronjenje, kao što je Začarani bunar (Poco Encantado), koji je potoplјeni bazen smešten u pećini sa kristalno čistom vodom i vidlјivošću većom od bilo koje druge. Od aprila do septembra sunce je pod savršenim uglom da sija kroz prirodni prozor i udara u vodu, stvarajući fascinantan plavi efekat. Neverovatno bistra voda omogućava posetiocima da vide drevne stene i stabla drveća koja se nalaze na dnu.

Arhipelag Fernando de Noronha

Fernando de Noronha je zapravo arhipelag od 21 ostrva i ostrvca u Atlantskom okeanu koji se nalazi 354 km od brazilske obale. Predstavlja prekrasnu eko-zemlјu čuda zbog čega se od 2001.god. nalazi na Uneskovoj listi zaštite svetske baštine. Ronioci mogu uživati u kristalno čistim vodama u kojima se nalazi preko 200 vrsta riba, pet vrsta ajkula, morskih kornjača i neverovatnih delfina. U Baia dos Golfinhos (Zaliv delfina) svakog jutra pridruži se više od 1.000 delfina da igraju, pružajući jednu od najbolјih plesnih predstava prirode. Veliki broj kornjača koriste mnoge plaže da ostave svoja jaja.

Jedino naselјeno ostrvo celog arhipelaga je ostrvo Fernando de Noronha. Pravila za posetu Fernandu de Noronji su veoma stroga, postoji velika briga za životnu sredinu i ostrvo može da poseti samo 420 lјudi odjednom. Broj turista je uvek mali da se ne bi oštetilo prirodno nasleđe koje je veoma bogato. Decembar i januar su meseci kada postoji najveća potražnja za posetom Fernandu de Noronji. Ostrvo ima dva različita lica, glatku obalu okrenutu prema Brazilu i neravnu i stenovitu obalu okrenutu prema Atlantiku. Postoji samo jedan put koji povezuje Baia do Sueste (Jugoistočni zaliv) i Baia de Santo Antonio (Zaliv San Antonio) i Vila dos Remedios gde živi većina stanovništva. Ovde se nalazi gradska većnica, crkva, pošta, radnja za opremu za ronjenje i bar. Utvrđenje Forte dos Remedios je zaostavština Portugalaca koji su ovde bili u 18. veku. Zidovi i stari topovi su podignuti 1737. U neposrednoj blizini nalazi se veoma slikovita barokna crkva Igreja Nossa Senhora dos Remedios. Ne treba propustiti ni palatu Sao Migel, odličan primer kolonijalne arhitekture. Manja nenaselјenaostrva odlikuju se različitim formacijama, pa ostrvo Mejo izgleda kao obrnuta piramida. Drugo ostrvo liči na sedlo kauboja, treće na malu pečurku. Ostrvo Leila izgleda kao morski lav, a Ilha Frade izgleda kao zvono. Fernando de Noronha je jedno od najbolјih mesta za ronjenje na svetu. Gradovi Natal i nadaleko čuveno Resife su najbolјa mesta za bazu pri obilasku ovih divnih ostrva.

Encontro das Aguas – Susret voda

„Susret voda“ je jedna od glavnih turističkih atrakcija u Manausu. Ukupno šest kilometara reke Rio Negro i Solimoes teku jedna pored druge bez mešanja. Rio Negro ima tamno crnu vodu koja teče 2 km na sat sa temperaturom od 28 stepeni Celzijusa. Dok je reka Solimoes svetlije peščane boje i teče između 4-6 km na sat i ima temperaturu od 22 stepena Celzijusa. Razlika u brzini, temperaturi i gustini vode je način na koji se objašnjava ovaj neverovatan fenomen.

Mora se putovati skoro šest kilometara nizvodno kako bi se videlo gde se ove dve reke zapravo susreću i formiraju reku Amazon. Celodnevno krstarenje niz Rio Negro vodi do mesta gde se reke spajaju i pruža najspektakularnije poglede, kao i dan ispunjen zabavom na reci. Mnogi turoperatori nude ovo iskustvo i zadivlјenost turista.

Reka Amazon

Kako se navodi, ovo je sam životni izvor planete. Po slivu veća od sledećih osam najvećih reka zajedno, odgovorna za vazduh koji udišemo, vodu koju pijemo, reka Amazon je zaista prirodno čudo.  Sa velikim brojem polaznih tačaka, dužine putovanja i načina putovanja; postoji iskustvo za svakoga. Visoko drveće potonulo u vodu, majmuni koji se lјulјaju sa grane na granu i obilјe aktivnosti, Amazon moli da bude istražen.

Amazon izvire na planinama Anda, jezeru Lauri ili Laurikoča, prolazi kroz 9 južnoameričkih država i uliva se u Atlantski okean, u blizini ostrva Marajo u Brazilu. Duž svog toka dobija imena Tunguragva, Apurímac, Marañón, Ucayali, Amazonas (od raskrsnice reka Marañon i Ucayali u Peruu), Solimões i ponovo Amazonas (od raskrsnice reka Solimões i Rio Negro u Brazilu). Dugo se verovalo da je reka Amazon druga po dužini u svetu, ali nedavna istraživanja ukazuju da je najduža. To je reka sa najvećim slivom na svetu, koji premašuje 7 miliona kvadratnih kilometara, skoro 100 puta većim od Srbije, od kojih je 5,5 miliona tropska džungla. U proseku, u sušnoj sezoni pod vodom je 110.000 km², dok u kišnoj sezoni ovaj kraj dostiže 350.000 km². Na najširoj tački dostiže, u sušnoj sezoni, širinu 11 kilometara, koja se u kišnoj sezoni pretvara u 45 kilometara.

Bilo da se posećuje u kišnoj sezoni i nečujno klizi kroz poplavlјene šume u kanuu ili posećuje u sušnoj sezoni sa sunčanim nebom i mogućnošću dugih pešačenja, zaista nema lošeg vremena za obilazak. Amazon nudi iskustva kao što su penjanje po drveću, pecanje pirana, posmatranje kajmana i iskustva sa lokalnim zajednicama gumara, koji više od 100 godina prikupljaju prirodnu gumu. Kućice u džungli nude posetiocima priliku da spavaju u džungli i istražuju oblast na izletima za preživlјavanje gde izleti rečnim brodom nude priliku da plove duž voda i iskuse reku iz drugačije tačke gledišta. Kako se god odluči da se doživi Amazon, to je nezaboravno iskustvo, kao što je bilo za austrijskog prirodnjaka Karla fon Martiusa u 19. veku i Floru Brasiliensis, koja je samo floru i faunu Amazona opisala u 15 tomova.

Dragan Tovarišić