Izraelski arheolozi obelodanili su nova otkrića napravljena tokom iskopavanja u Davidovom Gradu, istorijskom kvartu Jerusalima. Otkriće je pomoglo da se otkrije veza između njega i događaja pomenutog u Bibliji. Ali, to nije sve što je pronađeno…

Prema pisanju Heritidž Dejlija, iskopavanja su izvršili zaposleni u Izraelskoj upravi za antikvitete u saradnji sa Univerzitetom u Tel Avivu i Vajzman institutom za nauku. Rezultati osporavaju konvencionalnu teoriju o razvoju Jerusalima za vreme vladavine kraljeva Judeje.

Naučnici su posebno preispitali obim širenja Jerusalima, uključujući i vreme vladavine kraljeva Davida i Solomona. To je moralo da se uradi jer je u okviru studije bilo moguće pronaći nekoliko drevnih građevina i precizno ih datirati.

Tako su iskopani delovi gradskih zidina i kraljevskih palata, koji su pokazali da se Jerusalim značajno proširio u svojim granicama ka zapadu samo za vreme vladavine kralja Jezekilja, što je bilo pre oko 2.700 godina.

Do sada se verovalo da je grad rastao zbog priliva izbeglica tokom takozvanog asirijskog perioda izgnanstva. Nova otkrića pokazuju da je grad proširio svoju teritoriju prema planini Sion u devetom veku pre Hrista za vreme vladavine kralja Joaša, to jest oko 100 godina pre perioda asirijskog izgnanstva.

Iskopavanja su takođe otkrila da je istočni zid Jerusalima stariji nego što se ranije mislilo. Trebalo je da ga sagradi kralj Jezekilj, ali nova otkrića datiraju od vladavine kralja Uzija. A ovaj kralj i njegova dela opisani su u biblijskom tekstu. Na primer, odlomak iz Biblije glasi: “I Uzija je izgradio kule u Jerusalimu… i ojačao ih.” Tako su iskopavanja dokazala da se događaj opisan u Bibliji zaista dogodio.

“Do sada su mnogi istraživači pretpostavljali da je zid izgradio Jezekilj tokom njegove pobune protiv Senačeriba (kralja Asirije) da bi zaštitio Jerusalim tokom asirske opsade”, kaže koautor studije profesor Juval Gadot. “Sada je evidentno da je zid u istočnom delu Davidovog Grada izgrađen ranije, bio je deo konstrukcije za vreme vladavine kralja Uzija.”

Drevni jarak potvrđuje istoričnost Biblijskih događaja

Početkom godine u Jerusalimu je pronađen drevni jarak nepoznate namene širine 30 metara. Građevinu su mogli stvoriti prvi judejci pre tri hiljade godina.

Ispod najobičnijeg parkinga u Jerusalimu, arheolozi su otkrili ogroman šanac iz gvozdenog doba širok 30 metara i dubok šest metara. Ispostavilo se da se kameni jarak nalazi u steni, i, na osnovu njegove lokacije, istraživači su uspeli da pretpostave zašto je odavno ugrađen u stenu.

Kako arheolozi pišu u Žurnalu Instituta za arheologiju Univerziteta u Tel Avivu, čini se da je u biblijsko vreme šanac odvojio veći deo drevnog grada od važnih svetih mesta kao što je Hramska planina. Istraživači nisu sigurni u tačan datum izgradnje šanca, ali veruju da je izgrađen oko devetog veka pre Hrista.

Prvi autor studije, Juval Gadot, profesor arheologije na Univerzitetu u Tel Avivu koji je radio na iskopavanjima, rekao je da je tih dana šanac “podelio Jerusalim na dva dela: akropolj sa hramom i palatom na severu i starim gradom na jugu”. Ako se šanac pojavio ranije (a nema dokaza za to), onda je njegova svrha “bila da zaštiti grad od severa”. Stoga, svrha šanca ostaje nejasna.

Procenjujući razmere izgradnje, arheolozi kažu da bi takav monumentalni projekat mogli da sprovedu samo vladari Judeje. Ako govorimo o IX veku pre Hrista, a ovo su pretpostavke koje su izneli istraživači, onda je šanac povezan sa jednim od prvih kraljeva Judeje koji se pominje u Starom zavetu.

“Građenje takvog šanca pokazuje njihovu snagu i sposobnost da vode monumentalne projekte koji su tokom vekova menjali i oblikovali prirodnu topografiju grada.”

U prošlosti je bilo i drugih iskopavanja koja ukazuju da je šanac pomogao onima koji su izgradili palatu i hram na vrhu hramske planine da ograniče pristup novoizgrađenom akropolju — “da stvore fizičko odvajanje koje je takođe moćan simbol”.

Sam šanac je, prema rečima arheologa, korišćen nekoliko vekova – sve do kasnog helenističkog perioda (332-63. godine pre Hrista), kada je zbog drugih građevinskih radova šanac bio popunjen, a on je nestao iz gradskog pejzaža.

Vodovod star skoro 3000 godina

Takođe, vodovod star 2700 godina, pronađen ranije u Jerusalemu, potvrđuje realnost biblijskih događaja.

Pet hebrejskih natpisa urezanih u stenu prethodno je pronađeno na zidovima drevnog jerusalimskog akvadukta. Reči urezane na stenama bilo je teže primetiti nego pročitati. Profesor Geršon Galil, poznati bibliolog, specijalista za drevnu istoriju sa Univerziteta u Haifi, uspeo je da ih dešifruje. Prema rečima profesora Galila, sadržaj natpisa nedvosmisleno potvrđuje da Biblija odražava potpuno stvarne, a ne izmišljene događaje.

Tunel Siloam je, prema biblijskim izvorima, ukopan u stenu za vreme vladavine judejskog kralja Jezekilja, koji je vladao u VIII veku pre Hrista. Godine 1880, takozvani Siloam natpis urezan u stenu, koja se smatra jednom od najstarijih sačuvanih na hebrejskom jeziku, slučajno je otkriven na zidu tunela. Tekst natpisa govori o tome kako je tunel izgrađen.

Početkom 20. veka, na zidovima tunela Siloam pronađeno je nekoliko okvira urezanih u steni, unutar kojih, kako su arheolozi mislili, tekst nikada nije napisan. Međutim, Eli Šukron, jedan od vodećih savremenih stručnjaka za arheologiju Jerusalima, došao je do zaključka da se čini da su okviri prazni, koji sadrži tekst sakriven ispod naslaga minerala.

Šukron i profesor Galil, kojima se okrenuo za pomoć, zajedno su pažljivo proučavali zidove tunela Siloam, i napravili visokokvalitetne fotografije “praznih ramova”.

Kao rezultat toga, ispostavilo se da okviri zaista sadrže tekstove na drevnom hebrejskom jeziku, koji govore o glavnim delima kralja Jezekilja tokom 17 godina njegove vladavine – izgradnji vodenog konduita između izvora Gion i rezervoara Siloam, vojnoj kampanji protiv Filistejaca, verskim reformama i akumulaciji neispričanog bogatstva.

Posebno, jedan od natpisa ukazuje na tačan datum završetka izgradnje tunela Siloam – drugog dana u mesecu Tammuz (koji odgovara periodu jun-jul prema gregorijanskom kalendaru) 709. godine.

Ono što najviše iznenađuje, tekstovi natpisa sadrže formulacije koje gotovo verbatim ponavljaju biblijske tekstove. Ovi natpisi su najranije poznati biblijski rukopisi i stotinama godina su stariji od takozvanih Svitaka sa Mrtvog mora i Srebrnih svitaka, za koje se veruje da sadrže najstarije citate iz Biblije.

„Natpisi u Siloamu potvrđuju da je biblijska knjiga kraljeva zasnovana na stvarnim događajima, da Biblija odražava istorijsku, a ne izmišljenu stvarnost“, istakao je profesor Galil.

Ovo su samo tri od više stotina dokaza da Biblija predstavlja istoriju, a ne izmišljenu stvarnost i zbirku mitskih priča. A, istorija je majka života. No, o tome ćemo se još pozabaviti u narednom periodu.

Mr. D. Tovarišić