Svima je poznata legenda o munjama i vatrenim kočijama Sv. Ilije, prethodno Peruna, a da nije sve samo priča pokazuju brojni uverljivi zapisi i opisi u drevnim indijskim tekstovima. Čak se opisuje i njihova upotreba u ratovanju i mogućnost letenja u svemir i kroz vodu.

Tehnologija briše granice između mogućeg i nemogućeg. Imerzivna tehnologija kao što su proširena stvarnost (AR), virtuelna stvarnost (VR), mešana stvarnost (MR), Metaverse, robotika nam je dala moć da iskusimo stvari koje su izvan naše mašte. Sa AR i VR, sada možemo da krenemo u obilazak univerzuma, obavimo virtuelnu kupovinu, pa čak i da se popnemo na Mont Everest sedeći u dnevnoj sobi. U metaverzumu, ne samo da možemo iskusiti već i komunicirati i sarađivati sa digitalnim pejzažom. Možemo upoznati digitalne avatare naših voljenih, možemo kupiti/prodati virtuelne nekretnine, pa čak i uspostaviti poslove u metaverzumu. Tehnologija je postala sastavni deo naše ličnosti.

Ali, da li znate da su napredne tehnologije kojima smo fascinirani već istraživali naši preci pre više hiljada godina? Dr Arvind Malik, docent na PESITM-u u Nju Delhiju, podelio je fascinantne reference moderne tehnologije iz drevne ljudske civilizacije, pokazujući sličnost starih i novih smartsatova, laptopova, robota, nuklearnih bombi, raketa, aviona, dronova itd., čiji su tragovi zapisani u starovekim epovima i pronađenim artefaktima. Najbolja tehnologija ili futuristička tehnologija nije u 2030. ili 2050. godini, već u našim prošlim mitološkim pričama.

Vimana – Drevna indijska vazduhoplovna letelica

Nemci, Kinezi i mnogi drugi bili su strastveni obožavaoci drevne prošlosti Indije i ogromnog znanja koje je tako dobro dokumentovano u drevnim rukopisima. Mnogo više informacija možda se nalazi u milionima još nepročitanih dokumenata koji se čuvaju na hilјadama mesta različitih indijskih religija i sekti. Neki od njih mogu biti zlatni rudnik informacija koji bi Indiju mogao vratiti na poziciju slave koju je nekada imala. Vimana je samo jedna takva priča, ali pre nego što se posvetimo njoj moramo imati u vidu stepen razvoja nauke, posebno matematike, koja je osnova njene izgradnje.

          Poznato je da je Indija svetu dala većinu glavnih pojmova matematike, neke čak 1200. godine pre nove ere. Ariabhata, Brahmagupta i Bhaskara su bili poznati matematičari tog doba. Koncept nule, decimalnog sistema, negativnih brojeva, aritmetike i algebre bili su indijski doprinosi. Trigonometrijske funkcije sinus i kosinus dodali su stari Indijanci. Čak je i praktična matematika koja pokriva mere dužine, proporcije, razmere, težine, geometrijske oblike takođe evoluirala. Veliki brojevi od 100 do triliona bili su u upotrebi u vedskom periodu. Za izgradnju objekata korišćena je Pitagorina teorema i geometrijska ekvivalencija površina. Procenjuje se da Indija ima oko trideset miliona rukopisa koji datiraju iz perioda do 700. godine pne. Znanje matematike bilo je relevantno za naučna istraživanja.

Drevne referense

Sanskritska reč ‘Vimana’ (u prevodu: deo koji je izmeren i izdvojen) prvi put se pojavila u Vedama sa nekoliko značenja u rasponu od hrama ili palate do mitološke leteće mašine. Pominjanje ovih letećih mašina bilo je uobičajeno u drevnim indijskim tekstovima, čak opisujući i njihovu upotrebu u ratovanju i mogućnost letenja unutar Zemlјine atmosfere. Za Vimane je takođe rečeno da mogu da putuju u svemir i pod vodu. Sunce i Indra i nekoliko drugih vedskih božanstava prevoženi su letećim kočijama na točkovima koje su vukle životinje, obično konji, ali i na drugi pogon poput „agnihotra-vimana“ (Agni znači vatra, oganj) sa dva motora i „gaja-vimana“, kog su pokretali slonovi. Rigveda takođe govori o „mehaničkim pticama“. Kasniji tekstovi oko 500. godine pre nove ere govore o samopokretnom avionu bez životinja. U nekim modernim indijskim jezicima, reč vimana znači letelica.

          Prema Ramajani Pušpaki (cvetna kočija) prvu vimanu je napravio Višvakarma za Brahmu, hinduističkog boga stvaranja. Brahma ga je poklonio Kuberi, bogu bogatstva, ali ga je zajedno sa Lankom ukrao njegov polubrat, kralј demona Ravana. Navodno je podsećao na sunce i mogao je da ide svuda po volјi. Pominje se da ga je Lord Rama koristio, a pod komandom Raghire (kapetana), kočija se navodno podigla u višu atmosferu. Ovaj nebeski samohodni automobil bio je velik, imao je dva sprata i mnogo odaja sa prozorima, i bio je prekriven zastavama i transparentima.

          U vreme Mahabharate (400.god. pre nove ere), ove leteće kočije su porasle u veličini, ali nikada nisu izgubile velike točkove. Mahabharata pominje genijalnog Javana kao tvorca (glavnog dizajnera) Vimane konačnih dimenzija sa četiri čvrsta točka u vlasništvu Asure Maje. Džajanska literatura govori o različitim Tirthamkarama koji lete različitim vrstama letećih mašina. Počevši od 4. tirthamkare koja putuje u Džajanta Vimanu, do veoma poznatog 24. Tirthamkara Mahavira koji izlazi iz velike Vimana Pušpa-utare.

Nedavne studije

         G.R. Džosier, bivši direktor Međunarodne akademije za istraživanje sanskrita u Majsoru, tvrdio je da je Akademija prikupila rukopise koje su sastavili drevni Riši pre više hilјada godina. Jedan rukopis se bavio aeronautikom, konstrukcijom raznih tipova aviona za civilno vazduhoplovstvo i za rat. Navodno su snimlјene konstrukcije i crteži teretnog aviona poput helikoptera, specijalno namenjenog za prevoz zapalјivih materija i municije, kao i putničkog aviona sa dva i tri sprata koji je prevozio 400 do 500 osoba.

          Vajmanika Šastra, prevedena početkom 20. veka, pokriva definicije aviona, pilota, vazdušnih ruta i aviona, koje su opisane veoma detalјno. Godine 1991., knjiga Dejvida Hečera Čajldresa, „Vimana avioni drevne Indije i Atlantide“ pokrivala je tajne konstruisanja aviona koji se neće skršiti, zapaliti i ne mogu biti uništeni. Takođe, posedovali su mogućnost lebdenja u mestu, nevidlјivost (moderna stelt tehnologija), snimanja fotografija unutrašnjosti neprijatelјskih aviona (obaveštajne službe), utvrđivanje pravca približavanja neprijatelјskih aviona (radar), sposobnost da lјudi u neprijatelјskim avionima izgube svest i tajnu uništavanja neprijatelјskih aviona.

          Pogon Vimana prema Kanjilalu (1985) bio je pomoću “vrtložnog živinog motora”, očigledno koncept sličan električnom pogonu. Čajldres takođe pronalazi dokaze o živinom vorteks motoru u Samarangana Sutradhari, raspravi iz 11. veka o arhitekturi. Tekstovi kažu „Vimane pokreću neki mlazni motori. Čini se da je to tačno iz opisa ponašanja leta. Slonovi su u panici pobegli; trava je izbačena jer je bio veliki pritisak iza tih vimana. Vimanika šastra se odnosi na metale koji se koriste u ovim zanatima. Pominje se struja i izvori energije, piloti i njihova letačka odeća, hrana koju jedu. Govori čak i o oružju koje se čuva na ovim vazdušnim brodovima. Priručnici za letenje Vimana su prilično slični priručnicima za letenje koje nalazite u savremenim civilnim i vojnim avionima. To sugeriše da je Vimane pokretalo nekoliko žiroskopa smeštenih unutar zatvorenog tečnog živinog vrtloga. Jedan od tekstova govori o tome da se živa okreće i pokreće neku vrstu moćnog propelera ili ventilatora.“

        Postoje reference na leteće mašine u hramskim rezbarijama i u drevnim spisima. Većina drevnih sanskritskih rukopisa tek treba da se prevede. Tvrdi se da su pre nekoliko godina Kinezi otkrili neke sanskritske dokumente u Lasi na Tibetu i poslali ih na prevod. Dr Rut Rejna, koja je izvodila vežbu, nedavno je rekla da dokumenti sadrže uputstva za izgradnju međuzvezdanih svemirskih brodova. „Metod pogona“, rekla je ona, „bio je antigravitacioni, sistem sličan sistemu ’laghima’, nepoznate moći čovekovog ega, centrifugalne sile dovolјno jake da se suprotstavi gravitacionom privlačenju.“ Hindu jogiji su dugo smatrali da „laghima“ omogućava osobi da levitira. Dr Rejna je rekla da su na tim mašinama, koje su se zvale „Astre“, stari Hindusi mogli poslati odred lјudi na bilo koju planetu.

Veze sa modernim Avatarima

Vimane su držane u Vimani Grihi, nekoj vrsti hangara, a ponekad se govorilo da ih pokreće žućkasto-bela tečnost, koja više liči na benzin. Možda su Vimane imale više različitih izvora pogona, uklјučujući motore sa unutrašnjim sagorevanjem, pa čak i “impulsno-mlazne” motore. Zanimlјivo je primetiti da kada je Aleksandar Veliki napao Indiju 300. godine pre nove ere, njegovi istoričari su zabeležili da su ih u jednom trenutku napali „vatreni leteći štitovi“ koji su udarili na njegovu vojsku i uplašili konjicu.

        Nacisti su razvili prve novije impulsno-mlazne motore za svoje rakete V-8. Hitler i nacističko osoblјe bili su veoma zainteresovani za drevnu Indiju i Tibet i slali su redovne ekspedicije na oba ova mesta 30-ih godina da bi prikupili dokaze. Zanimlјivo je da su sovjetski naučnici otkrili stare instrumente koji se koriste u navigaciji kosmičkih vozila u pećinama u Turkestanu i pustinji Gobi.

Prema Džonu Berouzu, tekstovi na sanskritu pominju bogove koji su vodili bitke na nebu koristeći vimane opremlјene oružjem smrtonosnim kao u današnje vreme. Indrina strelica radi pomoću kružnog reflektora. Kada se uklјuči, proizvodi „svetlosni snop“ koji, kada se fokusira, proguta metu svom snagom (moderno lasersko oružje).

Postoje reference o visoko manevarskim i moćnim Vimanama koje lansiraju pojedinačne projektile nabijene ‘svom snagom Univerzuma’ na gradove, što rezultira ogromnim stubovima dima i vatre koji su ekvivalentni desetinama hilјada sunaca. Ovaj gigantski glasnik smrti Gvozdene munje navodno je pretvorio u pepeo celu rasu Vrišnija i Andhaka. Ovakve vrste zapisa nisu izolovane i mogu se međusobno povezati sa sličnim izveštajima u drugim drevnim civilizacijama. Da li je to bilo nuklearno oružje?

          Mnogi zapadni istraživači koji proučavaju NLO imaju tendenciju da zanemare moguće poreklo iz drevne Indije. Čak i mnogi savremeni Indijci nisu shvatali tekstove veoma ozbilјno, ali su se probudili kada su Kinezi objavili da proučavaju ove podatke za svoj svemirski program. Iz rukopisa nije jasno da li je ikada bilo međuplanetarno putovanje, ali se pominje planirano putovanje na Mesec. Međutim, Ramajana ima veoma detalјnu priču o putovanju na Mesec u vimani, uklјučujući detalјe o bici na Mesecu sa ‘Asvinom’ (atlantskim vazdušnim brodom).

Samara Sutradhara je naučni traktat koji se bavi svim mogućim uglovima vazdušnog putovanja u Vimani (civilno vazduhoplovstvo). Ima 230 strofa koje govore o izgradnji, poletanju, krstarenju hilјadama kilometara, normalnim i prinudnim sletanjima, pa čak i mogućim udarima ptica. Bavio se operacijama aviona, uklјučivao je informacije o navigaciji, merama predostrožnosti za duge letove, zaštiti vazdušnih brodova od oluja i munja i prelasku na „solarnu energiju“ za krstarenje.

U skorije vreme, Vimane su se pojavile u knjigama, filmovima, internetu i video igricama. Međuzvezdani pogonski sistem pod nazivom ‘Vimana Drive’ se koristi u igrici za istraživanje svemira Noctis. Producent Etnica objavio je film ‘Vimana’ 1997.god. i uklјučuje reference na NLO-e i vanzemalјske oblike života. Majkl Skot (irski pisac) napisao je Tajne besmrtnog Nikolasa Flamela, fantastičnu seriju koja je uklјučivala leteće vimane.

NASA (američka Nacionalna uprava za vazduhoplovstvo i svemir) pokušava da stvori jonski motor koji koristi tok elektrifikovanih čestica velike brzine. Zanimlјivo je da avionski motori koje razvija NASA za buduću upotrebu, nekim čudnim slučajem takođe koriste jedinice za bombardovanje živom koje pokreću solarne ćelije. Svet nastavlјa da žudi za drevnim indijskim znanjem.

Mr D. Tovarišić