U savremenoj fikciji, Iluminati su postali „suština tajnog društva koje kuje zlokobne zavere“ širom sveta. Ironično, oni su pokrenuti u Bavarskoj u 18. veku da se bore za racionalnije društvo. Više od 200 godina nakon što su Iluminati osnovani (1. maja 1776.god.) da se suprotstave religioznom uticaju na svakodnevni život, postali su jedna od najvećih svetskih teorija zavere. Saznajte kako i zašto su nastali i kakva im je danas uloga.

U kasnom 18. veku u Bavarskoj, Adam Vajshaupt  je bio profesor crkvenog prava na  Univerzitetu u Ingolštatu pod katoličkom kontrolom, živeći naizgled tihim akademskim životom. Ali onda je 1784. izbio skandal, nakon čega se otkrilo da se tajna organizacija infiltrirala u najviše ešalone bavarske moći, a neki Adam Vajshaupt bio je u srcu zavere.

Mladi profesor je bio primoran da pobegne iz Bavarske, nastanivši se u malom gradu u Tiringiji, gde je živeo u izgnanstvu pod zaštitom lokalnog vojvode.

Kada je Vajshaupt formirao svoju skromnu čitalačku grupu osam godina ranije, malo je mogao da predvidi da će se Iluminati proširiti po nemačkom govornom području, a zatim srušiti usred takvog skandala.

„Iluminati su uspeli da regrutuju prilično veliki broj uticajnih lјudi – prinčeve i njihove savetnike, visoke birokrate, univerzitetske profesore i druge prosvetne radnike, pisce i intelektualce“, kaže Rajnhard Markner, istoričar sa Univerziteta u Inzbruku.

Rano formiranje

Sledbenik prosvetitelјskog pokreta, koji je težio da stvori društvo vođeno naukom i razumom, a ne religijom, Vajshaupt je stalno otkrivao da su njegova uverenja u suprotnosti sa univerzitetom, koji kontrolišu jezuiti, tvrdolinijaški katolički red. Ova cenzura ga je navela da formira tajnu grupu koja će se suprotstaviti katoličkim vlastima.

Iluminati su počeli kao čitalačka grupa 1. maja 1776. godine, gde su se Vajshauptovi najbolјi učenici sastajali u tajnosti da ne bi privukli pažnju vlasti. Ovde bi među sobom vodili diskusije o razmišlјanju prosvetitelјstva, a učenici su morali da pišu dnevnike o svojim mislima, o kojima se dalјe raspravlјalo na času.

Ovo je bio početak Iluminata.

Postoji i podatak da je Vajshaupt 17. maja 1776. okupio neke od svojih učenika da stvore neku vrstu disidentskog udruženja vrlina po uzoru na masone. „To je u suštini bilo druženje njegovih najbolјih učenika“, kaže Markner. Čitajući Montenja, Rusoa i druge „zagrevajuće spise“, ali i kroz sopstvene eseje o filozofskim temama i doslednu introspekciju, „novak“ treba da obuzda svoju „sirovu prirodu“ sve dok ne postane „privlačan“, „preduzetan“ i „fleksibilan“.

„Mi smo borci protiv tame“, rekao je Vajshaupt prvoj jedanaestorici. Posebno je bio zainteresovan za „regrutovanje“ mladih lјudi, uklјučujući „dečake“; Želeo je da ostane što dalјe od aristokrata. Programski, on je sebe nazvao „Spartak“ po starorimskom pobunjeniku robova.

Ali čak i rano, grupa je razvila velike planove. „Čak su o tome napisali i pismo Bendžaminu Frenklinu, ali je projekat na kraju propao jer je rat za nezavisnost još uvek besneo na američkom jugu“, kaže Markner, opisujući njihove planove za prosvetitelјsku utopiju u Americi.

Ali ubrzo nakon prvog talasa članstva, širenje tajnog društva stagniralo je. Jedva da je Vajshaupt stekao prve sledbenike u Minhenu („Atina”) kada je počeo da grdi podređenog „Minervalena”. Gde su bili obećani mesečni izveštaji i zapisnici? Zašto regrutovanje nije brže? Mladi članovi su, pak, želeli da saznaju od vođe šta on zapravo planira.

Ali ni sam brat „Spartak“ to nije tačno znao. Ponekad je jezuitski učenik Vajshaupt maštao o „nekakvoj učenoj akademiji“ koja bi objedinjavala svo znanje tog doba kao politički trust mozgova, ponekad je mamio lјude skrivenim misterijama ili je želeo da „svako u redu bude špijun za drugoga sve dok “drugačiji jezik”, mišlјenja, misli i tako dalјe” nisu animirali trupu. Jedino što je bilo izvesno je da će Iluminati „postepeno napasti neprijatelјe razuma i čovečanstva“.

Ali kada? Kada su prošle četiri godine, Vajshauptova neodlučnost gurnula je radikalni klub u ozbilјnu krizu. Na njegovu sreću, jedan od minhenske braće je upravo regrutovao tragača za istinom i književnog majstora iz dalekog Frankfurta: Adolfa Frajhera fon Knigea (1752-1796), koji će se kasnije proslaviti kao autor obrazovnog klasika „O ophođenju s lјudima” (1788).

Knige, teško zaduženi sitni plemić koji je stalno kovao planove da pobolјša svet, već se bio pridružio raznim tajnim krugovima. Ali ni masoni ni konzervativno-mistični rozenkrojceri nisu zadovolјili njegovu žeđ za akcijom. Prihvatanje nepoznatog novog poretka bio je poslednji pokušaj za razočaranog revnitelјa prosvetitelјstva u Frankfurtu na Majni – sa zapanjujućim rezultatima.

Novajlija „Filon” je nadoknadio svoju razornu plemenitost svojim radikalnim, revolucionarnim stavom. Knigeove nade su se poklopile sa Vajshauptovim: on je tražio „društvo u čijem krilu se može naći otkrivanje najvažnijih tajni od interesa za čovečanstvo“, ali pre svega ono u kome se odvija „prava akcija“.

Uskoro je Vajshaupt mogao samo da se čudi marlјivosti svog novog brata. „Filon” je počeo da regrutuje članove na mestima o kojima „Spartak”, fokusiran na Bavarsku, nikada ne bi ni sanjao: u Majncu, Hanoveru, Getingenu i mnogim drugim mestima, publicista je skuplјao gomilu kandidata, od zastavnika do viših sudskih savetnika. Čak je i Beč došao u fokus.

Koliko je “Filon” neumorno vodio kampanju, govore pre svega njegova pisma Vajshauptu, koja su tek pre nekoliko godina ponovo otkrivena u Hamburgu. „Sa čvrstim uverenjem da ću naći završetak izgradnje sistema sa kojim već dugo radim“, dovodio je Knige sve više lјudi i divio se „samoj stvari, velikim cilјevima“. Tek posle mnogo meseci „Spartak“ se usudio da mu prizna „da red zapravo uopšte nije postojao, već samo u njegovoj glavi“.

Čak ni to više nije plašilo vatrenog u Frankfurtu. Knige je čak bio srećan „što bi bilo šta moglo proizaći iz toga“. U međuvremenu je razvio hrabar plan: Umesto da mukotrpno grade sopstvenu organizaciju, Iluminati bi trebalo postepeno da se infiltriraju u postojeće masonske lože.

Čineći to, Knige je pokazao svoj osećaj za duh vremena. Uprkos njihovim simboličnim ritualima koji su uklјučivali kvadrate i kompase, mnoge lože koje su se pojavile od oko 1740. godine razvile su se u demokratske muške klubove; aura subverzivnog iskupitelјskog znanja je nestala.

Poput partijskog stratega koji želi da spoji suparničke tabore, Knige je ocrtao osvetlјene inicijacione faze čija ceremonijalna odeća treba da bude „svečana, mistična i religiozna” i da mladom tajnom društvu da „pritisak antike” zajedno sa osećajem „izgublјene mudrosti”.

„Operativni plan“ ne treba spominjati. Zarad svojih plemenitih cilјeva, arhiprosvetitelјski filozof se transformisao u mistagoga koji je, ako je potrebno, želeo da „prokaže” suparničke lože kao nelegitimne.

„Filon je zaista čovek sa kojim možete da idete u školu“, hvalio je „Spartak“ – Knige je čak obećao da će regrutovati pesnika Lesinga, stručnjaka za masoneriju. Prve lože sa Iluminatima osnovale su se u Minhenu, Frankfurtu i Veclaru. Početkom decembra 1781. Knige je otputovao u Bavarsku da traži razgovor sa Vajshauptom koji je svestan moći u Ingolštatu.

Ali ovaj sastanak na vrhu „u srcu tame“ (Markner) je prigušio entuzijazam. Knigeovi planovi, koji su već napredovali do podele Nemačke na verske pokrajine, nisu naišli na naklonost sumnjivog šefa.

Istoričari u Haleu pretpostavlјaju da je Vajshaupt svoje radikalno demokratske, antiklerikalne ideale video iznad svega ugrožene. Knige je bez oklevanja prihvatao sudske i crkvene savetnike; O novom poretku obavestio je čak i kneževskog masona Ferdinanda od Braunšvajga. Tako nešto bi moglo samo da užasne neprijatelјa sveštenika i aristokratskog mrzitelјa „Spartaka“. Profesor iz Ingolštata smatrao je da je Knigeov labav govor o „velikom glavnom planu opšte vladavine“ ishitren.

Tako je tajno društvo koje se širilo zašlo u neku vrstu zastoja: čitave grupe novih, uticajnih članova stajale su po strani kao elitna mreža; Godine 1783. Gete (kodno ime: „Abaris“) i njegov vojvoda Karl Avgust („Eshil“) pridružili su se Iluminatima u Vajmarskoj kneževini – iz razumlјive političke radoznalosti, ali više nije bilo govora o konkretnim direktivama.

Hilјade pisama iz ovog perioda čuvaju se kao kopije u istraživačkom centru u Haleu. „Moraćemo pažlјivo da biramo“, kaže Markner. Kasna faza poretka posebno pruža lekciju za društvene eksplozivne snage neposredno pre Francuske revolucije: još 1784/85. godine, bavarske vlasti su osuđivale iluminate i zabranjivale ih, policija ih je lovila i demonizovali kao anarhiste, ateiste i trovače. Pod pritiskom vlasti, tajno društvo se srušilo kao duh. Samo mračne legende žive do danas: Pre samo nekoliko godina, autor bestselera Den Braun ponovio je horor priču o “najmoćnijem satanističkom kultu na svetu” u svom trileru “Iluminati”.

Istraživači u Haleu drže se podalјe od takvih fantazija zavere. Ali oni se nadaju da će njihov četvorotomni lov na smetlare rezultirati nečim o čemu je harizmatični prosvetitelј „Spartak“ na kraju sanjao: „da će biti svetlosti“.

Cilјevi i uspesi

Vajshaupt je počeo da regrutuje svoje sadašnje i bivše studente u Bavarskoj, koji su zauzvrat predložili druge potencijalne nove članove. Nakon toga je počeo da pokušava da promeni društvo infiltrirajući se na visoke položaje moći.

Članovi su dobili šifrovana imena kao što su Spartak (Vajshaupt), Ajaks i Tiberije, a stariji članovi su morali da pomognu mlađima na pozicijama moći, gde su mogli da vrše uticaj na društvo.

„Teško je reći u kojoj meri, ako je bilo, na njihove akcije je uticala činjenica da su se pridružili Iluminatima“, kaže Markner.

Vajshaupt je, međutim, postigao zlato kada je regrutovao Adolfa Frajhera Knigea sa dobrim vezama, plemića iz Donje Saksonije, koji je nosio kodno ime „Filon“, po aleksandrijskom filozofu.

Već kao član masona, Knige je povećao članstvo grupe na 2.000, čak je doveo i verovatno najomilјenijeg nemačkog pisca: Johana Volfganga fon Getea, kodnog imena „Abaris“.

Regrutovani su mnogi moćni prinčevi, visoki funkcioneri i profesori. Ali mnogi od njih su takođe već bili prosvetlјeni ili članovi mnogo veće tajne organizacije, masona, koji su imali slične cilјeve kao iluminati.

Ali zajedno sa novim članovima, Knige je doneo i novi hijerarhijski sistem, sa mnogim ritualima i ceremonijama koje su danas povezane sa Iluminatima. Ceremonije i hijerarhija su imali za cilј da donesu osećaj postignuća i strukture za članove. „Tokom ceremonija članovi su dobili veoma detalјne instrukcije kako da se pobolјšaju, da paze jedni na druge, podele svoje znanje i unaprede cilјeve prosvetitelјstva“, kaže Markner.

Kriza i pad

Kako je red rastao, mnogi članovi su se osećali kao da Iluminati gube svoju svrhu. Vajshaupt i Knige su postali previše opsednuti svojim ritualima i izgubili su fokus na prvobitnim cilјevima prosvetlјenja.

Veći problem za mnoge bio je to što su Vajshaupta videli kao izvan svoje dubine i kao nekoga ko maltretira mlađe članove. Ovaj gubitak poverenja u osnivača je tada ojačan kada se ispostavilo da je Vajshaupt bio otac vanbračnog deteta i da je razmišlјao o abortusu.

Početak kraja za Iluminate počeo je kada su se Knige i Vajshaupt posvađali. Vajshaupt se protivio tome što je velikom broju novih, nedokazanih članova dozvolјen ulazak, ali Knige je želeo da ima više regruta kako bi povećao uticaj grupe. Borba se završila tako što je Knige napustio Iluminate i poveo mnoge članove sa sobom.

Ali najveći udarac za organizaciju bio je politički skandal kojim je planirano da se dozvoli Austriji da aneksira Bavarsku, za koju je Vajshaupt mislio da će doneti prosvetlјeniju vladavinu državi.

Iluminati su naišli na žestoku opoziciju kada je zavera otkrivena. Orden zlatnog i ružičastog krsta – grupa koja se zasnivala na alhemiji, duhovnosti i misticizmu, i koja je imala veze sa bavarskim vlastima – vodila je kampanju protiv Iluminata i uspela da ubedi kralјa Bavarske da tu organizaciju stavi van zakona.

Vajshaupt je demaskiran i preko noći je pobegao iz Ingolštata, a Iluminati su stavlјeni van zakona 1785.

Šteta je napravlјena i niko više nije želeo da bude deo Iluminata.

„Prvobitni red Iluminata prestao je da postoji početkom 1788. Nova organizacija je formirana krajem 19. veka, ali nikada nije zaživela.“ kaže Markner.

Nasleđe i zavera

Mnogi su u prošlosti pokušavali da ožive Iluminate u poslednjih 200 godina, ali većina pokušaja je pridobila samo nekoliko članova i potom izumrla.

Pošto je red formiran u vreme kada je postojala pomama za tajnim organizacijama, nasleđe grupe je prilično neupadlјivo, objašnjava Markner.

Ipak, postala je fiksacija mnogih teoretičara zavere koji tvrde da još uvek na neki način kontroliše svet.

Divlјe teorije počele su samo dve godine nakon raspada grupe, kada su mnogi tvrdili da su Iluminati započeli proteste koji su doveli do Francuske revolucije. Ali Markner odbacuje ove tvrdnje, rekavši da je „ova tvrdnja bila očigledno lažna, ali je od tada ostala popularna“.

Istoričari su uspeli da dokumentuju njen pad, tako da su dokazi da je ostao aktivan čak i nakon raspuštanja veoma mali. Ali ipak, Iluminati su i dalјe „suštinsko tajno društvo koje planira zlokobne zavere“, zahvalјujući piscima poput Dena Brauna koji je napisao roman Anđeli i demoni, kaže istoričar.

Možda nikada nećemo saznati potpuni obim uticaja Iluminata, ali nema sumnje da kultni status ove prvobitno male bavarske čitalačke grupe neće uskoro nestati.

Poseta Ingolštatu

U težnji da saznamo nešto više, usledila je poseta mestu osnivanja Iluminata, Ingolštatu.

„Čula sam da se ovde održavaju neki sastanci, ali gde i kada, nemam pojma“, rekla je sestra Ana, uzimajući malo vremena da otvori tu temu. „Mislim da dolaze iz Francuske, Engleske, svuda, ali Ingolštat je mesto okuplјanja u Evropi.“

Radeći u crkvenoj knjižari nasuprot kolosalne gotske crkve Libfrauenminster u Ingolštatu, sestra Ana vidi i razgovara sa mnogo lјudi. Ali neki za nju ostaju obavijeni velom misterije: hodočasnici Iluminata, za koje veruje da još uvek održavaju tajne sastanke u bavarskom gradu.

Ideja da bi tajna okuplјanja Iluminata mogla da se održavaju u malom bavarskom gradu može izgledati nategnuta, ali Ingolštat ima istoriju. Grad je rodno mesto zloglasnog tajnog društva koje je postalo delom mit, delom istorijska istina i temelј nebrojenih teorija zavere.

Kako smo već naveli, Adam Vajshaupt, profesor prava na Univerzitetu u Ingolštatu, je 1. maja 1776. osnovao Red Iluminata, tajnu organizaciju formiranu da se suprotstavi verskom uticaju na društvo i zloupotrebi moći od strane države negovanjem bezbednog prostora. za kritiku, debatu i slobodu govora. Inspirisan masonima i filozofima francuskog prosvetitelјstva, Vajshaupt je verovao da društvo više ne bi trebalo da bude diktirano verskim vrlinama; umesto toga želeo je da stvori državu slobode i moralne jednakosti u kojoj znanje nije ograničeno verskim predrasudama. Međutim, verski i politički konzervativizam je vladao u Ingolštatu u to vreme, a predmet koji se predavao na univerzitetu pod kontrolom jezuita, gde je Vajshaupt držao predavanja, strogo je nadgledan.

Nakon što su u početku stručno birali njegovih pet najtalentovanijih studenata prava da se pridruže, mreža se brzo proširila, a njeni članovi širili su Vajshauptove cilјeve prosvetlјenja radikalnim učenjima, dok su u isto vreme stvarali razrađenu mrežu informatora koji su izveštavali o ponašanju državnih i verskih ličnosti u nastojanju da se prikupi mnoštvo informacija koje bi Iluminati potencijalno mogli da iskoriste u svojim učenjima. Uz pomoć istaknutog nemačkog diplomate barona Adolfa Franca Fridriha, Frajhera fon Knigea – koji je pomogao u regrutovanju masonskih loža za Iluminate – tajna grupa je narasla na više od 2.000 članova širom Bavarske, Francuske, Mađarske, Italije i Polјske, između ostalog.

Ipak, u gradu u kojem je sve počelo, ovo neobično nasleđe ostaje malo poznato među stanovnicima.

„Ne zna mnogo lјudi za to. Ali Iluminati su deo istorije Ingolštata“, objasnio je lokalni novinar Majkl Klarner dok smo stajali ispred starog univerziteta u Ingolštatu, skromne zgrade nalik crkvi samo nekoliko minuta hoda od knjižare sestre Ane.

Iluminati nikada nisu trebali da budu primećeni

„Vajshaupt je na mnogo načina bio revolucionar“, nastavio je Klarner. „Sviđala mu se ideja da nauči lјude da budu bolјa lјudska bića. Želeo je da promeni društvo, sanjao je o bolјem svetu, o bolјoj vlasti. On je pokrenuo Iluminate sa idejom da se sve što je poznato lјudskom rodu treba predavati – nešto što nije bilo dozvolјeno ovde na univerzitetu.”

Ulazeći u staru univerzitetsku zgradu, tražili smo bilo kakav znak da je Vajshauptova organizacija započela unutar ovih debelih srednjovekovnih zidova, ali tragovi su bili primetno odsutni. Ali možda to i ne bi trebalo da bude toliko iznenađujuće – Iluminati, na kraju krajeva, nikada nisu trebali da budu primećeni.

Organizacija, međutim, nije dugo izbegavala osnivanje. Samo deceniju nakon njegovog stvaranja, bavarske vlasti su infiltrirali tajno društvo nakon što su vladine vlasti presrele njegove radikalne antidržavne spise. Iluminati su ugašeni, a Vajshaupt je proteran iz Ingolštata da bi do kraja života živeo u nemačkom gradu Gota, 300 km severno.

Ipak, ideja o tajnom društvu koje se pobuni protiv države od tada je zaokuplјala maštu, sadržana u teorijama zavere koje su skovali oni koji veruju da Iluminati zapravo nikada nisu raspušteni – tvrdnja koju su istoričari naširoko osporili. Čak i dalјe, teoretičari zavere kažu da je organizacija tajno radila iza kulisa na podrivanju vlasti. Iluminati su predloženi kao stranka odgovorna za Francusku revoluciju, ubistvo američkog predsednika Džona Kenedija, pa čak i za terorističke napade 11. septembra 2001. godine, a postali su poznati kroz knjige i filmove poput „Anđela i demona“ Dena Brauna .

Vajshaupt je želeo da promeni društvo, sanjao je o bolјem svetu

„Teorija zavere Iluminata je ono što mi zovemo ‘superzavera’, ili u osnovi zavera koja kontroliše manje zavere”, rekao je dr Majkl Vud sa Univerziteta u Vinčesteru, stručnjak za psihologiju teorija zavere. „Ljudi pričaju o Iluminatima, ali često je to šala ili samosvesno, skoro ismevajući ideju globalne zavere.

A sve je ovo počelo u skromnom bavarskom gradu koji je poznatiji kao radnja romana Frankenštajn Meri Šeli nego bilo šta drugo.

Malo ukazuje na stvaranje tajnog društva u Ingolštatu, osim možda male ploče ispred Vajshauptovog bivšeg doma, svetloplave zgrade u ulici Terezienštrase, koja ga označava kao mesto okuplјanja Iluminata u kasnom 18. veku. Ipak, zaronite malo dublјe i mogu se naći znaci neverovatne uloge Ingolštata u istoriji.

Ušuškana iza dva seta metalnih vrata u Štatmuzeum Ingolštat (Gradski muzej) zatekli smo gradskog arhivistu Mariju Epelšajmer kako prebira red po red vekovima starih knjiga u potrazi za prošlošću Ingolštata iluminata, napisanih rečima samog osnivača. Gusti miris starog papira ispunjavao je uske prostore između svake police za knjige, iz kojih su virili dragoceni arhaični tvrdi povezi i delikatni rukopisi.

„Mislim da je to jedna od najzanimlјivijih tema koje ovde razmatramo“, rekla je Epelšajmer dok je proučavala prašnjave knjige u delu posvećenom isklјučivo istoriji Ingolštata. Ona je delikatno izvukla jednu od najmanjih knjiga na polici. Bilo je to Apologie der Illuminaten, delo iz 1786. koje je napisao Vajshaupt u kojem je branio stvaranje Iluminata ubrzo nakon izgnanstva iz grada.

„Ludost je u šta su Iluminati napravlјeni“, rekla je arhivarka dok je listala stranice pohabanog rukopisa. “Ono u šta je napravlјeno nema nikakve veze sa pravim Iluminatima.”

Više Vajshauptovih reči može se naći u malim, skromnim tomovima skrivenim među ogromnom gradskom arhivom. Kao da su više od dva veka nakon svog formiranja, Vajshauptovi Iluminati nastavili da ostanu što je moguće neuhvatlјiviji.

Međutim, u Ingolštatu postoje neki lјudi, kao što je Klarner, koji aktivno pokušavaju da ovo neobično istorijsko nasleđe iznesu na videlo.

„Znate da se veruje da se Frankenštajn nalazi u gradu zbog Iluminata“, rekao je Klarner oduševlјeno dok nas je vodio u kratak obilazak istorijskih i verskih znamenitosti Ingolštata. „Do Francuske revolucije, već su postojale teorije da je revolucija počela u Ingolštatu i da su Iluminati bili intelektualni očevi revolucije. Zbog toga mnogi teoretičari književnosti veruju da je Meri Šeli znala za Ingolštat i zašto je Frankenštajn tada smešten ovde.

Klarner redovno vodi pešačke ture na temu Iluminata kako bi obrazovao posetioce o odnosu grupe prema gradu. Dok smo prolazili pored velikih zelenih, narandžastih i žuto obojenih zgrada starog grada, Klarner je premotao značajne datume iluminata, pojedince i informacije, vraćajući nas u Ingolštat iz 16. veka i ulogu univerzitetskog profesora iz 15. veka Johana Eka u pomaganju učvršćivanja grada, a posebno univerziteta, kao bastiona katoličke vere – čemu je Vajshaupt pokušao da se suprotstavi dva veka kasnije.

Mislim da tu ima nešto, ali šta tačno, ne znam

„Naravno da na mojim turnejama imamo neke teoretičare zavere“, priznao je Klarner. „Ali možemo ih obrazovati šta je prava istina, a šta zavera.“

U knjižari sestre Ane, međutim, misterija oko Iluminata nastavlјa da zaokuplјa maštu stidlјive časne sestre – uprkos onome što istorijske knjige kažu.

„Neki lјudi su došli ovde i pitali me za sastanke“, rekla je časna sestra, naginjući se preko stola kao da odaje tajnu. „Mislim da ovde nešto ima, ali šta tačno, u kojim kućama, ne znam.

Iluminati u moderno doba

To je teorija zavere koja nadmašuje sve teorije zavere. Šlag na torti svih drugih intriga pod suncem, Iluminati su navodni gospodari koji kontrolišu svetske poslove, delujući tajno dok nastoje da uspostave Novi svetski poredak.

Ali ova nategnuta paranoja je počela sa razigranim delom fikcije 1960-ih. Šta nam to govori o našoj spremnosti da verujemo u ono što čitamo i čujemo – i šta mit o Iluminatima može otkriti o lažnim vestima i pričama na koje smo i danas pod uticajem?

Kada većina lјudi pokuša da pogleda istoriju tajnog društva, nađu se u Nemačkoj sa Redom Iluminata iz doba prosvetitelјstva.

Iluminati su danas jedva pod uticajem Bavaraca, kao što se saznaje od autora i emitera Dejvida Bramvela, čoveka koji se posvetio dokumentovanju porekla mita. Umesto toga, era kontrakulturomanije, LSD-a i interesovanja za istočnjačku filozofiju je u velikoj meri odgovorna za (potpuno nepotkreplјenu) modernu inkarnaciju grupe. Sve je počelo negde usred leta lјubavi i hipi fenomena, kada je nastao mali, štampani tekst: Principia Discordia. 

Knjiga je, ukratko, bila parodijski tekst za parodijsku veru – Diskordijanizam – koju su entuzijasti anarhisti i mislioci izmislili da bi svojim čitaocima naveli da obožavaju Eris, boginju haosa. Diskordijanski pokret je na kraju bio kolektiv koji je želeo da izazove građansku neposlušnost, praktične šale i podvale. 

„Sam tekst nikada nije predstavlјao ništa više od kontrakulturne radoznalosti, ali jedan od pisaca, Robert, ovekovečio je jedno od načela vere – da takve zlonamerne aktivnosti mogu dovesti do društvenih promena i naterati pojedince da dovode u pitanje parametre stvarnosti.“ – Anton Vilson .

„To je idealistički način da se lјudi probude sa sugerisanim realnostima u kojima žive“ – Dejvid Bramvel, autor

Prema Bramvelu, Vilson i jedan od autora Principia Discordia, Keri Tornli, „smatrali su da svet postaje previše autoritaran, suviše tesan, previše zatvoren, previše kontrolisan“. Hteli su da vrate haos u društvo kako bi uzdrmali stvari, a „način za to je bio širenje dezinformacija. Širiti dezinformacije kroz sve portale – kroz kontra kulturu, kroz mejnstrim medije, na bilo koji način. I odlučili su da će to u početku učiniti tako što će pričati priče o Iluminatima.”

U to vreme, Vilson je radio za muški časopis Plejboj. On i Tornli su počeli da šalјu lažna pisma čitalaca u kojima su govorili o ovoj tajnoj, elitnoj organizaciji zvanoj Iluminati. Zatim bi slali još pisama – da bi bili u suprotnosti sa pismima koja su upravo napisali.

„Dakle, koncept koji stoji iza ovoga je bio da ako date dovolјno suprotnih tačaka gledišta na priču, u teoriji – idealistički – stanovništvo u celini počne da gleda na ove stvari i misli, ‘sačekaj malo’“, kaže Bramvel. „Oni se pitaju: ‘Mogu li verovati kako mi se informacije predstavlјaju?’ To je idealistički način da se lјudi probude sugerisanim realnostima u kojima žive – što se naravno nije dogodilo baš na način na koji su se nadali.”

Haos mita o Iluminatima je zaista putovao nadaleko – Vilson i još jedan pisac Plejboja napisali su Iluminatus! Trilogija koja je ‘zataškavanje’ našeg vremena – kao što je ko je ubio Džona F. Kenedija – pripisana Iluminatima. Knjige su postale toliko iznenađujući kultni uspeh da su pretvorene u pozorišnu predstavu u Liverpulu, pokrenuvši karijere britanskih glumaca Bila Najija i Džima Broadbenta.

Danas je to jedna od najrasprostranjenijih teorija zavere na svetu

Britanski elektronski bend The KLF sebe je takođe nazvao The Justified Ancients of Mu Mu, nazvan po bendu Discordians koji se infiltrirao u Iluminate u Vilsonovoj trilogiji jer su bili inspirisani anarhičnom ideologijom religije. Zatim se 1975. godine pojavila kartaška igra Iluminata koja je utisnula svoj mistični svet tajnih društava u čitavu generaciju.

Danas je to jedna od najraširenijih teorija zavere na svetu; čak su i poznate ličnosti poput Džej-Zija i Bijonse same preuzele simboliku grupe, dižući ruke u trougao Iluminata na koncertima. Teško da je to podstaklo zapanjujuću epifaniju – spoznaju da je sve lažno – koju su zagovornici diskordijanizma prvobitno nameravali.

Kultura mini izdavača i zinova iz 60-ih izgleda sada strašno udalјena od današnjeg globalizovanog, hiper-povezanog interneta, a neosporno je da je sklonost interneta da deli i propagira glasine Iluminata na veb lokacijama kao što su 4chan i Reddit donela toj ideji slavu.

Ali živimo u svetu koji je prepun teorija zavere i, što je još važnije, onih koji veruju u teorije zavere; 2015. politikolozi su otkrili da oko polovine opšte javnosti u SAD podržava barem jednu teoriju zavere. To uklјučuje bilo šta, od Iluminata do Obamine zavere ‘roditelјa’, ili široko rasprostranjeno uverenje da je 11. septembar bio unutrašnji posao koji su izvele američke obaveštajne službe.

„Ne postoji jedan profil teoretičara zavere“, kaže Viren Svami, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu Anglija Raskin. „Postoje različite perspektive zašto lјudi veruju u ove teorije, a one se ne isklјučuju nužno – tako da je najjednostavniji oblik objašnjenja da lјudi koji veruju u teorije zavere pate od neke vrste psihopatologije.“

Drugi zaklјučak do kojeg su istraživači došli jeste da bi ove teorije mogle da obezbede racionalne načine razumevanja događaja koji zbunjuju ili prete samopoštovanju. „Daju vam vrlo jednostavno objašnjenje“, dodaje Svami, koji je 2016. objavio istraživanje koje je pokazalo da vernici u teorije zavere češće pate od stresnih iskustava nego oni koji ne veruju. Drugi psiholozi su takođe otkrili da lјudi sa višim nivoom obrazovanja manje veruju u teorije zavere. 

Sada je velika promena to što političari, posebno Donald Tramp, počinju da koriste zavere da mobilišu podršku – Viren Svami, Univerzitet Anglia Ruskin

Slika koju ovo slika moderne Amerike je mračna, posebno za Svamija koji je video promenu u tome ko inače promoviše materijal zavere. „Posebno u Južnoj Aziji, teorije zavere su bile mehanizam za vladu da kontroliše lјude. Na Zapadu je obično bilo suprotno; oni su bili predmet lјudi kojima nedostaje agencija, kojima nedostaje moć, a njihov nedostatak moći je ono što dovodi do teorija zavere za izazivanje vlade. Kao sa 9/11. Ako lјudima nedostaje moć, teorije zavere mogu posejati seme društvenog protesta i omogućiti lјudima da postavlјaju pitanja.“

45. predsednik Sjedinjenih Država bio je ozloglašeni „rodnik“, redovno je govorio medijima o tome kako predsednik Obama nije zaista rođen na Havajima. On je takođe optužio različite američke države za prevaru birača nakon izbora 2016. godine, a njegov tim za kampanju bio je odgovoran za propagiranje sada razobličenih izmišlјenih priča kao što su Pizzagate i Masakr u Bouling Grinu. 

Na pitanje Svamiju da li misli da bi ova promena u upotrebi teorije zavere mogla dugoročno uticati na politiku, on odgovara: „Ljudi bi mogli da se odvoje od mejnstrim politike ako veruju u teorije zavere. Mnogo je verovatnije da će se baviti marginalnom politikom. Takođe je mnogo verovatnije da će se baviti rasističkim, ksenofobičnim i ekstremističkim stavovima.“

Ideja o nedodirlјivoj, tajnovitoj eliti mora odjeknuti kod lјudi koji se osećaju zaostalim i nemoćnim; Tramp je rekao da želi da predstavlјa ove lјude, posebno nekada moćni industrijski pejzaž američkog Rust Belt-a. Ipak, umesto da se osećaju bolјe predstavlјenim u salama moći od strane nepolitičara poput njih – i da je teoretski manje verovatno da će se osećati nemoćnim i ranjivim na zavere – čini se da će neki u Americi više verovati u priče poput Iluminata nego ikad ranije.

„Da je Vilson danas živ, bio bi delom oduševlјen, delom šokiran“, kaže Dejvid Bramvel. „Koliko su mislili 60-ih godina, kultura je bila malo pretesna. Trenutno se čini da su stvari labave. Oni se raspliću.“

„Možda će doći do više stabilnosti dok se lјudi bore protiv ‘lažnih vesti’ i propagande. Počinjemo da shvatamo kako nas društveni mediji hrane idejama u koje želimo da verujemo. Eho komore.”

Između internet foruma, klimanja u popularnoj kulturi i generalno nesputane sposobnosti čovečanstva za maštu, današnji istraživači istine i provera činjenica mogli bi zauvek da razotkriju mit o Iluminatima. Ili, možda, još uvek nije vreme!?

Mr. D. Tovarišić