Ако останемо будни, онда нам нико не може наудити, а та штета не долази од сиромаштва, већ од нас самих.

Среду вече Господ је провео у Витанији. Овде, у кући Симона губавог, у време када је савет првосвештеника, књижевника и старешина већ одлучио да лукавством узме Исуса Христа и убије Га, нека жена „грешница“ полила је драгоцено миро на главу Спаситеља и тиме Га припремио за сахрану, како је и сам пресудио о њеним поступцима. Овде се, за разлику од несебичног чина жене грешника, родила у незахвалној души Јуде, једног од дванаесторице ученика Спаситеља, злочиначка намера да преда свог Учитеља и Господа безаконом савету. Стога се у црквеној служби Велике среде велича жена грешница и осуђује и проклиње среброљубље и Јудино издајство.

На дан предања Господњег на страдање и смрт за наше грехе, када је Он опростио грехе грешној жени, Црква, по навршавању часова, завршава, по древном обичају, читањем молитве: „Многомилостиви Владико, Господе Исусе Христе Боже“, којим се она свакодневно за време Великог поста, на служењу саслужења, са присутнима погнувши главе и колена, моли код Бога да нам подари опроштење сагрешења наших. Последњи пут на Велику среду служи се Литургија пређеосвећених дарова на којој Црква проповеда јеванђеље о жени која је миропомазала Господа и о издаји Јудиној (Мт. 26, 6-16). На Велику среду, престају и велики поклони који се врше за време молитве светог Јефрема Сирина: „Господе и Владико живота мога“. После среде одлучено је да се ова молитва служи до Великог петка само за монахе у келијама. Тако молитва Јефрема Сирина почиње у среду сирне недеље, а завршава се на Велику среду.

Протојереј Г.С. Деболски,
„Дани богослужења Православне Цркве“,

Песме са богослужења у среду Страсне недеље Великог поста

Господе, и жена која је пала у многа сагрешења, која је осетила Твоје Божанство, жене мироносице, приневши обред, плачљиво миро Ти приноси пред погреб: авај мени, они који говоре! За мене је ноћ распиривање неумереног блуда и мрачно и безмесечно мучење греха. Прими моје изворе суза, Као што облаци производе морску воду. Поклони се срдачном уздисању мојем, клањајући небеса неизрецивом изнемоглошћу Твојом: дај да пољубим Твој пречисти нос, и одсечем ову косу са главе своје, која је у рају у подне, уши моје испунила буком, и сакрила страхом. Моји греси су многи, а Твоје судбине дубоке, ко може да им уђе у траг? Спаситељу мој, не презри мене, слугу Твога, који имаш неизмерну милост.

„Жена која се предала многим гресима, Твоја Господе, која је осетила Божанску природу, као мироносица, плачући, приноси Ти смирну пре погреба говорећи: О, тешко мени! Као ноћна мора, моје расипно развратно хушкање, суморно и безмесечно служење греху. Прихвати потоке мојих суза, Пуни мора кишним капима; поклони се мојим срдачним уздасима, Ти који си приклонио небеса неизрецивим Својим оваплоћењем, да целивам пречисте Твоје ноге и обришем их косом својом – управо оним ногама чије је кораке Ева чула у Рају и сакрила у страху. Ко истражује мноштво грехова мојих и тајне Твојих судбина? Спаситељу душе моје, неизмерно милостиви, не презри ме, слугу Твој.”

Јеванђеље по Матеју

Када је Исус био у Витанији, у кући Симона губавог, пришла му је жена са алабастерном посудом скупоценог помада и излила му је на главу док је он лежао. Видевши то, Његови ученици се огорчоше и рекоше: Чему толико расипање? Јер овај мелем се могао скупо продати и дати сиромасима. Али Исус, схвативши то, рече им: Зашто срамотите жену? учинила ми је добро дело: јер сиромаха увек имаш са собом, а Мене немаш увек; изливши ово миро на тело Моје, она Ме припреми за погреб; Заиста вам кажем, где год се ово јеванђеље проповеда по целом свету, оно што је учинила биће испричано у њеном сећању. Тада један од дванаесторице, звани Јуда Искариотски, оде првосвештеницима и рече: Шта ћете ми дати, а ја ћу вам га предати? Принесоше му тридесет сребрника; и од тог времена тражио је прилику да Га изда.

Мт. 26, 6-16

Тумачење Светог јеванђелисте Матеја

Док су све друге жене долазиле само да добију физичко исцељење, она (грешница) је дошла искључиво да ода почаст Исусу и прими духовно исцељење. Није имала никакву штету по телу, па би зато сви посебно требало да буду изненађени. И не приступа Исусу као обичном човеку, иначе не би косом обрисала Његове ноге, него као неко ко је виши од човека. Стога је своју главу, део тела који је драгоценији од целог тела, принела ногама Христовим…

Они (ученици) су чули Исуса како каже: Ја хоћу милост, а не жртву, а он је окривио Јевреје што су напустили оно најважније – правду и милост и веру, као што је на Гори расправљао с њима о милостињи, и од свега тога они извели закључак и међусобно су се расуђивали: ако он не дозвољава приношење паљеница и древна богослужења, онда ће још мање дозволити помазање уљем. Али ученици су тако мислили, али Исус, видећи мисли своје жене, дозволи јој да приђе. И пошто је њено поштовање било велико и њена ревност неизрецива, Он јој је, у свом највећем снисхођењу, дозволио да излије миро на Његову главу. Ако Он није одбио да постане човек, био ношен у материци и храњен млеком, зашто се онда чудити ако ни ово не одбацује? Као што је Његов Отац прихватио тамјан и дим, тако је Он прихватио и блудницу, одобравајући, као што сам већ рекао, њено расположење…

О подвизима безбројних краљева и генерала, чији су споменици још сачувани, ћуте; непознати ни слухом ни именом су они који су градили градове, зидали зидине, извојевали победе у ратовима, подизали трофеје, покорили многе народе, иако су подизали статуе и доносили законе; али о томе да је жена блудница пролила уље у кући извесног губавца у присуству десеторо људи певају сви у васељени. Толико времена је прошло, али сећање на овај догађај није уништено; и Персијанци, и Индијци, и Скити, и Трачани, и Сармати, и племе Маура, и становници Британских острва причају о томе шта је жена блудница радила у Јудеји – тајно, у кући. Велика је љубав Господња! Он прима блудницу, блудницу која му љуби ноге, сипа уље и брише јој косу, прихвата и прекори оне који је оптужују…

Јуда се тиме није дирнуо и није се уплашио када је чуо да ће се Јеванђеље проповедати свуда (а оно што је речено садржало је неизрециву силу); док су жене, и жене блуднице, исказивале такву част Исусу, он је чинио ђавоље дело… Какво је велико зло љубав према новцу! То је управо учинило Јуду и богохулником и издајником. Чујте, сви љубитељи новца који болују од Јудине болести – чујте и чувајте се ове страсти. Ако је онај који је био са Христом, чинио чуда, користио се таквим учењем, пао у такав понор јер није био слободан од ове болести, онда утолико више ви, који нисте ни чули Писмо, а увек се држите садашњости, можете згодно да вас ухвати ова страст, ако не водите сталну бригу. Јуда је свакодневно био са Оним који није имао где да положи главу свакодневно је поучен делима и речима да не треба да има ни злата, ни сребра, ни две одеће – а ипак није дошао к себи. Како се надате да ћете избећи ову болест када не користите снажно лечење и не улажете велике напоре? Ова звер је страшна, заиста страшна. Међутим, ако желите, лако га можете победити. Ово није урођена пожуда, као што доказују они који су је се ослободили. Природне атракције су заједничке свима; а ова пожуда долази само од немара; из ње се рађа, из ње расте, и када ухвати оне који су према њој пристрасни, приморава их на неприродан живот. У ствари, када не препознају саплеменике, пријатеље, браћу, рођаке, једном речју – све, а заједно са њима не познају ни себе, зар то не значи да живе неприродно? Из овога је јасно да су противприродне и злоба и болест среброљубља, чиме је Јуда постао издајник. Како је постао издајник, питате се, када га је Христос позвао? Бог, призивајући људе Себи, не намеће нужност и не форсира вољу оних који не желе да изаберу врлину; али подстиче, даје савете, чини све и на све начине покушава да их подстакне да постану добри; ако се неки томе опиру, Он то не приморава. Ако желите да знате зашто је Јуда постао овакав, открићете да је умро од среброљубља. Зашто је, питате, захваћен овом страшћу? Зато што је сам био немаран. Из непажње долази до таквих промена, док од љубоморе настају супротне промене…

Све сам ово рекао да бих показао да ако останемо будни, онда нам нико не може наудити, а та штета не долази од сиромаштва, већ од нас самих. Зато те молим свим силама да уништиш болест среброљубља, да бисмо се и ми овде обогатили, и уживали у вечним благословима, којих се сви удостојимо благодаћу и љубављу Господа нашег Исуса Христа, коме је слава у векове векова. Амин.

Свети Јован Златоусти