Tamjan, takođe poznat kao olibanum, je aromatična smola koja se koristi u aromaterapiji i parfemima, dobijena od drveća iz roda Bosvellia iz porodice Burseraceae. Reč je iz starofrancuskog franc encens („visokokvalitetni tamjan“). Postoji nekoliko vrsta bozvelija koje proizvode pravi tamjan: Bosvellia sacra, B. frereana, B. serrata (B. thurifera, indijski tamjan) i B. papirifera. Smola od svake je dostupna u različitim gradacijama, što zavisi od vremena berbe. Smola je ručno sortirana radi kvaliteta.

Etimologija

Engleska reč frankincense potiče od starofrancuskog izraza franc encens, što znači „pravi tamjan “, možda u smislu „ tamjan visokog kvaliteta “. Pridev franc na starofrancuskom je značio ‘plemenit, istinit’, u ovom slučaju možda ‘čist’; iako je franak na kraju izveden od plemenskog imena Franaka, on se ne koristi u odnosu na njih u reči francince.

Reč za tamjan na grčkom jeziku Koine Novog zaveta, λιβανος, libanos (ili λιβανωτος, libanotos), srodna je imenu Libana (grčki: Λιβανος); isto se može reći i za arapski, feničanski, hebrejski i vulgarni latinski: libanus. Pretpostavlјa se da je ovo zato što obe potiču od reči za „belo“ i da je put začina išao preko planine Liban (Koine grčki: Λιβανος, romanizovano: Libanos). Srednjovekovni latinski: olibanum izvedeno od λιβανος ili libanus. Vodeće ” o ” možda dolazi iz latinskog: oleum , lit.  ’ulјe’, ili od grčkog člana o- ili arapskog člana al-. Ostali nazivi uklјučuju arapski: اللبان , romanizovan:  al-luban,  perzijski: کندر, romanizovan: kondor, sirijski: בוסמין, romanizovan: busmin, hebrejski: נɔבי: לɔבי লোবান, ধনো, romanizovano: loban, dhuno, somalijski: fook, klasični latinski: tus.

JOŠ UVEK U PRODAJI: U našem godišnjem izdanju, na 365 stranica, saznajte šta vam za 2024. godinu poručuju najbolji svetski proroci: NOSTRADAMUS, BABA VANGA, te stručnjaci za Slovenski, Indijski, Kineski i Vedski horoskop, Tarot majstori, Ciganske karte i koji su Ključni datumi u godini. Kakvi su izgledi za Ljubav, brak, posao, finansije, zdravlje, porodicu, obrazovanje, decu, srećni brojevi i boje. Pošaljite nam poruku ispod ili na našoj Facebook stranici i poslaćemo vam instrukcije kako možete dobiti svoj online primerak.

Vrste i opis

Drveće počinje da proizvodi smolu sa oko osam do 10 godina. Točenje se obavlјa dva do tri puta godišnje, pri čemu poslednje česme proizvode najbolјe kapi zbog većeg sadržaja aromatičnog terpena, seskviterpena i diterpena. Uopšteno govoreći, neprozirnije smole su najbolјeg kvaliteta. Jeftina smola se proizvodi na Rogu Afrike, koji je glavni izvor Rimokatoličke crkve.

Glavne vrste u trgovini su:

Bosvellia sacra: Južna Arabija. 

Bosvellia bhav-dajiana (stariji pravopis Bosvellia bhau-dajiana ): Rog Afrike.  To je sinonim za Bosvellia sacra

Bosvellia carteri (starije pravopis Bosvellia carterii ): Rog Afrike, Nubija.  Dugo se smatrala nezavisnom vrstom,  ali je 1980-ih utvrđeno da je sinonim za Bosvellia sacra.

Bosvellia serrata (sinonim Bosvellia thurifera, indijski tamjan): Indija. 

Bosvellia papirifera: Etiopija, Eritreja, Sudan.

Bosvellia frereana: Rog Afrike. Smola je manje gorka i miris tamjana je manje „težak“ od Bosvellia sacra.  Ne sadrži bosvelinske kiseline. 

Druge značajne vrste:

Bosvellia occulta: Rog Afrike. Godine 2019. otkriveno je da somalijski berači smatraju da je Bosvellia occulta ista vrsta sa Bosvellia carteri iako su im oblici različiti i prodavali smole obe vrste kao istu stvar. Međutim, hemijski sastavi njihovih eteričnih ulјa su potpuno drugačiji.

Nedavne studije pokazuju da populacija stabala tamjana opada, delimično zbog prekomerne eksploatacije. Jako isceđeno drveće daje seme koje klija sa samo 16% dok seme drveća koje nije bilo kalemljeno klija sa više od 80%. Pored toga, spalјivanje, ispaša i napadi dugorogih životinja su smanjili populaciju drveća. Konverzija (krčenje) šuma tamjana u polјoprivredu takođe predstavlјa veliku pretnju.

Hemijski sastav

Ovo su neka od hemijskih jedinjenja prisutnih u tamjanu:

• kisela smola (6%), rastvorlјiva u alkoholu
• guma (slično gumi arabici) 30–36%
• 3-acetil-beta- bosvelinska kiselina (Bosvellia sacra)
• alfa-bosvelinska kiselina (Bosvellia sacra)
• incensol acetat,
• felandren
• olibanska kiselina – organsko jedinjenje koje se prirodno nalazi u tamjanu. Iako je prisutan u manjim koncentracijama od ostalih komponenti, ima veoma snažan miris i veruje se da je jedna od klјučnih komponenti odgovornih za karakterističan miris tamjana.

Među raznim bilјkama iz roda Bosvellia, potvrđeno je da samo Bosvellia sacra, Bosvellia serrata i Bosvellia papirifera sadrže značajne količine bosvelinske kiseline.

Istorija

Tamjan se trguje na Arapskom poluostrvu više od 5.000 godina.  Tamjan se takođe trgovao sa Roga Afrike tokom ere Puta svile. Grčki istoričar Herodot je u Istoriji napisao da je tamjan ubran sa drveća u južnoj Arabiji. On je izvestio da je guma opasna za žetvu zbog krilatih zmija koje čuvaju drveće i da bi dim od zapalјenog storaksa oterao zmije. Plinije Stariji je takođe pomenuo tamjan u svojoj Naturalis Historia.

Tamjan su ponovo uneli u zapadnu Evropu franački krstaši i drugi zapadni Evroplјani na svojim putovanjima u Istočno rimsko carstvo gde se obično koristio u crkvenim službama. Iako je nazvan Frank tamjan, naziv se odnosi na kvalitet tamjana donetog u Zapadnu Evropu, a ne na same Franke.

Južna Arabija je u antici bila izvoznik tamjana, a nekima se trgovalo čak do Kine. Kineski pisac i carinski inspektor iz 13. veka Džao Rugua napisao je da Rukiang ili kunlukiang (kineski: ru kiang kun lu kiang) potiče iz tri države Daši (kineski: ru kiang/kun lu kiang )) Maloba (Murbat), Šihe (Šihr) i Nufa (Dhofar), iz dubina najudalјenijih planina; deblo drveta se zarezuje sekirom, po kojoj se smola izliva, a kada se stvrdne, pretvara se u tamjan, koji se skuplјa i pravi u grudvice; transportuje se na slonovima do luka Daši, zatim brodom do Sanfoćija; zbog čega je bio poznat kao Sanfoćijev proizvod.

Proizvodnja

Hilјade tona tamjana se trguje svake godine da bi se koristio u verskim ceremonijama kao tamjan u kanilu i od strane proizvođača parfema, prirodnih lekova i eteričnih ulјa. Može se udahnuti ili naneti na kožu zbog navodnih zdravstvenih koristi. Na Rogu Afrike, tamjan se bere u regionima Barija i Sanaga: planine koje leže severozapadno od Erigava; El Afvein District; Planinski lanac Cal Madov, zapadna strmina koja ide paralelno sa obalom; Cal Miskeed, uklјučujući visoravan Hantaara i Habeeno i srednji segment strmine na kojoj raste tamjan; Planine Karkar ili istočna strmina, koja leži na istočnoj ivici strmine frankinscencije. U Dofaru, Oman, vrste tamjana rastu severno od Salalaha i njima se trgovalo u drevnom primorskom gradu Sumhuram, sadašnjem Khor Rori.

Eterično ulјe tamjana proizvodi se parnom destilacijom smole drveta. Hemijske komponente ulјa su 75% monoterpena, seskviterpena i ketona. Suprotno nekim komercijalnim tvrdnjama, parno destilovana ulјa tamjana ne sadrže nedovolјno isparlјive bosvelinske kiseline (triterpenoide), iako mogu biti prisutne u ekstrakcijama rastvarača. Hemija eteričnog ulјa su uglavnom monoterpeni i seskviterpeni, kao što su alfa-pinen, limonen, alfa-Tujene i beta-pinen sa malim količinama diterpenoidnih komponenti koje su gornja granica u smislu molekularne težine.

Eterična ulјa se mogu razblažiti i naneti na kožu ili se miris može udahnuti.

Zdravstvene koristi

Upotreba smole Bosvelije u duhovne i medicinske svrhe datira još od drevnih civilizacija. U smoli su identifikovana brojna jedinjenja različitih hemijskih kategorija; farmakološka dejstva smole Bosvelije pripisuju se komplementarnim efektima ovih jedinjenja. Neke kliničke studije su pokazale efikasnost smole tamjana u nekim bolesnim stanjima kao što su astma, reumatoidni artritis, inflamatorne bolesti creva, osteoartritis i relapsno-remitentna multipla skleroza, međutim potrebno je više studija. Eterično ulјe dobijeno iz smole oleoguma Bosvellia serrata pokazalo je antimikrobno dejstvo. Studija iz 2022. je navela da „ulјe tamjana ima slab inhibitorni efekat protiv MRSA i MDR-P aeruginosa“; i in vivo studije na životinjama otkrile su da smola oleoguma tamjana pokazuje neuroprotektivnu aktivnost.

Egipćani su čistili telesne šuplјine u procesu mumifikacije tamjanom i natronom. U perzijskoj medicini koristi se za dijabetes, gastritis i čir na želucu. Ulјe se koristi u abrahamskim religijama za čišćenje kuće ili zgrade od loše ili zle energije — uklјučujući i upotrebu u egzorcizmu i za blagoslov nečijeg bića (poput bakhura koji se obično nalazi u kulturama Persijskog zaliva širenjem isparenja prema telu).

Prinos tamjana zauzimao je istaknuto mesto u zakonima o žrtvama starih Jevreja. Knjiga Izlaska (30:34–38) propisuje tamjan, pomešan sa jednakim količinama tri aromatična začina, da se melјe i spali u svetom oltaru pred Kovčegom zaveta u pustinjskom šatoru, gde je i bio namenjen da bude sveti prinos — da se ne uživa zbog svog mirisa. Naučnici su identifikovali tamjan kao ono za šta se navodi u Jeremijinoj knjizi (6:20) da je uvezeno iz Sabe tokom vavilonskog ropstva u 6. veku pre nove ere. Tamjan se pominje u Novom zavetu kao jedan od tri dara (sa zlatom i smirnom) koje su mudraci „sa istoka“ prineli detetu Hristu ( Matej 2:11 ).

U tradicionalnoj kineskoj medicini, tamjan (kineski: ru kiang) zajedno sa smirnom (mo iao ) smatra se da ima antibakterijska svojstva i koristi se za poboljšanje cirkulacije krvi. Može se koristiti lokalno ili oralno, takođe se koristi u hirurškoj i internoj medicini tradicionalne kineske medicine. Koristi se za ublažavanje bolova, uklanjanje zastoja krvi, podsticanje cirkulacije krvi i lečenje gluvoće, moždanog udara, zaklјučane vilice i abnormalnosti u ženskoj menstruaciji.

Mr. D. Tovarišić