Dokazi sugerišu da su lјudi nekada bili u stanju da hiberniraju. Ali ispostavilo se da smo bili prilično loši u tome. Novi rad otkriva ubedlјiv slučaj da je izumrli lјudski predak pokušao da hibernira. Dokazi potiču od bolesti ishrane koje ostavlјaju trajne tragove na skeletu. Ova grupa čovekolikih primata provodila je zime zaklonjena u mračnim, ali sigurnim pećinama.

Iako bi mnogi od nas možda čeznuli da samo prespavamo celu ovu zimu, lјudi – za razliku od mnogih drugih sisara – nemaju sposobnost da hiberniraju.

Ali nedavno je objavlјena studija koja je istraživala da li su rani lјudi imali ovu sposobnost u nekom trenutku. Rezultati – iako preliminarni – iznenađujuće sugerišu da jesu, čak i ako nisu bili sjajni u tome.

Kada se medved probudi iz produžene tromosti (vrsta stanja sna koje štedi energiju koja se često koristi kao sinonim za hibernaciju), pospan i spreman za hranjenje, njegove kosti i mišići će biti relativno isti kao i ranije, pošteđeni telesne slabosti od uzdržavanja od hrane preko zime.

Medvedi imaju specijalizovane metaboličke procese da ih zaštite od ovog produženog sna, ali ponekad ovaj proces ne ide baš po planu. Na primer, životinje mogu završiti sa mnoštvom bolesti nakon hibernacije ako ne dobiju dovolјno zaliha hrane pre nego što odu za zimu.

„Moramo da naglasimo da hibernacije nisu uvek zdrave“, pišu paleoantropolozi Antonis Barciokas i Huan-Luis Arsuaga u svom novom radu. “Hibernatori mogu da pate od rahitisa, hiperparatiroidizma i fibroznog ostitisa ako ne poseduju dovolјne rezerve masti. Sve ove bolesti su izraz renalne osteodistrofije u skladu sa hroničnom bolešću bubrega.”

Istraživači veruju da je ovo možda bila sudbina nekih lјudskih predaka čiji su ostaci otkriveni u španskoj pećini zvanoj Sima de los Huesos – uvala kostiju. Ova duboka jama u Cave Maior of Sierra de Atapuerca dom je neverovatnog broja fosila, a arheolozi su otkrili hilјade skeletnih ostataka hominina koji su stari oko 430.000 godina. Ovo je bilo mnogo pre nego što je Homo sapiens hodao Zemlјom, i iako postoji neka debata o tome od kog su lјudskog pretka fosili, barem neki su H. hajdelbergensis.

Istraživanje da li su lјudski preci nekada posedovali oblik stanja nalik hibernaciji hilјadama godina nakon toga zvuči kao nemoguć zadatak, ali tim misli da je na fosilima pronašao neke znakove. U novoj studiji, naučnici otkrivaju svoje nalaze iz klјučnog istraživanja: da li su lјudi ili njihovi preci ikada hibernirali.

Naučni dokazi

Iako je teško doneti konačan zaključak nakon hilјada godina, istraživači su kombinovali zapažanja iz fosilnog zapisa i veruju: lјudi su u davnoj prošlosti imali neku vrstu sposobnosti hibernacije.

Rezultati pokazuju niz dokaza kao što su struktura kostiju i rast tokom vremena, koje naučnici mogu da iskoriste da povrate ono što su lјudi jeli i radili tokom sezonskog ciklusa.

Homo sapiens — to jeste mi! — evoluirao je negde pre oko 300.000 godina. U ovom istraživanju, paleoantropolozi iz Grčke i Španije proučavali su fosilne dokaze od pre oko 500.000 godina, čineći to ostacima izumrlih predaka nalik čoveku. „[Mi] smo pregledali kolekciju skeleta hominina iz Sima de los Huesosa, Atapuerke, Španija, u potrazi za dokazima o hiperparatiroidizmu nakon detalјnog pregleda literature“, objašnjavaju istraživači u svom radu.

Drevni lјudski otisci mogli bi da promene istoriju

Lokacija u pećinama Atapuerke, dragocenom arheološkom nalazištu gde su naučnici pronašli preko 1.600 lјudskih fosila iz klјučnog perioda u evolucionoj vremenskoj liniji Homo sapiensa, važna je za specifičan obim ovog istraživanja. Pećine su prirodno sklonište, a istraživači ih proučavaju kao primer ranog tipa naselјa dok su lјudi razvili tehnologije, poput polјoprivrede, koje su im omogućile da „puste korene“.

U ovom slučaju, istraživači veruju da ti koreni uklјučuju boravak u pećinama mnogo vremena, uklјučujući hladne i teške zimske mesece.

Danas znamo da životinje koje hiberniraju hodaju veoma tankom linijom pripreme i izdržavanja, grade zalihe masti i aktiviraju biološke pokretače za snižavanje telesne temperature i metabolizma. Ali, dok savremeni lјudi imaju tehnologiju koja sprečava nutritivne bolesti, na primer, naši praistorijski preci nisu imali tu sreću.

Upravo u ovim odsutnostima, koje ostavlјaju fizičke tragove na lјudskom skeletu, istraživači su pronašli svoje tragove. Evo samo dela liste očiglednih zdravstvenih stanja:

„Pronašli smo trabekularno tuneliranje i fibrozu ostitisa, subperiostalnu resorpciju, znakove ‘trule ograde’, smeđe tumore, subperiostalnu novu kost, hondrokalcinozu, rahitične osteoplake i praznine između njih, kraniotabe i perle rebara uglavnom kod ovih adolescenta. . Ovi izumrli hominini su svake godine patili od bubrežnog rahitisa, sekundarnog hiperparatireoidizma i renalne osteodistrofije povezane sa hroničnom bolešću bubrega – poremećaj minerala i kostiju (CKD-MBD). Pretpostavljamo da su ove bolesti uzrokovane slabo podnošlјivom hibernacijom u tamnoj kavernoznoj hibernakuli.

Naučnici su pronašli mnoge primere uništenja ili slablјenja skeleta na osnovu postojećeg shvatanja da su ovi znaci uzrokovani bolestima. A zbog periodične prirode — koja se dešava svake godine, ali ne stalno — oni veruju da mogu da odrede ove sezonske štete u kompromisu za preživlјavanje koji su napravili naši preci. Izabrali su da provedu najgori deo godine pokušavajući da ga prespavaju u relativno sigurnim pećinama, a da bi to uradili, žrtvovali su ishranu i vitamin D od sunca.

Šta sve ovo znači? Pa, lјudski metabolizam je neobičan sam po sebi, ali se takođe uklapa u širu sliku o tome kako su sisari, a zatim i humanoidni sisari evoluirali. Za hibernaciju je potreban još jedan korak dalјe od onoga što imamo – ne samo da sagorevamo dovolјno goriva za hranu da naša toplokrvna tela rade, već i da skladištimo i bezbedno izbacimo dovolјno goriva da preživimo.

Razumevanje koje vrste je upravlјalo ovim podvigom moglo bi pomoći arheolozima da shvate zašto se Homo sapiens pojavio kao oni koji su još uvek ovde.

D. Tovarišić