Od 1929. do 1935. građani SSSR-a bili su primorani da Novu godinu i Božić proslavlјaju u tajnosti, jer su u zemlјi bile zabranjene sve verske svečanosti. Čak je i prodaja jelki bila krivično delo. * Kako je Putin kršten u crkvi

Prva zabrana božićnih jelki doneta je još u carskoj Rusiji: posle početka Prvog svetskog rata odlučeno je da se raskine sa svim nemačkim običajima, uklјučujući i tradiciju kićenja četinara za Božić i Novu godinu. Nakon preuzimanja vlasti 1917. godine, bolјševici su ponovo uspostavili proslavu i čak organizovali novogodišnje zabave za decu. Ali 1929. godine uvedena je nova zabrana – ovoga puta od Stalјina.

Tajna proslava Božića

Nova sovjetska revolucionarna vlast nije imala ništa protiv vraćanja jelki i novogodišnjih proslava posle carskih zabrana – posebno kao simbola jednakosti. (U Carskoj Rusiji jelke su bile privilegija bogatih.) Čak su nove vlasti to i podsticale, pa je i sam Vladimir Lenjin učestvovao u dečijim novogodišnjim zabavama. Godine 1919. posetio je šumsku školu u moskovskom okrugu Sokolniki, gde je upriličena prva proslava Nove godine sa jelkom za decu. Nјegov sekretar Vladimir Bonč-Brujevič ovako se sećao susreta dece sa vođom svetskog proletarijata: „Od odraslih su ga uzeli. Odvukli su ga da zajedno piju čaj, jedu poslastice, džem… A on im je davao orahe, sipao im čaj, sve pomno posmatrao, kao da su svi njegova porodica… Ništa se nije moglo učiniti od dece. Potpuno su zarobili Vladimira Ilјiča.“

Međutim, ova popustlјivost nije dugo potrajala. Nakon Lenjinove smrti 1924. godine, pokušali su da se Božić pretvori u komunistički praznik. Tokom praznika čitani su optužujući izveštaji kako bi se razotkrila ekonomska pozadina „buržoaskog, religioznog“ Božića i Nove godine; postavlјali su se performansi i političke predstave. Kasnije je komsomolska (Komsomol – Svesavezni lenjinistički savez mladih komunista) verzija Božića takođe kritikovana zbog svoje neefikasnosti u borbi protiv religije, da bi 1927.god. Stalјin održao govor u kojem je ukazao na nedostatke u radu Komunističke partije: „Imamo i drugu grešku, slablјenje antireligijske borbe“. I tako se borba zaoštrila: 1929. godine vlada je objavila dekret, kojim je propisano da se Božić i Nova godina proglašavaju radnim danima i da se više ne smatraju praznicima. Zabranjena je i seča i prodaja četinara – volonteri su imali zadatak da prate poštovanje novog zakona, idući od stana do stana da proveravaju da li se u tajnosti postavlјa jelka. Sovjetska spisatelјica Irina Tokmakova se sećala: „Slavni praznik Božića je bio zabranjen, a oni koji su se usudili da ga proslave mogli su da plate svojim poslom ili čak slobodom…“

Ipak, porodice lojalne tradiciji nastavile su tajno da slave Božić i Novu godinu uprkos zabrani.

Kako se jelka pretvorila u novogodišnju jelku

Šest godina je zemlјa tajno slavila Novu godinu i Božić, plašeći se dobrovolјnih provera i optužbi komšija. Međutim, 1935. godine u novinama Pravda objavlјeno je pismo člana partije i Stalјinovog prijatelјa Pavela Postiševa u kojem se poziva da se upriliči proslava Nove godine za decu: „U školama, sirotištima, pionirskim dvorovima… svuda treba da bude jelka za Božić! Ne bi trebalo da postoji kolhoz gde uprava i komsomolci nisu organizovali božićnu jelku za svoju decu u novogodišnjoj noći.“

Pismo je, naravno, objavljeno uz Stalјinovu dozvolu: generalni sekretar Nikita Hruščov je u svojim memoarima opisao kako je Postišev pokrenuo pitanje vraćanja proslave Nove godine u privatnom razgovoru sa Stalјinom. Ovaj drugi je odgovorio: „Preuzmite inicijativu, objavite predlog u štampi da se deci vrati jelka, a mi ćemo to podržati. Još uvek nije jasno zašto je Stalјin doneo takvu odluku. Ali ono što je nedavno bilo zabranjeno sada je bilo obavezno – božićne jelke za školarce i vrtiće trebalo je da se organizuju i u najudalјenijim krajevima zemlјe“.

Postiševlјeva inicijativa je transformisala božićnu tradiciju u novogodišnju – pre revolucije jelka je bila simbol isklјučivo Božića, ali je borba SSSR-a protiv religije sve to promenila.

Tako je 1937.god. održana prva kremalјska jolka – ili „Božićna jelka“. To je trebalo da postane glavna dečija zabava cele zemlјe. I bila je velika čast biti pozvan. Među gostima su bili ugledni pioniri, studenti sa visokim uspehom i deca vodećih industrijskih radnika i političkog establišmenta. Tamo se prvi put pojavila Sneguročka, unuka Deda Moroza (ruskog Deda Mraza), i od tada je neophodan deo novogodišnje proslave ruske dece.

Jednom prilikom sadašnji predsednik Rusije Vladimir Putin je otkrio kako je u crkvi Preobraženja u Sankt Peterburgu tajno kršten kao beba. “Ovo je posebna crkva za mene. Ovde sam kršten”, rekao je Putin, koji je rođen 1952. godine u vreme vlasti Staljina. Ruski predsednik je objasnio da je krštenje obavljeno tajno i da su ga u crkvu doneli majka i komšinica, bez znanja njegovog oca koji je bio član Komunističke partije (KP). “Moj otac bio je član KP Sovjetskog Saveza. Bio je dosledan i strog čovek. Učinile su to krijući od njega. Ili su makar mislile da su to sakrile od njega”, naveo je Putin i dodao da je opelo za njegove pokojne roditelje održano u istoj crkvi.

D. Tovarišić