Jedno veliko istraživanje pokazalo je da je godišnji prihod od 75.000 dolara u SAD granična tačka na kojoj novac prestaje da čini lјude srećnim, odnosno, dovolјno je zaraditi duplo više od proseka i tada počinje da deluje poznata poslovica „novac ne kupuje sreću“. Ispostavlja se da sreća zavisi više od toga kako novac trošite.

Sprovedeno je još jedno istraživanje, sa drugačijom metodologijom od onog u podnaslovu. I, pokazalo se da više novca donosi više sreće. Zanimljivo je da su obe ove studije tačne. A razlog za različite rezultate je što je važnije ne koliko se zarađuje, nego kako se troši.

Sreću predstavlja skladna porodica, ukusna hrana i dobra plata. Barem tako svet govori otkako su Danijel Kaneman i Angus Diton objavili svoju studiju iz 2010. o odnosu novca i blagostanja. U njemu su dva psihologa otkrila da se sreća lјudi povećava sve dok njihova primanja ne dođu do dvostruke prosečne plate. Nakon toga se stabilizuje i više ne raste.

Poput Milgramovih eksperimenata, zatvorskog eksperimenta u Stanfordu i testa maršmeloua za određivanje budućnosti dece, Ditonova i Kanemanova studija jedna je od retkih koja je postala globalno popularna. Često se pominje u knjigama i filmovima, barem jednom u par godina objavi se post u zabavnim medijima. Neki menadžeri određuju plate zaposlenih u skladu sa ovim rezultatima. I, naravno, svi oni kojima je neprijatno zbog svoje zarade žure da ovu informaciju prošire na svojim društvenim mrežama kako bi drugima pokazali da „Vidite, sreća nije u novcu!“.

Privlačnost ove ideje je razumlјiva. Studija je ponudila jednostavno rešenje zamršenog životnog problema i dala lјudima koji zarađuju manje „srećnih apoena“ jasan cilј na kome treba da rade. Ne može svako da postane milioner, a čak se i milioneri mogu osećati bolјe kada postanu milijarderi. Rad Ditona i Kanemana nam omogućava da označimo bar neku jasnu tačku u ovoj trci.

I, naravno, želimo da mislimo da ne postoji neki supertajni nivo sreće koji je dostupan samo Gejtsu i Masku. Inače bi bilo suviše tužno. Ali, kao što je slučaj sa mnogim eksperimentima, percepcija studije od strane društvenih mreža i javnosti je i dalјe pogrešna. Pristup sreći je moguć ako se novac pametno troši.

Dve sreće

Sreća nije samo binarno stanje. Nemamo mentalni prekidač koji se „uklјučuje“ kada se određeni broj pojavi na našem bankovnom računu. Sreća je složena emocija na koju utiču mnogi međusobno povezani faktori. Uklјučuju naš rad, zdravlјe, odnose, ishranu, stresove, obrazovanje, životnu filozofiju itd.

Pošto se mnogi od ovih faktora mogu menjati svakodnevno, istraživače obično zanimaju dve vrste sreće. Prvi je lični osećaj blagostanja (kako se osećate u poslednje vreme), a drugi je zadovolјstvo životom (kako mislite da vam život ide u celini). Uzimanje u obzir oba ova faktora daje dobar pokazatelј sveukupne sreće svakog učesnika, bez obzira da li su na dan anketiranja ustali na pogrešnu nogu.

Prošle godine, Metju Kilingsvort, naučnik sa Univerziteta u Pensilvaniji, nastavio je Diton-Kanemanovu studiju. Razvio je aplikaciju za pametne telefone koja je nasumično pingovala učesnike da im postavlјa pitanja o njihovom nivou sreće i zadovolјstva životom. Prikupio je veoma širok skup podataka: 1,7 miliona izveštaja od preko 33.000 Amerikanaca (starosti od 18 do 65 godina).

Nakon prilagođavanja varijabli kao što su starost, pol i obrazovanje, Kilingsvort je otkrio da su veći prihodi „značajno povezani“ sa višim nivoom blagostanja i zadovolјstva životom. Štaviše, njegovi podaci nisu pokazali jasan nivo na kojem bi novac prestao da bude važan. Sreća je stalno rasla zajedno sa prihodima. Što su učesnici više primali, u proseku su se osećali srećnije svakog dana.

Iako studija nije tražila uzročnu vezu, Kilingsvort je zaklјučio da je ovde najvažnija komponenta osećaj kontrole. Ovo je bila najveća korelacija. Glavno pitanje, čiji odgovor bi mogao predvideti opšte blagostanje učesnika, bilo je: “U kojoj meri osećate da kontrolišete svoj život?” Oni koji su postigli visok rezultat na ovom pitanju ankete bili su 74% srećniji od onih koji su ovde postigli nizak rezultat. Otuda direktna korelacija sa finansijskim stanjem.

„Kada imate novac, imate opcije“, kaže Kilingsvort u intervjuu. „Možete kupiti fensi hranu ako želite. Možete napustiti posao koji vam se ne sviđa. Možete prekinuti vezu sa nekim ko vam ne odgovara. Vi u potpunosti određujete kako će se odvijati vaš život.“

Otkrivanje karata

U stvari, do sada napisano o delu istraživanja Kanemana i Ditona je onaj koji je postao viralan na društvenim mrežama i koji je čvrsto ukorenjen u popularnoj kulturi. Ali oni su bili pismeni naučnici, a njihova studija je takođe razmatrala dve različite „sreće“. Prvo, privatno blagostanje, a drugo, zadovolјstvo životom uopšte. Nivo zarada u prvom i drugom slučaju nije uticao na ispitanike na isti način.

Studija je pokazala da se privatni osećaj blagostanja stabilizuje na 75.000 dolara i da ne raste dalјe. Samo zato što je neko milioner, svaki dan u njegovom životu ne postaje ništa bolјi od dana vrednog radnika. Sasvim drugačija stvar je nivo zadovolјstva životom. Za Ditona i Kanemana, kao i kasnije za Kilingsvorta, nastavio je da raste zajedno sa prihodima. Čudnom koincidencijom o tome radije ćute u filmovima, javnosti i društvenim mrežama.

Naučnici su tada zaklјučili da je to zbog činjenice da novac ima samo ograničen uticaj na to kako lјudi doživlјavaju svoj svakodnevni život. Ako niste gladni, a zdravi ste, živite na dobrom mestu, imate dovolјno za zabavu, onda broj na vašem računu ne igra nikakvu ulogu u nivou vaše svakodnevne sreće. Ovde je važnije da li je izašla epizoda vaše omilјene serije, ili vas je devojka za pultom sa osmehom pogledala. Kada imate odličan obrok ili kada trčite sa svojim psom, možete biti srećniji od samog Ilona Maska. Drugim rečima, čim počnete da „dobro zarađujete“ i imate dovolјno za sve, vaš nivo dnevne sreće prestaje da zavisi od vaših prihoda.

Ali, opšta sreća se sastoji iz dva dela. A drugi deo, zadovolјstvo životom, ipak zavisi od novca. To određuje još jedan faktor sreće, socioekonomski status, koji omogućava izlečenje hronične bolesti, napuštanje lošeg grada, više vremena da se pronađe pravi partner. Otvara nove mogućnosti, što na kraju podržava mnoge druge faktore koji su u korelaciji sa srećom, kao što su obrazovanje, bračni status i emocionalno blagostanje.

Tako da, nažalost. Ilon Mask je zadovolјniji životom od prosečne osobe. Čak i ako je danas imao loš intervju, prodaja Tesle opala i on hoda okolo klonuo i tužan. Uopšte, negde duboko u sebi oseća svoj solidan društveni status, zna da može da bira između mnogih partnerki, razume da svojoj deci može da priušti najbolјe obrazovanje. Takva „duboka“, skrivena sreća direktno zavisi od novca, i može rasti u nedogled. Ako neko ima još više novca od Maska, onda će na neki način biti srećniji – makar samo zato što će imati više mogućnosti: moći će da odluči da li će kupiti Maskove kompanije ili ne.

Potvrđena činjenica

Koja je razlika između ove dve studije, Diton-Kanemanove i Kilingsvortove? Pre svega, u metodologiji. Podaci Kanemana i Ditona su iz Galup-Hiltvais Velnes indeksa. U njemu se procenjivalo privatno blagostanje lјudi tako što su ih ispitivali o njihovim jučerašnjim emotivnim iskustvima. Na primer, “Da li ste se juče mnogo smejali?” ili „Da li ste juče bili pod stresom?“ A Kilingsvort je sa svojom mobilnom aplikacijom mogao da pita lјude kako se osećaju u realnom vremenu. Bilo kakve predrasude su bile isklјučene. Odnosno, možemo reći da su njegovi rezultati, koji su pokazivali konstantan porast sreće sa povećanjem prihoda, bili tačniji.

„Pamćenje lјudi nije savršeno“, rekao je Kilingsvort za CNBC u aprilu ove godine. „Jedna od prednosti moje istraživačke metodologije je što se približavam tačnom merenju. Postavlјam pitanje „Kako se trenutno osećate?“ i lјudi mogu lako da odgovore tačno. Ako pitate: “Kako ste se osećali juče?” ili „Kako ste se osećali prošle nedelјe?“, onda je veoma teško dati tačan odgovor. Zapamtiti svoje emocije nije lak zadatak.”

Treba napomenuti da su obe studije podržane i drugim naučnim radovima koji su proučavali odnos sreće i novca. Na primer, u Izveštaju o sreći u svetu, oni su anketirali lјude iz 160 zemalјa sa prosečnom veličinom uzorka od 1.000 lјudi po zemlјi. Pokazalo se da najsrećnije zemlјe nisu nužno i najbogatije, ali je prosečna plata u njima ipak mnogo veća od globalne. Oni nude odličan kvalitet života i aktivno ih koriste građani koji imaju izbor. U nesrećnim zemlјama žive oni građani koji nemaju slobodu izbora.

Dakle, može li se kupiti sreća?

Sve studije su pokazale jaku korelaciju između sreće i novca. Ali ni jedna od njih nije mogla jasno pokazati da se sreća može kupiti novcem. I ovo ima smisla. Na kraju krajeva, novac je sredstvo razmene. On se jednostavno transformiše u stvari, usluge i iskustva koja nas zanimaju. Stoga, kada pokušavate da pronađete sreću, pitanje nije samo koliko novca imate i kako ga tačno koristite.

Ako se troši novac na stvari, iskustva i potrebe koje povećavaju sreću, a posebno zadovolјstvo životom, onda vas novac čini srećnijim. Naprosto, kupujete sreću. Bar za kratko. Ako ne ulažete u životno zadovolјstvo, onda, naprotiv, navika stalnog trošenja može aktivno da deluje protiv vašeg blagostanja.

Elizabet Dan, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu Britanske Kolumbije, i Majkl Norton, profesor na Harvardskoj poslovnoj školi, proučavaju sreću više od jedne decenije. Njihovo istraživanje pokazuje da razlog zašto su lјudi sa više novca srećniji od svih ostalih nije magični efekat brojeva bankovnih računa. Radi se o tome da ovi lјudi bukvalno koriste svoj novac da bi stvorili sreću.

Prema Nortonu, milioneri u proseku troše više vremena i novca na aktivnosti na otvorenom: sport, hobije, druženje. I što su prihodi manji, to više lјudi troše novca na pasivnu rekreaciju gledajući TV, listajući Jutjub, sedeći na klupi ili čak ne radeći ništa.

I tako Norton i Dan zaključuju: „Ispostavlјa se da nas pasivni odmor čini nesrećnim, dok nas aktivni odmor čini srećnim. Dakle, milioneri, koji imaju više novca, zapravo mogu sebi da kupe aktivniji odmor, a to delimično pretpostavlja i njihovu sreću.“

Drugi način na koji novac doprinosi sreći je sposobnost akumulacije iskustava. Skloni smo da razmišlјamo o novcu kao o načinu kupovine stvari, ali radost koja dolazi od stvari ima veoma kratak poluživot. Pomislimo da je velika meka sofa upravo ono što nam treba da konačno dobijemo dnevnu sobu naših snova. Ali posle nekoliko meseci to je samo još jedna stvar za sedenje, a mi je više i ne primećujemo.

Nije takav slučaj sa utiscima. Jedan od razloga za ovo, kažu Dan i Norton, je taj što smo skloni da kupujemo stvari za sebe, ali svoje iskustvo delimo sa drugima. Čak i sreća koju dobijete od nečega poput filma zavisi od toga kako mu pristupite. Hoćete li kupiti predmet koji ćete držati na polici u svojoj kolekciji ili ćete ga gledati sa prijatelјima, a zatim živahno raspravlјati o njemu, raspravlјati se, smejati se? Prvi slučaj je uobičajena kratka sreća, drugi je možda duga sreća: veče koje možete pamtiti godinama.

Dan i Norton pišu da nas „Čak i povremene interakcije sa drugim lјudima čine srećnijima nego da sedimo sami u sobi. Otuda prilika da se sreća „kupi“ novcem. Ako plaćate za iskustva – putovanja, planinarenje, restorane – to vas zapravo podstiče da provodite vreme sa drugim lјudima. Bogati lјudi imaju više slobodnog novca i više vremena za takva iskustva.”

Konačno, kao što se i očekivalo, što više koristimo svoj novac da ga dajemo drugima, u proseku postajemo i srećniji. U jednoj od svojih studija, Dan i Norton su učesnicima dali novac da potroše tokom dana. Uputili su polovinu učesnika da ih potroše na sebe, a drugu polovinu na druge lјude. Otkrili su da je grupa “dobrotvora” zbog toga imala mnogo srećniji dan. Dakle, doniranje, posebno ako možete da vidite prava lica lјudi, steknete prave utiske, predstavlјa veliko ulaganje u sopstveno blagostanje. Bukvalno kupujete sreću – sebi i drugima.

Studije su pokazale i druge načine korišćenja novca za postizanje sreće, ali opšti zaklјučak je da su Ilon Mask i Bil Gejts verovatno mnogo srećniji od prosečne osobe. A milioneri su u proseku srećniji od onih sa dve prosečne plate. Mogu da steknu mnogo utisaka, osete duboko zadovolјstvo svojim životom i stignu tamo gde žele.

Priča da se sreća za novac ne može kupiti, pokazuje se kao mit i uteha onima koji ga nemaju dovoljno.

Mr Dragan Tovarišić