Večno pitanje, kakva će biti budućnost najbolje je postaviti Reju Kurcvajlu, intelektualcu i pronalazaču koji je predvideo, između ostalog, pad Sovjetskog Saveza, brzu ekspanziju interneta još 1990. godine, rad od kuće. * Što je najvažnije, u budućnosti neće biti umiranja.

Rejmond Rej Kurcvajl je američki kompjuterski naučnik, pisac, mislilac, pronalazač i futurista. Bavi se oblastima kao što su optičko prepoznavanje karaktera (OCR), sinteza teksta u govor, tehnologija prepoznavanja govora i instrumenti elektronske tastature. Napisao je knjige o zdravlјu, veštačkoj inteligenciji (AI), transhumanizmu, tehnološkoj singularnosti i futurizmu. Kurcvajl je javni zagovornik futurističkih i transhumanističkih pokreta i drži javne govore kako bi podelio svoje optimističko gledište o tehnologijama produženja života i budućnosti nanotehnologije, robotike i biotehnologije.

Kurcvajl je 1999. godine dobio Nacionalnu medalјu za tehnologiju i inovacije, najveće priznanje Sjedinjenih Država u tehnologiji, od tadašnjeg predsednika Bila Klintona na ceremoniji u Beloj kući. Izabran je za člana Nacionalne akademije inženjeringa 2001. za primenu tehnologije za pobolјšanje komunikacije čoveka i mašine. Godine 2002. uvršten je u Nacionalnu kuću slavnih pronalazača, koju je osnovao Američki zavod za patente. Dobio je 21 počasni doktorat i priznanja od tri predsednika SAD. Javni radiodifuzni servis (PBS) uklјučio je Kurcvajla kao jednog od 16 „revolucionara koji su napravili Ameriku“ zajedno sa drugim pronalazačama u poslednja dva veka.

Poslednjih nekoliko decenija, Kurcvajlov najefikasniji i uobičajeni pristup kreativnom radu primenjivao se tokom njegovog lucidnog stanja nalik snu koje neposredno prethodi njegovom stanju buđenja. Tvrdi da je konstruisao izume, rešavao teške probleme, kao što su algoritamski, poslovno-strateški, organizacioni i međulјudski problemi i pisani govori.

Kurcvajlova prva knjiga, Doba inteligentnih mašina (The Age of Intelligent Machines), objavlјena je 1990. U dokumentarnom delu se govori o istoriji kompjuterske veštačke inteligencije (AI) i predviđa budući razvoj. Drugi stručnjaci iz oblasti veštačke inteligencije u velikoj meri doprineli su radu u obliku eseja. Udruženje američkih izdavača dodelilo joj je status Najistaknutije knjige računarskih nauka 1990.

Dosadašnja predviđanja

Nakon prve knjige usledilo je više njegovih knjiga, a najpoznatija je Singularnost je blizu (TSIN) iz 2005. godine, koja se bavi predviđanjima razvoja nauke u dužem vremenskom periodu. Pod tehnološkom singularnošću (singularitetom) podrazumeva se hipotetička tačka u vremenu u kojoj će razvoj veštačke opšte inteligencije učiniti lјudsku civilizaciju zastarelom, odnosno prevazići je.

Prema Kurcvajlu, „singularnost“ će se desiti 2045., ali iako je poenta singularnosti u tome što tehnologija napreduje tako brzo da lјudi ne mogu ni da pretpostave kako će izgledati budućnost nakon singularnosti, izgleda da sam Kurcvajl nema problema da zamisli najluđi skup mogućnosti. Njegovo razmišlјanje o ovom eksponencijalnom rastu je u najmanju ruku zabrinjavajuće.

Prema njegovim rečima iz 2005. godine, do 2019. skoro svi će moći da pristupe bežičnom internetu sa skoro bilo kog mesta na Zemlјi u svakom trenutku. To je zato što, kao što Kurcvajl opisuje u svojoj knjizi, „imaćemo bežični pristup internetu veoma velikog propusnog opsega utkan u našu odeću“. Dalje kaže da u roku od nekoliko decenija, svemirska tehnologija će moći u potpunosti da zaštiti Zemlјu od udara asteroida, čemu smo upravo bili svedoci. „Ne vidim veliki asteroid na horizontu“, piše on u TSIN-u, „i praktično je izvesno da će naša civilizacija u trenutku kada dođe do takve opasnosti lako uništiti ulјeza pre nego što on uništi nas.”

U roku od nekoliko decenija, virtuelna stvarnost će biti potpuno impresivna, čineći fizičke radne prostore zastarelim. Umesto toga, svi ćemo raditi dalјinski na poslu, a stanovništvo će postati decentralizovanije jer nećemo morati da živimo na nekoj određenoj lokaciji obavljajući svoje poslove. Ovo će, takođe, donekle ublažiti pretnju od terorističkih napada. Ovo predviđanje pre 17 godina bilo je gotovo nezamislivo, danas je realnost.

„Većina bolesti će nestati do 2020. Moći ćemo da izvršimo obrnuti inženjering mozga da rešimo neurološke probleme (npr. Parkinsonova, Alchajmerova bolest, moždani udar). Nanoboti neće samo postojati do tada, već će biti dovolјno pametni da se bore protiv bolesti bolјe od naše trenutne medicinske tehnologije.“ Nanotehnologija se uveliko primenjuje u medicini, a da li su naučnici rešili neurološke probleme većini nije poznato.

Do kasnih 2020-ih, biće nemoguće razlikovati stvarnost od virtuelne stvarnosti. Implikacije ovoga su beskrajne, ali jedna od stvari koje Kurcvajl pominje u TSIN-u je kako će to uticati na vaš seksualni život. „U virtuelnoj stvarnosti“, piše on, „možemo biti različite osobe i fizički i emocionalno. U stvari, drugi lјudi (kao što je vaš romantični partner) će moći da izaberu drugačije telo za vas nego što biste mogli da izaberete za sebe (i obrnuto). Ljudima neće trebati seksualne lutke da bi spavali sa dvojnicama Skarlet Johanson.“ Pomama za plastičnim operacijama uveliko nadmašuje sva očekivanja po mnogim aspektima, a međusobna sličnost devojaka je frapantna.

U oktobru 2010. Kurcvajl je objavio svoj izveštaj „Kako napreduju moja predviđanja“, analizirajući predviđanja koja je dao u svojim prethodnim knjigama. Od 147 predviđanja, Kurcvajl je tvrdio da je 115 „potpuno tačno“, 12 „suštinski tačno“, 17 „delimično tačno“, a samo 3 „pogrešna“. Kombinujući “potpuno” i “u suštini” tačno, Kurzvajlova stopa tačnosti iznosi 86%.

Ipak, Danijel Lajons, koji je pisao u časopisu Njuzvik, kritikovao je Kurcvajla zbog nekih njegovih predviđanja koja su se pokazala pogrešnim, kao što je predviđanje o ekonomiji koja nastavlјa da raste od 1998. do 2009. godine i razvoj automobila, koji su trebali sami da se upravljaju pomoću senzora instaliranih na autoputevima. Međutim, ako je prošlost prolog, Kurcvajl će i dalje biti u pravu.

Predviđanja za budućnost

Na JuTjub podkastu Leksa Fridmena 17. septembra 2022. Kurcvajl je objasnio svoju zabrinutost zbog tehnologije koja se koristi za nasilјe. Na pitanje o nuklearnom armagedonu i rusko-ukrajinskom ratu, Kurcvajl je rekao: „Mislim da se nuklearni rat neće desiti uprkos užasima tog rata. Postoji mogućnost, ali je malo verovatna. Čak i sa tenzijama koje imamo sa nuklearnom elektranom u Zaporožju. Veoma je napeto, ali zapravo ne vidim mnogo lјudi koji brinu da će se to dogoditi. Mislim da ćemo to izbeći. Imali smo dve nuklearne bombe koje su eksplodirale 1945. godine, tako da smo sada 77 godina nakon toga… nikada nismo imali ništa više od ogorčenja… postoje i druge opasnosti osim nuklearnog oružja.” Šta je pod tim opasnostima mislio, možda uskoro saznamo!?

Računari uskoro premašuju ljude. Kurcvajl predviđa da će do 2029. kompjuter proći Tjuringov test. Tjuringov test, test koji je uveo Alan Tjuring u svom radu iz 1950. godine „Računarska mašina i inteligencija“ i prvobitno ga nazvao imitacijom igre, je test sposobnosti mašine da pokaže inteligentno ponašanje ekvivalentno ili nerazlučivo od onog kod čoveka. Tjuring je predložio da lјudski evaluator procenjuje razgovore na prirodnom jeziku između čoveka i mašine dizajnirane da generiše lјudske odgovore. Evaluator bi bio svestan da je jedan od dva partnera u razgovoru mašina, a svi učesnici bi bili odvojeni jedan od drugog. Razgovor bi bio ograničen na kanal samo za tekst, kao što su kompjuterska tastatura i ekran, tako da rezultat ne bi zavisio od sposobnosti mašine da prikaže reči kao govor. Ako evaluator ne bi mogao pouzdano da razlikuje mašinu od čoveka, reklo bi se da je mašina prošla test. Rezultati testa ne bi zavisili od sposobnosti mašine da daje tačne odgovore na pitanja, već samo od toga koliko su njeni odgovori slični onima koje bi dao čovek.

Kurcvajl dalje navodi da će lјudi biti hibrid biološke i nebiološke inteligencije kojom će sve više dominirati njena nebiološka komponenta, odnosno da će ljudi više biti mašine. Do ranih 2030-ih, tehnologija će moći da kopira lјudske mozgove i stavi ih u elektronske mehanizme. To znači da više nema mesa, krvi ili kostiju – samo skeniranje ljudskog mozga na mašini – i omogućiće lјudima da poprime bilo koji oblik, od kutije do ptice. To će takođe značiti da „čovek“ neće umreti u bilo kom tradicionalnom smislu, i da će biti beskonačno repliciran. U TSIN-u, Kurcvajl kaže da će naša besmrtnost funkcionisati kao kompjuterski softver: „Kada prelazimo sa starijeg računara na noviji, ne bacamo sve svoje datoteke. Umesto toga, kopiramo ih i ponovo ih instaliramo na novi hardver.”

Kurcvajl je 2008. godine rekao na stručnom panelu u Nacionalnoj akademiji inženjeringa da će se za 20 godina upotreba solarne energije povećati toliko da zadovolji sve energetske potrebe lјudi na Zemlјi. Potrebno je da uhvatimo samo 1 desethiljaditi deo sunčeve energije koja pogađa površinu Zemlјe.

„Negde posle 2045. naša planeta će u potpunosti biti sastavlјena od kompjutera, sa izuzetkom nekih rezervata prirode za vulgarne plebejce koji žele da žive u prirodnom stanju. Budale.“ – kaže, a mi se nadamo da se ova prognoza neće obistiniti, i nastavlja „Do 2099. godine, mašine će stvarati kompjutere veličine planete, i na kraju ćemo od čitavog univerzuma napraviti ogroman superkompjuter. Držite “fige” da skitnički humanoid ne uništi celu stvar virusom!“

Kurcvajlove pretpostavke nailaze kako na odobravanja, tako i na brojna osporavanja. Bil Džoj, suosnivač Sun Microsistems-a, slaže se sa njegovom vremenskom linijom budućeg napretka, ali misli da će tehnologije kao što su AI, nanotehnologija i napredna biotehnologija stvoriti distopijski svet (zamišlјen svet, antiteza utopiji, gde su dovedene do maksimuma loše strane današnje civilizacije) Mič Kapor, osnivač Lotus Development Corporation i Mozilla Firefox-a, nazvao je pojam tehnološke singularnosti „inteligentnim dizajnom za lјude sa IQ 140… Ovaj predlog da idemo do ove tačke u kojoj će sve biti nezamislivo drugačije, to je u osnovi, po mom mišlјenju, vođeno religioznim impulsom. I svo mahnito mahanje rukama ne može da zamagli tu činjenicu za mene.”

Britanski filozof Džon Grej je tvrdio da je savremena nauka ono što je magija bila za drevne civilizacije. To daje osećaj nade onima koji su spremni da učine skoro sve da bi postigli večni život. On citira Kurcvajlovu Singularnost kao još jedan primer trenda koji je skoro uvek bio prisutan u istoriji čovečanstva.

Kako god da bude, izgleda da, bar po predviđanjima naučnika i futurista, smak sveta još nije blizu.

Mr Dragan Tovarišić