I dok traju ratovi za proširenja državnih teritorija, veliki broj višemilionskih naroda nemaju ni svoju državu. Upoznajte najveće od njih koji nemaju ni državljanstvo, ni ljudska prava, a često su podvrgnuti različitim represalijama, pa i potpunom uništenju.

Procenjuje se da je 10 do 15 miliona lјudi širom sveta stranci u svojoj zemlјi. U mnogim slučajevima su rođeni i odrasli u zemlјi koja im uskraćuje državlјanstvo na osnovu etničke ili verske diskriminacije. Pošto ih nijedna vlada ne priznaje, ne mogu da dobiju izvod iz matične knjige rođenih, pohađaju školu, odlaze kod lekara, poseduju imovinu ili se venčaju. U ekstremnim slučajevima, oni su mete nasilјa i trgovine lјudima.

Ovi milioni stigmatizovanih pojedinaca širom sveta poznati su kao „apatridi“, definisani međunarodnim pravom kao „osoba koju nijedna država ne smatra svojim državlјaninom prema delovanju njenog zakona“. Neki lјudi bez državlјanstva su izbeglice, jer su pobegli iz svoje domovine da bi našli utočište u drugoj zemlјi, ali nisu sve izbeglice bez državlјanstva. Ni većina lica bez državlјanstva nisu izbeglice.

Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) procenjuje da su trećina svih lica bez državlјanstva deca , a više od 75 odsto pripadnici manjinske grupe. Pošto su lјudi bez državlјanstva, poput izbeglica, podložni ozbilјnim kršenjima lјudskih prava, UNHCR je 2014. pokrenuo kampanju #ibelong za iskorenjivanje apatridije za 10 godina.

Kurdi su verovatno najpoznatija ( i najveća ) nacija bez državlјanstva, ali verovatno ste čuli i za druge grupe bez državlјanstva, poput progonjenih Rohinja u Mjanmaru i Palestinaca. Saznajte kojih je pet najvećih nacija bez države i državlјanstva.

1. Kurdi

Da je Kurdistan njihova sopstvena država, prostirala bi se na 500.000 kvadratnih kilometara unutar granica jugoistočne Turske, severnog Iraka, severne Sirije i severozapadnog Irana. Ali, iako je kurdski narod vekovima polagao pravo na ovu susednu teritoriju, oni nemaju svoju priznatu naciju. Posle Prvog svetskog rata, zapadni saveznici su izradili planove za stvaranje „Kurdistana“, ali su oni poništeni kada su sporazumom iz Lozan iscrtane granice za Tursku iz starog Otomanskog carstva, bez odredbe za ovu zemlјu.

Kurdsko stanovništvo procenjeno je na između 20 i 40 miliona lјudi koje su ujedinili jezik i običaji, a ne vera,iako su većina su muslimani. Oduvek su bili pod sumnjom većinskog etničkog stanovništva u regionu i smatrani su „strancima“ na svom tlu. U Iraku je 1980.god. 300.000 Kurda ostalo bez državlјanstva zbog navodne nelojalnosti Sadamu Huseinu. Kada su kurdski pešmerga militanti podigli oružje protiv Sadama kasnih 1980-ih, on je odgovorio bombardovanjem kurdskog sela hemijskim oružjem, ubivši oko 5.000 civila muškaraca, žena i dece.

Nakon što je Sadam svrgnut, irački Kurdi su pregovarali o stvaranju poluautonomne regije pod nazivom Regionalna vlada Kurdistana (KRG), u kojoj živi oko 5 miliona Kurda. Ali to još uvek nije njihova sopstvena država.

U Siriji, Kurdima je oduzeto državlјanstvo 1962. godine kada su napori sirijske vlade na „arabizaciji“ doveli do toga da su stotine hilјada Kurda izostavlјene sa nacionalnog popisa i proglašeni za „strance“ (iako je nekima kasnije bilo dozvolјeno da steknu sirijsko državlјanstvo). Kurdsko stanovništvo bez državlјanstva u Siriji je procenjeno na 300.000 kada je počeo sirijski građanski rat 2011. Mnogi od tih Kurda su od tada pobegli od nasilјa i postali izbeglice na drugim mestima.

2. Rohindža

Izbeglički kamp Kutupalong u Bangladešu najveći je te vrste na svetu, dom za više od 600.000 muslimanskih izbeglica Rohindža iz susednog Mijanmara (bivša Burma). Do 2019. godine, više od 730.000 Rohindža je pobeglo iz države Rakajn u Mijanmaru da bi izbegli brutalni progon, uklјučujući racije i palјenje čitavih sela.

Ujedinjene nacije su Rohindža nazvale „ najprogonjenijom manjinom na svetu “.

Nejasno je koliko dugo Rohindže žive u Mijanmaru. Neki kažu da su stigli sa prvim talasom muslimanskih stanovnika u državi Rakajn u devetom veku. Pored toga što praktikuju islam u većinski budističkoj zemlјi, Rohindže govore svojom jezikom.

Mijanmar je 1982. godine usvojio novi zakon o državlјanstvu kojim je Rohindžama oduzeta njihova nacionalnost. Bez zakonskih prava kao građani, Rohindže su podložne diskriminatornoj i nepravednoj politici koja im ograničava kretanje, konfiskuje njihovu zemlјu i ozbilјno ograničava njihov pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i zapošlјavanju.

Sukob 2017. počeo je kada su militanti Rohindža naroda napali policijske ispostave u Mijanmaru. Vojska, uz pomoć budističkih huligana, odgovorila je brutalnim obračunom koji je uklјučivao navodna dela ubistva, silovanja i uništavanje sela Rohindža. Šef UN-a za lјudska prava nazvao je tadašnje akcije vojske Mijanmara „primerom iz udžbenika etničkog čišćenja“, ali osim ispraznih reči ništa konkretno nije preduzeto.

3. Palestinci

Palestina zvanično nije država, iako 136 država članica Ujedinjenih nacija priznaje Palestinu kao suverenu državu, jer dve veoma važne zemlјe je ne priznaju: Izrael, koji čitavu Palestinu smatra „okupiranim teritorijama“ unutar svojih granica; i SAD, koje odbijaju da priznaju nezavisnost Palestine.

Palestinci nisu homogena etnička ili verska grupa kao Kurdi i Rohindža. Ono što Palestinci dele je tvrdnja da su raselјeni iz svoje istorijske domovine – u ovom slučaju tokom dva arapsko-izraelska sukoba 1948. i 1967. godine. Ujedinjene nacije su 1947. odlučile da podele zemlјu Palestinu (površinu od oko 6.215 kvadratnih kilometara) u jevrejsku državu (koja je postala Izrael) i arapsku državu. Tome su se duboko suprotstavili stanovnici Palestinaca, koji su počeli da se mobilišu za rat – koalicije arapskih nacija napale su Izrael 1948. i ponovo 1967. Šestodnevni rat 1967. završio se tako što je Izrael zauzeo još više teritorija, uklјučujući Zapadnu obalu i pojas Gaze.

Agencija UN za pomoć i rad (UNRWA) osnovana je 1948. godine da bi pomogla palestinskim izbeglicama koje su izgubile svoje domove i sredstva za život u arapsko-izraelskim ratovima. Ukupno 5,5 miliona Palestinaca je registrovano u UNRWA, a pošto Palestina još uvek nije samostalna država, tih 5,5 miliona se smatra da su apatridi. Više od polovine živi u Jordanu, trećina živi u Pojasu Gaze i Zapadnoj obali, a 15 odsto u Siriji i Libanu.

4. Romi

Poznatiji pod pogrdnim izrazom „ Cigani “, iako i sami sebe tako nazivaju, Romi su vekovima trpeli etnički progon u Evropi. Prvi Romi su migrirali iz severne Indije između 13. i 15. veka , a romski jezik i dalјe ima mnogo zajedničkih reči sa hindijem. (Izraz „ciganin“ potiče od pogrešnog verovanja da Romi potiču iz Egipta.)

Pošto Romi ne veruju u vlasništvo nad ličnom imovinom, uklјučujući kuće, oduvek su živeli na rubu evropskog društva, izazivajući sumnju kao lopovi, obožavaoci okultizma ili još gore. Stotine hilјada Roma ubijeno je u nacističkim koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata.

Romi su živeli u relativnom miru u bivšoj Jugoslaviji, ali kada se komunistička zemlјa raspala 1990-ih, stotine hilјada Roma je raselјeno zbog oružanih sukoba u balkanskim državama poput Bosne i Hercegovine i Kosova.

Pošto Romi nemaju poverenja u vladine agencije i često drže svoju decu van državnih škola, mnogi od njih su pobegli iz svojih matičnih zemalјa bez službene dokumentacije o državlјanstvu i legitimacije. To im je onemogućilo da uspostave državlјanstvo u novim zemlјama poput Makedonije, Crne Gore i Italije.

Veliki broj Roma ostao je bez državlјanstva na Balkanu i u kontinentalnoj Evropi. Oko 10.000 do 20.000 živi u Italiji bez italijanskog državlјanstva. U Makedoniji, procenjuje se da se još 110.000 do 200.000 Roma bori da nađu posao, zdravstvenu zaštitu i smeštaj bez neophodnih dokumenata o državlјanstvu, iako romske porodice sada tamo žive u izbeglištvu generacijama.

5. Hmong, Karen i druge etničke manjine na Tajlandu

U leto 2018, svet je bio fokusiran na nevolјu 12 mladih fudbalera i njihovog trenera zaroblјenih u poplavlјenoj pećini na Tajlandu. Međutim, nisu svi zaroblјeni igrači bili Tajlanđani. Trojica od njih, plus njihov trener, bili su bez državlјanstva.

Tajland je dom za otprilike 2 do 3,5 miliona osoba bez državlјanstva. Mnogi od njih žive na samom severu Tajlanda duž planinske džungle granice sa Mijanmarom i Laosom, i oblasti poznate kao Zlatni trougao. Zlatni trougao je dom planinskih plemenskih grupa i etničkih milicija koje su se povremeno borile sa vladama Tajlanda i Mijanmara.

Neki od dečaka bez državlјanstva u tajlandskoj pećini živeli su u Zlatnom trouglu i bili su deca migranata bez dokumenata koji su pobegli od gerilskog rata u Mijanmaru. Ali, bez papira, njihova deca nisu mogla da podnesu zahtev za državlјanstvo, ostavlјajući ih u limbu bez državlјanstva.

Tradicionalna religija Hmonga je šamanizam. Danas su po veroispovesti pretežno mahajana budisti i katolički hrišćani. Delom u Laosu i Vijetnamu Hmonzi praktikuju animizam. Hrišćanstvo su doneli francuski misionari a budizam je stigao iz Kine, gde su 1949.god. priznati kao nacionalna manjina i gde ih živi skoro 10 miliona, kao i iz susednih zemalјa.

Hmonzi su danas najpoznatiji po tome što je deo njihove zajednice u Laosu za vreme Vijetnamskog rata bio regrutovan da vodi tajne operacije protiv severnovijetnamske vojske. Nakon američkog poraza veliki broj Hmonga je bio prisilјen da beži u okolne zemlјe, naročito u Tajland.

Stotine hilјada osoba bez državlјanstva na Tajlandu pripadnici su autohtonih „brdskih plemena“ poput Akna, Lanu, Lisu, Jao, Šan, Hmong i Karen. Počevši od 1980-ih, pripadnicima ovih grupa je uskraćeno državlјanstvo u borbi protiv ilegalnih migranata u regionu.

Za razliku od nekih drugih država na našoj listi, čini se da Tajland ulaže ozbilјne napore da svojim manjinama bez državlјanstva dodeli državlјanstvo. Vladina rezolucija iz 2017. otvorila je put ka državlјanstvu za 80.000 osoba bez državlјanstva, uglavnom dece migranata i izbeglica, uklјučujući Rohindža.

Zanimljivo da prema podacima UNHCR-a, 25 zemalјa ima zakone u kojima žene ne mogu preneti svoje državlјanstvo na svoju decu ako su samohrane majke.